Nije teško zamisliti konfuziju emocija i iščekivanja koja preplavljuje um novog britanskog kralja.
Tuga i žal zbog gubitka majke čiju je ljubav u potpunosti razumeo tek u drugoj polovini svog života ali i ogromni izazov koji predstavlja dolazaj na presto posle najuspešnijeg suverena u britanskoj istoriji.
Elizabeta II je imala 25 godina i bila je mlada majka kada je došla na tron. Čarls ima 73 godine i deda je. Razumljivo, ono što ga najviše muči je što ima malo vremena da ostavi svoj trag kao monarh, što je važno ovom proučavaocu kraljevske istorije.
Iznad svega, on je akutno svestan da za njega neće biti niza proslavljenih jubileja koji su tako simbolizovali vladavinu njegove majke.
Elizabetina univerzalna popularnost bila je zasnovana na mirnoj i postojanoj vladavini. Bila je monarh koji je lebdeo iznad - i bio odvojen od - političkih previrana. I bila je dobar slušalac koji je svoje mišljenje držao za sebe. Uvek.
Čarls se stalno trudio da se njegovo mišljenje čuje. Savetnici i prijatelji su već duže vreme zabrinuti da bi njegova sklonost da pokušava da završi stvari, ili da ih promeni, mogla biti opasna za dugoročnu dobrobit same monarhije.
A u njegovim godinama, relativno kratka vladavina mogla bi da poveća njegovu želju da ostavi svoj trag.
Dakle, postoji više nego malo uznemirenosti u zvaničnim krugovima, gde se strahuje da će — uprkos njegovim izjavama poslednjih godina — autoru tolikih strastvenih pisama ministrima možda biti teško da ne bude monarh koji se "meša“.
Njegov najveći izazov - i nasleđe - biće u održavanju popularnosti monarhije po uzoru na svoju majku i obezbeđivanju da monarhija bude bezbedna sada, kao i kada dođe vreme da je preda svom sinu Vilijamu.
Čarls priznaje da "više nije mlad“, ali se poziva i na reči svog pokojnog mentora i prijatelja, filozofa i pisca rođenog u Južnoj Africi, Ser Lorensa van der Posta koji mu je govorio da čovek nije deset godina stariji već "deset godina mudriji“. Jedna od Čarlsovih omiljenih fraza i dalje je "mudrost starosti“.
Ove reči su mu pružile mnogo utehe kako su godine prolazile i kada je strahovao da će, kada se konačno popne na tron, možda biti "prestar da bi uradio nešto".
Sa druge strane, pita se Dejli mejl, šta on želi da uradi?
Ketrin Majer, koja je napisala neovlašćenu biografiju Čarlsa 2015. godine, smatra da on "nikada neće biti udaljen i nepristrasan kao njegova majka“ — koristeći reči koje, možda, pokazuju nerazumevanje delikatne uloge moderne monarhije. Ali opet, da li bi ovaj vatreni princ, koji često radi na toliko projekata da bi ga posle ponoći našli kako spava za svojim radnim stolom sa odbačenim papirićima zalepljenim na lice, ikada mogao da bude "udaljeni i nepristrasni“ kralj?
U novije vreme Čarls je govorio o kompenzaciji relativne kratkoće svoje vladavine šestomesečnim sprintom aktivnosti nakon krunisanja. Došao je do niza ideja koje nisu vezane za njegove uobičajene hobije - konje, životnu sredinu, arhitekturu i poljoprivredu.
Ono što on predlaže, kažu prijatelji, jeste modernizacija oblasti javnog života kao što je sistem počasti, ideje koje ne nose politički rizik i koje bi, smatra on, imale opšte odobravanje.
Još jedna ličnija promena bila bi preimenovanje Kraljevskog viktorijanskog reda u Kraljevski elizabetanski red. Ovo bi bilo u znak počasti i njegovoj majci i njegovoj voljenoj baki - kraljici majci - koja je imala 101 godinu kada je umrla 2002.
Takođe je dugo smatrao da doprinos filantropa na koje se u velikoj meri oslanjao njegov dobrotvorni rad — ne bez nekih kontroverzi u poslednjih nekoliko meseci — nije bio dovoljno priznat.
Još jedna od njegovih ideja je da ceremonije dodele počasti pretvori u proslave. Pitanja bez odgovora, međutim, su: ko bi platio takve zabave; i da li bi takvi izdaci na kraju mogli dovesti do manjeg brojapočasti?
Niko ozbiljno ne očekuje da Čarls napusti svoja dugotrajna interesovanja i stavove. Na kraju krajeva, pitanja o kojima je lobirao ministre u raznim vladama, uključujući i goruće teme kao što su lov na lisice, zdravstveni sistem, uloga gimnazija, genetski modifikovana hrana i zdravi školski obroci, uvek su dobro odjekivala u javnosti.
Seoski život je još jedna strast, posebno nevolja brdskih farmera, kao i zabrinutost zbog tuberkuloze goveda i ilegalnog ribolova. U čuvenoj razmeni pisama sa bivšim lordom kancelarom laburista lordom Irvinom, princ je kritikovao Zakon o ljudskim pravima, sugerišući da se radi "samo o pravima pojedinaca (ne mogu da pronađem spisak društvenih obaveza koji je priložen uz njega) i odaje fundamentalnu distorziju u društvenom i pravnom mišljenju.'
U drugom pismu Deriju Irvinu on je izrazio svoje strahove da će Zakon "samo ohrabriti ljude da se bave stvarima koje će još više otežati potragu za zdravim, civilizovanim i uređenim postojanjem“.
"Ja, i bezbroj drugih, plašim se veoma stvarne i rastuće mogućnosti da američka kultura nanođenja telesnih povreda postane sve prisutnija u ovoj zemlji“, naveo je on-
Čarls zna da nikada ne bi mogao da napiše takvo pismo kao kralj. "Nisam toliko glup. Shvatam da je to posebna vežba biti momarh", rekao je on na proslavi svog 70. rođendana.
Može li neko da bude siguran da njegovi stavovi neće biti otvoreno izneti premijeru tokom nedeljnoj audijenciji utorkom uveče? I ne samo tada. Teško da će sakriti šta misli od drugih ministara na redovnim sastancima Tajnog saveta u Bakingemskoj palati.
"To što je kralj ne može da spreči Čarlsa da bude strastven prema onome u šta veruje“, rekla je jedna njemu bliska figura. "On je po prirodi lobista".
Držati tako intenzivne instinkte pod kontrolom — instinkte koje je, kao princ od Velsa, slobodno ispoljavao — samo je jedan od problema sa kojima se suočava novi kralj. Šta će novi kralj raditi sa Firmom?
Još od smrti princeze Dajane u leto 1997. Čarls je govorio o "smanjivanju" monarhije. Porodica je donekle smanjena. Princ Hari se povukao iz kraljevskih poslova, a princ Endru je isključen iz Firme.
Ko bi mogao da zaboravi proslavu platinastog jubileja kada su uz kraljicu bili samo Čarls, Kamila, Vilijam, Kejt i njihovo troje dece Džordž, Šarlot i Luis.
Koliko je balkon Bakingemske palate izgledao prazno u poređenju sa prethodnim nacionalnim proslavama kada su se generacije kraljevske porodice našle pred očima javnosti. Ali ovo je Čarlsova vizija kraljevske budućnosti: monarhija koja se vrti oko kralja i njegovih naslednika, sa nekoliko perifernih figura.
Naravno, nije mogao ni da sanja da ova smanjena vizija neće uključivati njegovog najmlađeg sina Harija, snaju Megan i njihovu decu Arčija i Lilibet.
Čarlsovo obrazloženje bilo je zaštita i opstanak same monarhije, a cena je postala glavni faktor u Čarlsovom razmišljanju - posebno kako ljudi doživljavaju dragocenu instituciju.
On je dobro svestan da javnost pod teškim pritiskom želi da vidi vrednost za novac u monarhiji, kao i u svim drugim oblastima nacionalnog života.
Da li će to značiti da će novi kralj penzionisati veoma voljene porodične ličnosti? Šta sada Čarls da radi, na primer, sa svojim najmlađim bratom Edvardom?
Suočen sa onim što je dugo zagovarao, da li će Čarls pisati Edvardu da mu kaže da mu njegove usluge presecanja vrpce više nisu potrebne? To bi svakako bilo teško napisati, ne samo zato što je Edvardova žena Sofi bila tako bliska kraljici.
Čak i kao kralj, da li će se usuditi da svojoj sestri princezi Ani, koja je godinama radila više nego bilo ko za kraljevsku Firmu, kaže da se skloni?
U danima društvenih promena kada se "timski rad“ ističe kao rešenje za toliki broj pitanja, sigurno će kralj Čarls videti koliko za njegovu vladavinu može biti važna podrška kraljevskog tima. Ali pitanje Harija - njegovo odsustvo - ostaje problem. Čarls je bolno svestan tereta koji sada leži isključivo na Vilijamovim ramenima kao jedinom kraljevskom sinu. Koliko bi kralj Čarls voleo da pronađe način da ih sve ponovo ujedini kao porodicu, navodi Dejli mejl.
U međuvremenu, javnost ima pravo da se pita koliko će dobro funkcionisati njegova smanjena monarhija i da se pita da li i izvanredni portfelj kraljevskih kuća treba da se smanji.
Osim Bakingemske palate, sada ima zamak Vindzor, kuću Sandringem u Norfolku, Balmoral i obližnji Birkhol u Škotskoj i, naravno, sopstvene domove u Londonu i Glosterširu, Klarens haus i Hajgrouv.
Navodno je zainteresovan da otvori neke kraljevske domove za javnost, ne samo na dva meseca u godini kao što je Bakingemska palata trenutno, već tokom cele godine.
Ipak, među takvim procvatom modernizacije, neke tradicije su predodređene da se ne promene na dvoru novog kralja — kao što je naklon. Razume se da Čarls želi da nastavi ovu drevnu formalnost.
Ali poput kraljice, koja je odustala od potrebe da sluge nose perike u prahu kada je došla na tron 1952. godine, on bi mogao vremenom da ublaži aspekte kodeksa oblačenja posluge.
Jedna stvar koja je već razjašnjena je titula koju će njegova supruga Kamila sada koristiti. Ovo ne bi bio potpuno srećan kralj da bivša gospođa Parker Bouls nije krunisana za kraljicu pored njega.
Naravno, pokojna kraljica je sve promenila tom neočekivanom intervencijom na godišnjicu svoje 70. godine kao monarh kada je jasno dala do znanja da je njena želja da umesto princeze supruge, kako je prvobitno planirano, Kamila bude kraljica supruga kada Čarls stupi na presto.
Što se tiče toga gde će živeti, iako, kao ni njegova majka, nije voleo ogromnu i prohladnu Bakingemsku palatu ona će (barem za početak) biti zvanično sedište monarhije i palata će se i dalje koristiti za sve službene funkcije, ceremonije i zabave u letnjoj bašti.
Klarens haus, na koji je potrošeno 6 miliona funti (1,5 miliona njegovog novca i 4,5 miliona od poreskih obveznika), ostaće kraljevska rezidencija. Ako Vilijam ne želi da se u potpunosti preseli iz svoje kancelarije u Londonu u Kensingtonskoj palati, ona može biti zatvorena za princa Džordža ili postati dom za Kraljevsku kolekciju umetnosti i blaga.
Jedna stvar za koju je malo verovatno da će se promeniti je Čarlsova dnevna rutina - on rano ustaje i za svojim stolom je do 8.45. Za razliku od majke, retko ruča i radije ide u brzu šetnju.
U danima kada nema angažmana — a od sada će biti vrlo malo takvih dana — ostaje za svojim stolom do 17 časova sa pauzom za čaj (obično mešavina lapsang sušonga). Zatim radi na prepisci do 20 časova i večere (ima dva dana bez mesa i dva dana u nedelji bez ribe).
Ubuduće će, naravno, morati da se bavi crvenim kutijama vladinih papira koji stižu u kasnim popodnevnim satima.
Sve u svemu, od sada više neće imati toliko vremena da provede u svojim omiljenim papučama sa monogramom od crvenog somota.
Ovo ima više značaja nego na prvi pogled. Jer tek sada će Čarls zaista osetiti pritisak koji je toliko opterećivao kraljicu dok je bila mlada majka.
Bio je iznenađujuće otvoren u vezi tih dana, opisujući kako je ona bila prilično udaljena figura u njegovom ranom životu. U svojoj autorizovanoj biografiji, rekao je autoru Džonatanu Dimblbiju da se seća detinjstva tokom kojeg je provodio više vremena sa osobljem vrtića, nego sa svojim "emocionalno rezervisanim“ roditeljima.
Kraljičina najstarija prijateljica i rođaka, pokojna Margaret Rouds, rekla je da su ove kritike veoma povredile kraljicu.
"On je jednostavno pogrešno razumeo situaciju“, rekla je Rouds. "Kraljica je obožavala svu svoju decu, ali je često bila odsutna na turnejama, posebno kada je Čarls bio mlad. Uvek je smatrala da je najbolje da ga ostavi sa dadiljom umesto da ga vuče preko pola sveta.'
Međutim, poslednjih godina Čarls i kraljica su postajali sve bliskiji, kako je on sve više shvatao mudrost reči gospođe Rouds. A sada kada je zauzeo tron, sa njegovim teškim obavezama, u potpunosti će ceniti ono što je njegova majka uspela.
Ne tako davno Čarls se prisećao dečačkog incidenta kada su ga vozili pored Bakingemske palate i video gomile ljudi kako izlaze da bodre njegovu majku.
Uvek sklon introspekciji o sopstvenoj popularnosti, sumorno je primetio: "Oni nikada neće izaći za mene.“
Sigurno hoće sada, zaključuje list.
Kurir.rs/Dejli mejl