Na današnji dan pre 22 godine ubijen je Zvonko Plećić Pleća.
Plećić je ubijen s leđa, sa pet metaka, u restoranu "Rojal knez" u centru Beograda 11. septembra 2000. godine. Poslednji hitac mu je, kad je već pao na pod, ispaljen u glavu. Andriji Draškoviću, posle 11 godina od ubistva Plećića i pet ponovljenih suđenja, izrečena je pravosnažna presuda kojom je osuđen na devet godina zatvora za ovaj zločin. Njegovom kumu Aleksandru Goluboviću Batanku izrečena je osmogodišnja zatvorska kazna.
Tom presudom, koju je doneo Apelacioni sud stavljena je tačka na maratonski postupak tokom kojeg je Drašković tri puta bio osuđivan, a jednom oslobođen odgovornosti.
Prema stavu Apelacionog suda, tokom drugostepenog postupka, na osnovu izvedenih dokaza utvrđeno je da nije moglo biti, kako su u žalbama tvrdili branioci okrivljenih, govora o postupanju Golubovića i Draškovića u nužnoj odbrani, već o njihovom napadu koji se vidi u radnjama koje su preduzeli, zbog čega ih je proglasio krivim.
Drašković, njegova nevenčana supruga Elena Mijatović (kasnije Elena Karić) i Golubović došli su tog 11. septembra po podne u restoran. Posle njihovog dolaska, pred "Knez" je stigao i Plećić, koga je dovezao prijatelj Nenad Antić. Surčinac Plećić je ušao unutra, seo za šank i poručio kafu, dok ga je Antić čekao u automobilu. Za to vreme Draškovićevo obezbeđenje posmatralo je šta radi Plećić i primetili su da je pripit.
Iako su sedeli u drugom, zatvorenom delu restorana, Plećić je jednog trenutka video "odabrano društvo" i krenuo ka njihovom stolu. Seo je ne čekajući dozvolu. Počela je prvo tiha rasprava, koja se ubrzo pretvorila u žestoku svađu. Plećić je neprestano vikao da mu je Drašković "ubio najboljeg prijatelja Zorana Šijana", nekadašnjeg vođu surčinske ekipe. Šijan je ubijen krajem 1999. godine u centru Beograda, a ubica do danas zvanično nije pronađen.
U jednom momentu Drašković je zahtevao od konobara da udalje Plećića, a zatim je pozvao i svoje obezbeđenje. Plećić je sledećeg trenutka ustao kao da će da krene i okrenuo leđa društvu za stolom. Tada Drašković i Golubović pucaju. Ispalili su mu četiri hica u leđa i jedan u glavu.
Začuvši pucnjavu koja je dolazila iz lokala, Draškovićevo obezbeđenje je povadilo oružje i krenulo da puca. U opštem metežu pogodili su svog čoveka Svetislava Čomića, a zatim teško ranili i Plećićevog prijatelja Nenada Antića. Kasnije je utvrđeno da je ovu dvojicu ranio Nebojša Šarović Glavonja.
Posle pucnjave cela ekipa, na čelu sa Draškovićem, dala se u beg. Sutradan su svi pohapšeni, policija je pronašla i pištolje kojima je zločin počinjen, kao i čitav arsenal nelegalnog oružja koje je pripadalo Draškovićevim telohraniteljima.
Tokom uviđaja inspektori SUP Beograd utvrdili su da je Plećić bio naoružan. Ispod njegovog tela (neki kažu da mu je bio za pojasom) nađen je pištolj sa metkom u cevi. Surčinac ga, međutim, nije upotrebio. Prilikom obdukcije utvrđeno je i da je imao dva promila alkohola u krvi.
(Kurir.rs/24 sedam)