sudar dve sile i dve doktrine
RIZIK OD SUKOBA IZMEĐU RUSIJE I NATO SVE OZBILJNIJI: Što duže traje rat u Ukrajini, opasnost od konfrotacije je veća!
Čet, 08.09.2022. 22:41h
→ 23:03h
Rizik od rata između Rusije i NATO koji bi doveo do planetarne katastrofe je sve opasniji, a on proporcijalno raste kako se produžava sukob u Ukrajini. Zahvaljujući članu pet osnivačkog ugovora NATO, napad na jednu članicu smatra se objavom rata svim državama koje čine Alijansu.
Odatle zabrinjava izjava da će Poljska u narednih tri do deset godina ući u sukob s Rusijom, koju je Marćin Oćepa, zamenik ministra odbrane, dao za dnevnik DGP, upozoravajući javnost da Varšava mora preostalo vreme do rata da iskoristi kako bi nabavila što je više moguće oružja.
- Postoji ozbiljan rizik od rata protiv Rusije u narednih tri do deset godina. Vreme njegovog izbijanja zavisi od toga kako se završi konflikt u Ukrajini. Sve zavisi koliko će Rusima trebati vremena da obnove vojne potencijale - rekao je Oćepa i dodao:
- Geopolitička je realnost potreba da Poljska rapidno poveća svoj odbrambeni potencijal. Moramo maksimalno iskoristiti ovo vreme da naoružamo armiju. Vlasti u Poljskoj su za sledeću godinu najavile rekordan vojni budžet od 97 milijardi zlota (oko 20,5 milijardi dolara). Državna banka BGK navela je da postoji mogućnost dodatnog finansiranja modernizacije armije preko dodatnih fondova. Jedan od tih fondova je otvoren za slobodnu uplatu i na njemu se nalazi oko osam milijardi dolara, naveo je Oćepa, ne precizirajući od koga su stigle uplate. Poljska je uz SAD jedan od najvećih saveznika Ukrajine i najaktivnije učestvuje u isporukama oružja i obuci ukrajinskih vojnika.
Koliko je situacija napeta, potvrđuje i izjava visokog američkog vojnog zvaničnika, koji je potvrdio da je Vašington obučavao ukrajinske snage koje su potopile dva ruska ratna broda ranije ove godine. Dr Vilijam A. Laplant, podsekretar Pentagona zadužen za nabavku i održavanje, otkrio je da su Ukrajinci u junu koristili protivbrodske projektile tipa "harpun":
- Skinuli smo projektile s broda i postavili ih na kamione i posle dve nedelje dva ruska ratna broda su potopljena upravo tim "harpunima" ispaljenim s kamiona - rekao je on, ne precizirajući koji su ruski brodovi potopljeni.
Pojedinačno najveći ruski gubitak od početka invazije na Ukrajinu je krstarica "Moskva". Komandni brod Crnomorske flote potopljen je u aprilu, a u junu su ruske i ukrajinske snage vodile bitku za Zmijsko ostrvo, strateški važno za kontrolu Odese.
Vojni analitičar Aleksandar Radić za Kurir
Bio bi to rat bez presedana, gledali bismo ga jedan dan!
- Rat između Rusije i NATO bio bi bez presedana, gledali bismo ga samo jedan dan - kaže za Kurir Aleksandar Radić, vojni analitičar, i ističe da se Alijansa sve aktivnije uključuje u sukob u Ukrajini:
- Nije ruska propaganda kada iz Moskve tvrde da je NATO postao aktivni učesnik sukoba u Ukrajini. Osim slanja savremenog naoružanja, NATO obezbeđuje Ukrajincima i potpune obaveštajne podatke, kao i opremu i obuku vojnika za korišćenje modernog oružja. NATO u sve većoj meri učestvuje u ratu.
S produženjem ruske invazije, koja traje već sedmi mesec, raste i rizik za izbijanje sukoba na relaciji Moskva-Brisel? - Da, mi živimo u povećanom riziku od sukoba kako se rat Moskve i Kijeva produžava. Ovaj rat će, po svemu sudeći, dugo trajati, čime se povećava rizik od konflikta koji bi doveo do katastrofe. U početku je NATO, pre svega Amerika, bio rezervisan. Kijevu su isporučivane rakete kraćeg dometa, pa je kasnije njihov domet povećavan i sada Ukrajina nanosi ozbiljne gubitke ruskoj strani. Videćemo do kada će to Rusija trpeti. Kolika je opasnost od nekog neželjenog incidenta koji bi mogao da dovede do rata NATO-Rusija?
- Videli smo na primeru Zmijskog ostrva da postoji neki džentlmenski odnos između NATO i Rusije kako bi se izbegao sukob. U početku su Rusi izvršili potpunu blokadu ukrajinske obale, ali kasnije su se povukli posle gubitaka i kada su NATO brodovi došli u Sredozemno more. Sada ruska flota sa udaljenosti posmatra isplovljavanje brodova iz ukrajinskih luka.
Stiže vojna pomoć od 675 miliona $
Blinken nenajavljeno u Kijevu
Državni sekretar SAD Entoni Blinken juče je boravio u nenajavljenoj posetu Kijevu u vreme kada je američka administracija objavila novu vojnu pomoć vrednu više od dve milijarde dolara za Ukrajinu i druge evropske zemlje pod pretnjom Rusije. Na sastancima s visokim ukrajinskim zvaničnicima Blinken je rekao da je administracija predsednika Džoa Bajdena obavestila Kongres o nameri da obezbedi dve milijarde dolara dugoročnog vojnog finansiranja za Ukrajinu i 18 njenih suseda, uključujući članice NATO i regionalne bezbednosne partnere koji su "potencijalno najviše pod rizikom buduće ruske agresije". Ukrajini je namenjeno 675 miliona dolara, a ostatak će biti podeljen između Albanije, Bosne, Bugarske, Hrvatske, Češke, Estonije, Gruzije, Grčke, Kosova, Letonije, Litvanije, Moldavije, Crne Gore, Severne Makedonije, Poljske, Rumunije, Slovačke i Slovenije, saopštio je Stejt department.
POREĐENJE SNAGANATO
3.366.000 aktivnih vojnika i oficira 20.723 letelice 14.682 tenka 10.818 artiljerijskih jedinica 2.049 ratnih brodova 17 nosača aviona 6.065 nuklearnih bojevih glava RUSIJA
850.000 aktivnih vojnika i oficira 4.173 letelice 12.420 tenkova 17.536 artiljerijskih jedinica 605 brodova 1 nosač aviona 6.255 nuklearnih bojevih glava