PUTINA SAM UVEK PODRŽAVAO I SADA SAM UZ NJEGA! Grof Božović otvorio dušu: O Bajdenu, NATO, Evropi, bombardovanju Srbije...
Miodrag Božović, bivši trener Crvene zvezde i velikog broja ruskih klubova, rekao je da su sankcije uvedene ruskim sportistima nepravedne i neopravdane. U razgovoru za rusku TV stanicu "Meč" popularni Grof govorio je aktuelnim sportskim, ali i društveno-političkim temama, prisetio se sankcija Srbiji i Crnoj Gori, bombardovanju NATO 1999. godine.
Nacionalne selekcije Rusije i ruski sportisti nalaze se van svih takmičenja od početka marta, kada su sankcionisani od strane krovnih organizacija.
- Generalno, sport treba da bude van politike. Ali, nažalost, kao što vidimo, sada je sve politika. U Evropi je mnogo demokratije na rečima, a u stvarnosti nije. Ono što se dešava ruskim sportistima i uopšte običnim ljudima, kako se prema njima postupa, je sramota. Čak ni Nemci, kada je bio Drugi svetski rat, nisu sve to osetili - rekao je Božović.
Pričao je Miodrag Božović bivši trener Crvene zvezde, moskovskih giganata Dinama i Lokomotive, Rostova, tulskog Arsenala o teškim danima u Jugoslaviji.
- Početak raspada Jugoslavije desio se 1991. godine, kada sam igrao za Budućnosti iz Podgorice. Na utakmice smo išli uglavnom autobusom i prolazili kroz različite republike Jugoslavije. Bilo je jasno da se nešto menja i da ide naopako. Počela su da se javljaju nacionalistička osećanja i problemi. Dobro smo to osetili. Negde su nas normalno dočekivali, a negde su bacali kamenje na autobus. Znali smo da smo Budućnost i da smo iz Crne Gore. Država je bila u veoma lošem stanju. Svi su znali da se neće dobro završiti.
Prisetio se i stanja u društvu posle raspada SFRJ.
- Teška vremena. Inflacija je bila toliko ogromna da kada se ide u restoran, ručak je koštao jednu cenu, a kada završiš sa jelom, drugu cenu. Litar benzina je poskupeo 10 puta u danu. Ujutro bi koštao pola nemačke marke, uveče pet maraka! Ali tada je generalno bilo teško naći benzinsku pumpu koja bi vam natočila gorivo u auto. U prodavnicama nije bilo ni toalet papira.
Grof je priznao da je i danas jugonostalgičar.
- Jugoslavija je najbolji deo mog života. Imali smo veliku državu, dobar život, ljudi su imali posao. Izgrađene su fabrike. Do 90-ih smo živeli veoma dobro. Ne sećam se sukoba na nacionalnoj osnovi. Uostalom, ja sam služio vojsku u Hrvatskoj, 18 meseci u artiljeriji, bilo je Slovenaca, Bosanaca, ostalih. I svi smo imali normalan odnos. Sada su to za nove naraštaje sve strani narodi. A za mene je to tada bila sva naša zemlja. Raspad je za mene bio veoma jak udarac. Možda ćete naći mnogo ljudi koji će vam reći da im je bilo loše u Jugoslaviji. Ali pamtim je kao svoju rodnu zemlju. I dalje se osećam i smatram Jugoslovenom.
Iz Podgorice došao je u Beograd, 1992. godine potpisao je za Crvenu zvezdu, koja je godinu ranije osvojila Ligu šampiona.
- Ta generacija je bila jedna od najboljih u istoriji Crvene zvezde. Klubu je 1992. zabranjeno da igra utakmice u evropskom takmičenju u Beogradu, pa smo igrali ili u Budimpešti ili u Sofiji. Da smo igrali kod kuće, ponovo bismo osvojili Ligu šampiona. Taj tim je takođe bio veoma jak, ali posle sankcija i zabrane igranja u evropskim takmičenjima skoro svi igrači su prodati. Otišli su u velike timove.
Prisetio se potom NATO agresije 1999. godine.
- Dobro se sećam, jer sam to i sam osetio. Bombardovali su ne samo Beograd, već i Podgoricu, gde sam živeo. U jednom trenutku sam osetio da se kuća trese. I svaki sledeći put sam tako saznao da je počela nova serija bombardovanja. Imamo tvrdoglav narod, pa se niko nije krio. Iako je bilo zastrašujuće, jer se nije moglo odgovoriti. Mi jednostavno nismo imali takvo oružje kao oni. Tako da su mogli da rade šta hoće. NATO je bombardovao aerodrom u Podgorici, ali je tada bilo i civilnih žrtava. U selu Murino ubili su troje dece. To je bila najstrašnija priča ikada. Jer deca su deca.
Ruski novinari pitali su Grofa da li je ljut na SAD i NATO zbog bombardovanja.
- To nije ljutnja, to je mržnja. Samo mrzite ove zemlje. I posle 30 godina i dalje ostaje. Znam da ih mnogi ljudi ovde ne vole, te zemlje koje su učestvovale u bombardovanju. Ljudi razumeju i znaju da bi to mogli da ponove. Uvek mogu.
Božović još nije dobio rusko državljanstvo, iako je u toj zemlji sa prekidima radio 15 godina.
- Kada sam došao u Rusiju 2008. i kada je pogledam sada, to je ogromna razlika. Putevi su bolji, mnogo je novih zgrada, hotela, aerodroma, stadiona... Generalno, sve je drugačije. Moskva jeste razvijenija, ali svuda je tako, kad su u pitanju glavni gradovi. Ali, uzimite primer Rostova, veoma lep grad. Samara se promenila za 12 godina. Kada sam došao tamo sa Amkarom 2008. i kada sam tamo radio 2020. godine, to su samo dva različita grada.
Pitali su Rusi Božovića da li i dalje simpatiše predsednika Rusije Vladimira Putina.
- Uvek sam ga podržavao i sada ga podržavam. On je jedan od najmoćnijih lidera na svetu, a Rusija je jedna od najmoćnijih zemalja. Žao mi je što se desilo sve ovo između Rusije i Ukrajine. Taj sukob doživljavam kao sukob dva identična naroda, kao sukob između braće. Generalno, mislim da je to rezultat delovanja Amerike. Gurnuli su Ukrajinu u konfrontaciju sa Rusijom, zahvaljujući tome što je NATO došao do ruske granice. Možete li da zamislite da je Rusija postavila rakete negde u Meksiku, na granici sa SAD? Kako bi tada oni reagovali?
Grof je 2016. godine nosio majicu sa Putinovim likom. Pitali su na Rusi kakva bi sada bila reakcija javnosti da to uradi.
- Ne znam, ali vidim da i u Crnoj Gori i u Srbiji ima ljudi koji nose majicu sa njegovim likom. Reakcija je drugačija. Ali da pitam ja vas, zašto niko ne obuče majicu na kojoj je Bajden?
Govorio je Božović i o zategnutim odnosima između Crne Gore i Rusije.
- Nemam osećaj da se topli odnosi Crne Gore i Rusije menjaju! Da se mlađe generacija više ne sećaju istorijskih veza. To vam kažem iz onoga što vidim na selu i na ulici. Za nas je Rusija uvek bila nešto posebno. Ruski jezik se učio u školi, a drugi jezici, poput engleskog, pojavili su se tek nekoliko godina kasnije. Odrasli su nam stalno govorili da je Rusija uvek pomagala Crnoj Gori kada je trebalo. Još od vremena careva Romanovih.
Pitali su Rusi i za ulazak Crne Gore u NATO 2017. što je očigledno poremtilo odnose dve države.
- Ne mislim tako. Crna Gora je generalno nevažna država u NATO. Šta Crna Gora tu može? Nije bilo referenduma o ulasku u NATO, bila je to čisto politička odluka. Jer, osim Srbije, svi koji su nam bliski su u NATO. Stariji ljudi ne podržavaju tu odluku, jer ne vole NATO. Najviše zbog bombardovanja. Mladi i ne razmišljaju o tome.
Govorio je potom Grof o sportskim temama, o tome da li je nagovarao Artema Dzjubu da dođe u Crvenu zvezdu.
- Pokušao sam da razgovaram sa njim i pričam o Crvenoj zvezdi, ali nisam uspeo da stupim u kontakt. Hteli su ga, bili su ozbiljno zainteresovani. Videćemo kako će sada igrati u Turskoj. Dzjuba je rođeni pobednik! Osoba koja uvek želi da pobeđuje, radi za tim. Sećam se jednog događaja sa njim. U Rostovu sam hteo da ga promenim u 86. minutu, a on je video da mu je upaljen broj na sudijskom semaforu i počeo je da mi maše: "Ne menjaj me, hoću još da igram." Ostavio sam ga na terenu. Nije postigao gol, ali je pokazao karakter. I to cenim.
Otkrio je Božović koje trenere u Rusiji posebno ceni.
- Pratim Karpina u Rostovu. Imamo sličnu trenersku filozofiju. Rostov igra lep fudbal. Karpin je dosta napredovao poslednjih godina. Plus, pratim Jokanovića u Dinamu. Igrali smo jedan protiv drugog kada sam ja bio u Crvenoj zvezdi, a on u Partizanu. On je jak trener.
Kada ga je ruski novinar pitao planira li povratak u Rusiju, Grof je odgovorio:
- Za sada bih voleo da se malo odmorim.
Potom je na red došao set ličnih pitanja, govorio je Božović o svom prvom braku sa ženom iz Holandije, sa kojom ima dva sina. O tome zašto su se rastali.
- U Evropi je više individualističkog pristupa, tamo je svako za sebe. Znate, kod nas, na primer, ako nekome treba pomoć, onda ćete vi to učiniti, daćete mu novac, zauzećete se za njega. Oni to nemaju. Oni ne shvataju da je to moguće. Ne znam, možda je njihov način razmišljanja ispravan, ali ja sam drugačije vaspitan.
Govorio je o sinovima.
- Plaćam svu alimentaciju, to je najvažnije (smeje se). Sada više ne idem u Holandiju kao nekada. Deca su već odrasla, lakše im je i samima da dolete do mene. Ali volim da posetim Holandiju, iako ne bih želeo da tamo stalno živim.
San mu je bio da otvori kafanu na u Crnoj Gori, na moru.
- Predomislio sam se. Sada volim tišinu.
Fudbalski san je ostvario trenirajući Crvenu zvezdu sa kojom je bio šampion. Koji je sledeći cilj?
- Nedavno sam shvatio da sam zadovoljan kada vidim kako neki igrač napreduje, raste. Želim sada da obučavam mlade ljude, da im pomognem da postanu bolji - zaključio je Božović.
Kurir sport