Od pandemije do klimatskih promena, katastrofe u proteklih pet godina uzdrmale su svakodnevni život, a novi izveštaj pokazuje da je u mnogim zemljama ekonomska neizvesnost koja je usledila gurnula milione u moderno ropstvo.
Veruje se da je oko 50 miliona ljudi širom sveta žrtve prinudnih brakova i prinudnog rada - što je 25 odsto više u odnosu na poslednju procenu iz 2016. godine, pokazao je izveštaj koji su objavili Međunarodna organizacija rada (ILO), NVO Vok fri i Međunarodna organizacija za migracije.
Savremeno ropstvo se odnosi na prinudni rad i prinudni brak, kada neko ne može da odbije da se povinuje ili pobegne zbog pretnji, nasilja i obmane. Istraživači su sproveli niz anketa u više od 180 zemalja kako bi došli do svojih rezultata.
Prema izveštaju, kovid-19, oružani sukobi i klimatska kriza izazvali su "neviđene poremećaje“ u zapošljavanju i obrazovanju, što je dovelo do povećanja siromaštva, migracija i rodnog nasilja - a sve su to rizici za moderno ropstvo.
Generalni direktor ILO-a Gaj Rajder rekao je da "ništa ne može da opravda upornost ove fundamentalne zloupotrebe ljudskih prava“.
"Znamo šta treba da se uradi, i znamo da se to može uraditi. Efikasne nacionalne politike i regulative su od suštinske važnosti. Ali vlade to ne mogu da urade same“, rekao je on.
U izveštaju se navodi da bi bolji zakoni, jača pravna zaštita i veća podrška ženama, devojčicama i ugroženim kategorijama mogli značajno da smanje ili jednog dana okončaju moderno ropstvo.
Žene i devojčice
Procenjuje se da 22 miliona ljudi živi u braku na koji su bili primorani, navodi se u izveštaju i dodaje da je to skok od 43 odsto u odnosu na 2016.
Više od dve trećine onih koji su prisiljeni da stupe u brak su žene i devojke, navodi se u izveštaju i dodaje da ih to dovodi u veći rizik od seksualne eksploatacije i nasilja.
Više ljudi u Aziji i Pacifiku bilo je u prinudnim brakovima, ali kada se uzme u obzir veličina populacije, istraživači su utvrdili da je prisilni brak više zastupljen u arapskim državama.
Kovid je "pogoršao osnovne pokretače svih oblika modernog ropstva, uključujući prisilne brakove“, navodi se u izveštaju.
U nekim zemljama, lokdauni su onemogućavali ljudima da zarade novac, a sa zatvorenim školama neke porodice su slale svoju decu da rade kako bi pomogle da se hrana stavi na sto.
Glavni grad Indije, Delhi doživeo je jedno od najdužih zatvaranja škola na svetu zbog pandemije, primoravajući više od 4 miliona dece da ne uđu u učionicu više od 600 dana.
Oko 10 odsto dece u gradskim državnim školama napustilo je obrazovanje zbog pandemije i njenog ekonomskog uticaja na siromašnije porodice, kaže Šahin Mistri, osnivač neprofitne organizacije Teach For India.
"Broj dečjih brakova je skočio, nasilje nad decom je poraslo, ishrana je ogroman problem jer mnoga naša deca zavise od školskih obroka“, rekao je Mistri za CNN u januaru.
A podaci objavljeni u izveštaju od ponedeljka verovatno ne pokazuju celu sliku.
"Pošto podaci samo delimično odražavaju efekte pandemije, procene predstavljene u ovom izveštaju verovatno će potceniti punu veličinu uticaja pandemije“, navodi se u saopštenju.
Deca i prinudni rad
Prisilni rad je porastao za 11 odsto na 28 miliona ljudi od 2016. godine, navodi se u izveštaju. A skoro svaki osmi je dete, što ovom pitanju daje "posebnu hitnost“, navodi se.
Više od polovine dece je u komercijalnoj seksualnoj eksploataciji, što uključuje krivična dela trgovine ljudima gde je primarni oblik prinudnog rada u seksualnim uslugama, dodaje se.
"Kvalitativni izveštaji pokazuju da deca mogu biti izložena teškim oblicima prinude i zlostavljanja, uključujući otmicu, drogiranje, držanje u zatočeništvu, obmanu i manipulaciju dugom“, navodi se u izveštaju. "Neke od najgorih zloupotreba dešavaju se u situacijama oružanog sukoba".
Oko 86% slučajeva prinudnog rada nalazi se u industrijama privatnog sektora, uključujući proizvodnju, građevinarstvo i poljoprivredu, a Azija i Pacifik su dom za više od polovine ukupnog globalnog prinudnog rada, navodi se u izveštaju.
Istraživanja su pokazala razlike između polova kada je u pitanju prinudni rad, uključujući industrije koje ih zapošljavaju i prirodu prinude.
Žene koje su prisiljene na rad mnogo češće nego muškarci i to uglavnom u kućnim poslovima, dok su muškarci u građevinskom sektoru, navodi se u izvještaju.
Dok će žene biti primorane na prisilni rad zlostavljanjem i neplaćanjem, veća je verovatnoća da će muškarci dobiti pretnje nasiljem i novčane kazne, dodaje se.
Kurir.rs/CNN