Glumac Nikola Đuričko, koji je stekao popularnost u Holivudu ulogom u popularnoj seriji "Strainger things", gostovao je u podkastu svog kolege Berta Krajšera, gde je govorio na različite teme, a između ostalog otkrio je kako su protekli njegovo detinjstvo i rana mladost.
Krajšer ga je na samom početku razgovora pitao da li je u Beogradu u to vreme bila popularna droga.
- Tokom mog odrastanja u Srbiji koristili smo sve što je ilegalno. Pušili smo travu, ali ne toliko. Ljudima iz gradova je bilo suviše komplikovano da je uzgajaju tako da smo travu nabavljali izvan grada, u predgrađu ili po selima, tamo gde je neko mogao da je uzgaja. Mi u Beogradu, gde sam odrastao, uglavnom smo pili alkohol - rekao je Đuričko i otkrio da se prvi put napio sa 12 godina:
- Ne želim da zvučim kao Džoni Dep, ali mislim da sam imao dvanaest godina. Mislim da smo pili rakiju kad sam se prvi put napio. Da, to je jeftino i prihvatljivo piće, svi ga imaju u kućama, od dede ili rođaka, praktično je besplatna. Ljudi prave svoju rakiju u Srbiji… Neki čak prave i vino, za sopstvene potrebe. Nisam neki ljubitelj vina, jer sam rano počeo da pijem rakiju. A možda i zbog toga što smo uglavnom pili jeftino crno vino, pa su i momci i devojke od njega imali crne zube. Nisam voleo da ga pijem da ne bi imao takve zube. Odvratno je!
Voditelj ga je pitao i da li je bio "kul tip" u srednjoj školi, a naš glumac se našalio odgovorivši: "Kul? Naravno da sam bio kul", a zatim je istakao da je bio kul za svoje, ne tako kul, društvo:
- Ne, mislim da sam bio neka vrsta štrebera. Pritom ne mislim da sam bio super đak ili tako nešto, već malo drugačiji od drugih. Sećam se da sam čak oformio grupu prijatelja otpadnika - u njoj su bili klinci poput mene s kojima niko nije hteo da se druži. Jedan je šepao, drugi je nosio preveliko odelo svog oca, trećem je kosa prekrivala oči, četvrti je bio debeo i glup… Odmah sam pomislio: `Ovo je moja ekipa, biću njihov kralj`. To su sada moji najbolji prijatelji. Mislim, možete li da zamislite da dolazite u školu u odelu vašeg oca? Čoveče, to je katastrofa! Sećam se da su svi vrištali od smeha, a kad sam pitao čemu se toliko cerekaju, rekli su mi da je novi dečko došao u školu u očevom odelu. Pored toga, nosio je knjige u akten-tašni. Ali, bio je dobar dečko, samo je bio siromašan. Živeo je sam sa ocem, majka ga je ostavila, iza toga se krila zapravo vrlo tužna priča. Dakle, nisam bio kul u školi, ali sam bio kul u svojoj ekipi - objasnio je Đuričko kroz smeh.
Đuričko je otkrio i da je njegov otac bio pilot, te da je imao bezbroj prilika da putuje.
- Moj otac je bio pilot. Radio je u JAT-u i upravljao velikim avionima poput DC-10, leteo je za Ameriku, Kinu, Australiju… Mnogo je putovao i uvek se kući vraćao preplanuo, čak i kad je u Beogradu padao sneg, jer je pre toga proveo par dana na Kopakabani. Mnogo je putovao, ali to je bilo dobro i za nas, jer smo često putovali sa njim. Imali smo veliki popust na karte. Ali, nije zabavno putovati sa roditeljima. Čekao sam da napunim osamnaest godina i postanem punoletan da mogu da putujem sam ili sa društvom, ali kad se to konačno desilo, uvedene su sankcije, bio je rat, tako da nisam putovao nigde - ispričao je naš glumac, koji je na pitanje da li se seća komunizma potvrdno odgovorio, dodavši da je on bio pionir.
(Kurir.rs)
Bonus video: