Za razliku od Elizabete, koja se nikad nije izjasnila ni o jednom pitanju, njen sin ni kao princ od Velsa nije ćutao o važnim temama
Smrću kraljice Elizabete njen najstariji sin postao je kralj Čarls Treći, što je objavila britanska vlada, a potvrdilo i saopštenje doskorašnjeg princa od Velsa.
- Čarls je postao kralj onog trenutka kada je kraljica umrla, i to po starom zakonskom pravilu Rex nunquam moritur, što znači „kralj nikad ne umire”. Ideja iza toga je da iako suveren umre, vlada mora da nastavi. Zbog toga ovlašćenja odmah prelaze na naslednika, iako formalna ceremonija nije održana. Te ceremonije će tek uslediti, ali one samo naglašavaju promenu na prestolu koja se dogodila. Čarls ne mora da bude krunisan da bi postao kralj. Primera radi, Edvard Osmi nikad nije ni krunisan - navodi agencija Rojters.
Stabilnost
Posle 70 godina vlasti Elizabete Druge, koja je sa stabilnošću vladala u prilično burnim vremenima i svetu koji se naglo menja, niko nije siguran šta se može očekivati od novog vladara Britanije, ali i još 14 država, poput Australije i Kanade.
- Kralj Čarls namerava da vlada (on bi rekao da služi) na isti način na koji je to radila i njegova majka. Celog života bio je u njenoj senci i ona ga je učila kako da se ponaša na tronu. Zna da je narod video njegovu majku kao oličenje ustavne monarhije i neće želeti da izda njenu baštinu. U tome je kraj sličnostima. Razlog je jednostavan. Posao monarha danas je gotovo robotski, ali ga ipak obavljaju ljudska bića. Čarls će ceremonije koje bude morao da obavlja obavljati bez greške. Ali on ima drugačiji temperament od majke i tu može biti problema. On je javna ličnost koja ima čvrste stavove o skoro svakom pitanju. On ne krije svoje mišljenje o temama od klimatskih promena, poljoprivrede do alternativne medicine i arhitekture - piše za Gardijan Sajmon Dženkins, kolumnista tog lista, publicista i voditelj BBC.
Za razliku od svoje majke, koja se od 1952. do smrti nije javno oglasila ni o jednom političkom pitanju, Čarls ni kao princ prestolonaslednik nije voleo da ćuti o važnim temama.
- Čarls se često borio sa svojom strašću prema poslu, pa je pričao o nadama i strahovima i vrlo često je zvučao više kao aktivista nego kao budući monarh. To je dovodilo do optužbi da bi mogao da zapreti nezavisnosti monarhije. Primera radi, o klimatskim promenama govorio je javno od 1968. Od tada je to postalo važno pitanje, koje je za mnoge i političko. Podržao je Pariski klimatski sporazum. U Davosu je 2020. godine rekao: „Da li želimo da budemo zapamćeni u istoriji kao ljudi koji nisu učinili ništa da vrate svet sa ivice u trenutku kada je nešto još moglo da se uradi? Ja ne želim.” Izjašnjavao se i o pitanjima genetski modifikovane hrane, homeopatiji, arhitekturi... Zbog tih čvrstih stavova, on je bio ličnost koja polarizuje javnost - napisao je Maks Foster, kraljevski dopisnik CNN.
Različito
Kada su ga na BBC 2018. pitali o nasleđivanju Elizabete Druge, o čemu nikad nije rado govorio, on je rekao:
- Ideja da ću ići istim putem je besmislena jer su dve situacije potpuno različite.
Na pitanje da li će nastaviti svoj aktivizam i kada preuzme tron, poručio je na njemu svojstven način:
- Ne, pa nisam toliko glup.
Kurir.rs