Ima li ko jači - čuvena rečenica iz reklame koju je pre 20 godina rekao Svetislav Pešić i danas je aktuelna.
Na svojoj koži su je osetili rivali Srbije iz prve faze Evropskog prvenstva, Srbija je svih pet rivala pobedila i to prilično ubedljivo i bez drame. Neko će reći da u grupi nismo imali ekipu iz prvog ešalona evropske košarke, ali je i pored toga Pešićev tim delovao kao „kaznena ekspedicija“. Zato Italijani, s kojima se sastajemo u osmini finala, imaju i te kakvog razloga za brigu.
Iako su „orlovima“ zapravo najveći problem povrede, igre u Pragu mogu se svrstati pod ono - kao da su stigli iz NBA. Statistika jasno kaže - Srbija zatrpava koš protivnika i u tom segmentu nam nema ravnih (93,2 poena po meču). Shodno tome i ne čudi da nam je kolektivni indeks uspešnosti najveći - 117,2. Dominiramo i u preciznosti, ukupni šut iznosi 53%. Sjajni smo i u asistencijama, a tu delimo prvo mesto sa Češkom. Ukupno Srbija ima 119 dodavanja za pogodak, u proseku čak 23,8, što govori i kakvu košarku forsira Pešić, a u njoj nema mesta soliranju. Kada su u pitanju ukradene lopte, i tu su Jokić i drugovi u vrhu (9,4), samo Grčka ih ima više (10,4).
Deo igre koji svakako treba popraviti je skok - tu već ima prostora za napredak, pošto smo sa 23,6 skokova u „donjem domu“, imamo čak deset manje uhvaćenih lopti od Hrvata, koji su lideri.
Pojedinačna statistika nije pravo ogledalo jer je igra Srbije sasvim drugačija od one koju prikazuju Grci ili Slovenci. Kod njih se sve vrti oko zvezda - Janisa Adetokumba, Luke Dončića i Gorana Dragića. S druge strane, Nikola Jokić se podredio timu i najbolji je asistent među centrima sa 4,4 dodavanja po utakmici, a i u poenima je u vrhu (šesti sa 19,6).
Od Vasilija Micića (7,4) samo Luka Dončić (9,0) i Tomaš Satoranski (8,4) imaju više asistencija, ali njih dvojica beleže veći broj izgubljenih lopti.
(Kurir sport)