Crvena zvezda se junački isprsila pred Monakom, iako je nezasluženo poražen rezultatom 1:0. Ono što je zapanjilo gotovo sve izveštače, ali i široki auditorijum na društvenim mrežama i u javnosti jesu zvižduci Aleksandru Kataiju.
Neverovatno je bilo čuti salve zvižduka sa zapadne tribine kada je Aleksandar Katai izlazio sa terena, pred kraj drugog poluvremena. Ruku na srce, jedan od najboljih fudbalera Crvene zvezde u poslednje vreme nije zaslužio ovakav tretman. Fakat je da mu ne ide, da se muči, ali je je isto tako činjenica da daje sve od sebe i da je protiv Monaka igrao do poslednjeg atoma snage. Zvezda jeste poražena, ali nije bila nadigrana od strane Monaka, štaviše bila je bolji rival od tima koji vredi 342 miliona evra! Sedam puta skupljeg od crveno-belih.
Zvezdina publika deli se u dve kategorije. Ono najvernije koji su spremni da se žrtvuju za klub i igrače, podrže ih i u najtežim trenucima. Isprate pesmom i kad je najteže. Po onoj maksimi barda srpskog glumišta i velikog zvezdaša Ljube Tadića - Nema velike ljubavi bez velike radosti, ali i bez velike patnje. E, to vam je Crvena zvezda! I one druge, koji su razmaženi, uobraženi, samoživi i toliko sujetni da su spremni da dojučerašnje junake sahrane u istom trenutku. E, baš to se dogodilo Aleksandru Kataiju.
Do juče, Aleksandar Katai bio je Magiko, čarobnjak sa loptom, čovek u koga su se kleli zvezdaši, posebno oni sa zapadne tribine koji su mu i najviše zviždali. Prosto je neverovatno da se sve tako okrene, da pogrdno skandiraš čoveku koji je prošle sezone igrao fantastično i bio jedan od najzaslužnijih za duplu krunu i plasman u osminu finala Lige Evrope. Jeste, kupiš kartu i imaš pravo da radiš šta god poželiš, platio si. Međutim, treba imati granicu, treba imati dostojanstvo, ako baš hoćete i osećaj pripadnosti klubu za koji živiš i koji voliš.
Posle utakmice pisac ovih redova video se sa Saletom Kataijem, prozborio koju reč pored Zvezdine svlačionice. Bio je utučen Zvezdin Magiko, nije mu bilo ni do čega. Nije želeo da daje izjave za medije, jer mu je sve ono što je doživeo teško palo. A, preko noći se zaboravilo kako se Katai vratio u Zvezdu i pod kojim okolnostima. Bio je slobodan igrač posle epizode u Americi, mogao je da bira klub, a on je odlučio da se vrati u svoju Crvenu zvezdu. Dočekan je euforično, kako i priliči, igrao sjajno. Čovek je Katai, od krvi i mesa, ne može baš stalno budu u modu, što bi mladi rekli, mora nekad da dođe i do reseta, kako bi opet bio onaj stari. Zvižduke, psovke i pogrde nije zaslužio.
Ali, kada se pogleda u nazad, Zvezdina publika je posebna, razmažena i zaboravna. Terali su jednog velikog Dragana Džajića posle neuspeha protiv Zenita 2004. godine, zviždali još jednom velikanu u crveno-belom dresu Draganu Stojkoviću Piksiju. Setimo se samo kroz kakvu je golgotu prošao tadašnji kapiten Nenad Milijaš posle promašenog penala protiv Černomoreca 2013. godine. Istu sudbinu kao i oni doživeo je u četvrtak veče, 8. septembra 2022. godine i Aleksandar Katai. Samo on zna kako se osećao kada je napuštao teren posle zamene i kada se našao na udaru onih za koje je igrao.
I za kraj, još ponešto o Zvezdinoj publici. Do pre jedne decenije, plasman u bilo koje evropsko takmičenje, u grupnu fazu bio je misaona imenica za sve zvezdaše. Brukala se Zvezda u Evropi do tada, završavala igranje u evrokupovima u "sezoni kupanja", šamarali su je Liberec, Apoel, Černomorec, Kairat... Poslednjih sezona, tačnije od 2017. godine Crvena zvezda je redovan učesnik grupnih faza Lige Evrope i Lige šampiona.
Zaboravili su zvezdaši gde su bili i gde su sada. Da li je u pitanju razmaženost, nesvesnost situacije u kojoj se klub nalazi, vremena i prostora oko sebe. Ko će ga znati? Valjda znaju oni što zvižde. Pamet u glavu zvezdaši, podržite igrače, sezona u Ligi Evrope je tek počela, može mnogo dobrog da izađe iz ovog poraza od Monaka, sali samo ako bude jedinstva i sloge. U nedelju je Novi Pazar, možda je to ključna kvalifikaciona utakmicu za Ligu šampiona, jer sledeće sezone prvak Srbije direktno ide u elitno UEFA takmičenje.
Kurir sport/A. Radonić