Vujadin Savić okrenuo je novo poglavlje u svom životu. Okončao je uspešnu igračku karijeru protkanu osvajanjem dve titule sa Crvenom zvezdom i igranjem u grupnim fazama Lige šampiona i Lige Evrope. Sada je na novom poslu, postao je trener u stručnom štabu crveno-belih, uz šefa struke Miloša Milojevića.
Ulazak Vujadina Savića u trenerske vode bio je veliki šok i iznenađenje za njega samoga, ali i celokupnu srpsku sportsku javnost. U razgovoru za Kurir Savić otkriva kako je došlo do toga da prekinu fudbalsku i počne trenersku karijeru.
- Zvezdin poziv se nikada ne odbija! Planirao sam da igram još dve do tri godine, međutim došao je poziv sa Marakane, od uprave kluba i trenera da uđem u štab Miloša Milojevića. Zatražio sam do kraja dana da razmislim i prihvatio. Ušao sam u trenerske vode, upisao licencu i sada ću biti posvećen novom poslu. Razmišljao sam još pre tri godine, čime ću da se bavim kad završim karijeru. Trenerski posao je došao ranije nego što sam očekivao. U životu se ništa ne dešava slučajno i nikada ne znaš zašto je ovo baš dobar trenutak - objasnio je Savić.
Crvena zvezda je poljuljana eliminacijom iz Lige šampiona, sem pobede nad Javorom, upisana su tri remija protiv Makabija, Partizana i TSC i poraz od Monaka.
- Imamo odličan igrački kadar, sigurno najjači tim u državi, konkurentan za Evropu. Dogodilo se par nerešenih rezultata, poraz od Monaka. Okej, ali ne vidim bilo kakvu krizu. U derbiju smo bili bliži pobedi, desio nam se taj TSC. Imamo pet bodova predosti, igramo Ligu Evrope. Igrači su protiv Monaka pokazali želju, energiju i htenje. Sve što je šef Milojević tražio. Nismo dali gol, šteta, imali smo pet izglednih šansi i onaj penal nad Benom... Postojao je kontakt, ako je sudija svirao za njih, morao je i za nas, makar da je pogledao VAR... Toliko sam bio nervozan protiv Monaka, da sam popio kafetin pre početka utakmice.
Ako je verovati Vujadinu Saviću o krizi u klubu uzrokovanom lošijim rezultatima od očekivanih, nema ni govora.
- Meni sve deluje da se pravi neka veštačka slika oko kluba da ništa ne valja, jer nije tako. Do pre mesec dana smo bili najbolji tim. U redu, može i mora bolje, Zvezda ne trpi nerešene rezultate i poraze, traže se uvek pobede... Ali, ljudi, Zvezda je prva, ima pet bodova prednosti u odnosu na najvećeg rivala, igra Ligu Evrope, neko evropsko takmičenje šestu godinu zaredom... Pa, gde je problem? Šta to ne valja? Igrači moraju da dobiju pravo na razumevanje. Pravi zvezdaši treba sad da daju podršku, da se iz svega ovoga izađe, da budemo još bolji.
Vujadin je igrao sa dosta fudbalera koji danas nose dres Crvene zvezde. Nova pozicija zahteva i novi odnos.
- Ima baš veliki broj momaka sa kojima sam igrao. Eraković, Gobeljić, Borjan, Pešić, Srnić, Rodić, Ben, Ivanić, Milunović, Popović, Krstičić... Fudbal sada posmatram iz drugog ugla, tako i bivše saigrače. Imamo uzajamno poštovanje. Neke stvari će se menjati prirodnim putem, ništa veštački. To su pametni i dobri momci, neće biti opuštanja. Znaju dokle mogu sa mnom, kao i ja što znam dokle mogu sa njima.
Vujadin je sin legende Crvene zvezde Dušana Savića. Zanimalo nas je kako je otac reagovao na celu priču.
- Sve između mene i Zvezde se izdešavalo brzo, preko noći. Sa ocem još nisam popričao onako kako treba, da smo seli i izbistrili celu stvar. Naravno, da smo se odmah čuli, dobio sam savet svakako. Bio je šokiran, kao i ja, jer je sve došlo neplanirano. Bio je na snimanju neke reklame. Pitao me je kakva je ponuda, šta treba da budem u stručnom štabu, da li sebe vidim u tome... Na kraju mi je rekao da je to prilika koja se ne propušta, iako sam mlad, iako mogu još da igram na visokom nivou. Da se sada posvetim poslu i da će mi uvek pomoći.
Važno je i mišljenje Vladimira Petrovića Pižona, čoveka koji je krstio Vujadina Savića i čoveka čiji stav izuzetno ceni.
- Naravno da sam pričao i sa njim. Imam sreću da je on sa nama u stručnom štabu, da nam pomaže u svlačionici. Da sam mogao da biram bolji trenutak i bolje ljude u klubu nisam mogao bolje da izaberem. Imam veliko ime pored sebe, legendu Vladimira Petrovića Pižona od koga mogu mnogo da naučim, Miloša Milojevića koji je perspektivan, mlad, stručan trener, dobar čovek, zatim Mikija Milijaša, koji mi je bio kapiten... Da ne nabrajam dalje...
Vujadin Savić smatra da se u životu ništa ne dešava slučajno.
- Odličan trenutak za povratak na Marakanu, zašto sam to rekao.Sva moja tri mandata u Zvezdi bila su u nekom nezgodnom trenutku. Dva igračka i ovaj treći, trenerski. Prvi trenutak, sećamo se svih tih teških vremena, kada smo umesto reklame sponzora na dresu imali humanitarnu poruku 2344, da nam navijači pomognu novčanim prilozima, da se klub ne ugasi. Posle toga, 2017, smo se skupili kod Vladana Milojevića na Zlatiboru, kada niko nije hteo da dođe u Zvezdu, kada sam potpisao na rođendan moje majke Marine. I sada kada se desio odlazak Dejana Stankovića, neulazak u Ligu šampiona, remiji u derbiju i sa TSC, zvižduci sa "zapada" posle poraza od Monaka...
Sezona donosi mnogo, prvak dobija velika finansijska sredstva i mogućnost igranja u Ligi šampiona.
- Ovo je najbitnija sezona, jer prvaku donosi direktan plasman u Ligu šampiona. Imamo finu bodovnu prednost, čekaju nas teške utakmice. Novi Pazar je dobio sedam mečeva, u seriji su. Potom Trabzon, pa Napredak kod kuće. Imamo najbolji tim, odličnu klupu... Treba nam samo vreme, da trener Milojević nametne svoj sistem rada i ubeđen sam da ćemo uskoro pobeđivati.
Porodica je Vujadinu Saviću glavni oslonac.
- Klinci su presrećni zbog moje odluke, znaju i mnogo vole Zvezdu. To je kod nas porodično, kako se rodiš, krv nam je crveno-bela. (smeh) Supruga Mirka je bila iznenađena, u prvi mah. Bilo joj je žao što neću više igrati, ali kada je dobro razmislila podržala me je u odluci i sada je srećna, kao i ja - zaključio je Vujadin Savić.
Kurir sport/A. Radonić