U Alabami, trudnicama koje uhapse zbog korišćenja droge nije dozvoljeno da plate kauciju.
Pri zaustavljanju, policajac je pronašao manju količinu trave. Ešli Benks, 23-godišnja žena koja živi u Alabami, priznala je policiji da je dva dana ranije pušila marihuanu. Bio je to isti dan kada je saznala da je trudna. Bila je u šestoj nedelji. Upravo ta činjenica da je trudna navela je zvaničnike okruga Etova da je drže u zatvoru, bez suđenja, naredna tri meseca.
Alabama ima izuzetno visoku stopu zatvaranja - u zatvoru završi oko 938 ljudi na 100.000 stanovnika. Ali čak i u državi sa neproporcionalnom zatvorskom populacijom, hapšenje zbog posedovanja droge manjeg obima obično ne bi dovelo do tako produženog boravka u zatvoru pre suđenja.
Ali Benks je postala žrtva neobičnog zakona Alabame za koji zagovornici kažu da ga okrug Etova s posebnim žarom sprovodi: trudnicama koje su uhapšene zbog krivičnih dela vezanih za drogu nije dozvoljeno da plate kauciju i izađu na slobodu, kao što je to slučaj sa drugim ljudima. Moraju da ostanu u državnom pritvoru: ili u zatvoru, ili u rezidencijalnom programu za odvikavanje od droge. Logika je da su žene opasnost za svoje fetuse: država treba da ih zatvori da bi zaštitila njihovu trudnoću.
U slučaju Benksove, zatvorski službenici su pokušali da je pošalju na rehabilitaciju, ali nakon procene, ustanova ju je odbila: Benks je, kako su rekli, bila samo povremeni korisnik marihuane, a ne zavisnik, i nije joj bilo potrebno bolničko lečenje. Pošto je bila previše zdrava za rehabilitaciju, a država nije imala dovoljno poverenja da bi je pustila na slobodu, ostala je u zatvoru.
U međuvremenu, trudnoća nije išla dobro. Ima porodičnu istoriju pobačaja, a krvarenje je imala u zatvoru. U jednom trenutku, službenici zatvora su joj odredili da spava u krevetu koji je već bio zauzet od strane druge zatvorenice i Benks je ostala da spava na podu.
Ona nije jedina. Druga žena, Hejli Berns, odvedena je u zatvor okruga Etova samo šest dana nakon što je rodila sina, a policija je rekla da je bila pozitivna na testu na lek koji koriste trudnice koje su zavisne od droga kako bi se izborile sa zavisnošću. Kada je bačena u zatvor, Berns se još uvek fizički oporavljala od porođaja. Ali zatvor nije imao uslove za izmuzavanje ili lečenje rana. Njen partner je pokušao da joj donese uloške i donji veš, kako ne bi morala da krvari po odeći, ali vlasti okruga Etova joj nisu dozvolile da ih preuzme. Rizik od infekcije je bio veliki – sramota je bila još veća.
Priče Benksove i Bernsove – bespotrebno i neproporcionalno zatvaranje, gubitak slobode zbog trudnoće, okrutnost koju vlasti opravdavaju kao "zaštitu“ fetusa – postaju sve češće, piše Gardijan.
Alabama kriminalizuje više žena zbog trudnoće nego bilo koja druga država. Samo prošle godine, Kim Blelok, majka šestoro dece iz Firence, Alabama, optužena je za krivično delo jer je u trudnoći podigla lek za koji je imala recept. Tužioci su optužili da je lek, koji je Blelok uzimala kako je propisano, mogao da povredi njen fetus i da je trebalo da zna da ga ne dopunjava. (Blelok je kasnije rodila zdravog dečaka.)
Ova zatvaranja nisu samo stvar Alabame: trend zatvaranja trudnica i žena nakon porođaja zbog navodnog ugrožavanja njihovih fetusa raste širom zemlje. Tokom 32 godine, od 1973. godine kada je doneta presuda u slučaju Rou protiv Vejda, do 2005. godine, Sjedinjene Države su videle ukupno 413 krivičnih gonjenja u vezi sa trudnoćom širom cele nacije, kaže Afša Malik, istraživač-saradnik u grupi za reproduktivnu pravdu Nacionalni advokati za trudnice (NAPV) i koautor nedavnog izveštaja o kriminalizaciji trudnoće.
Ali u periodu od samo 14 godina, od 2006. do 2020. godine, bilo je više od 1.300 takvih slučajeva. To strmo povećanje dogodilo se dok je Rou još bio na snazi. Sada kada je srušen, kriminalizacija trudnoće će verovatno još više ubrzati. "Znamo da ćemo videti više primera da su trudnice kriminalizovane zbog ponašanja koje bi se moglo [videti] opravdanim za širu javnost, kao što je upotreba supstanci“, rekla je Malik za Nejšn. "[Drugi] slučajevi koje smo videli će se ubrzati, kao što su [za] padanje niz stepenice, porođaj kod kuće, netraženje prenatalne nege, HIV, samoindukovani abortus i gubitak trudnoće".
Ipak, čini se da je okrug Etova leglo ove vrste mizoginističke okrutnosti. NAPV navode da je okrug poslednjih godina zatvorio 150 trudnica; čak 12 se trenutno nalazi u zatvoru.
Poništavanje presude kojom je bezbedan abortus ustavom zagarantovan ženama u SAD nije stvorila ovo stanje stvari, ali će ga verovatno pogoršati. Politika koja je na snazi u okrugu Etova i drugde otkriva izopačenu logiku i apsurdnu mržnju onih koji se protive pravu žene da bira.
Pristalice takozvanog pokreta "za život" tvrde da embrione i fetuse smatraju osobama, a u praksi govore kao da te "osobe“ nisu jednake ženama, već njihovi nadređeni: fetus je važniji od žene, vredniji, manje ukaljan od stvari koje trudnicu čine tako neprivlačnom – njena ženskost, njena seksualnost, njena sklonost ka ljudskim željama i ljudskim borbama, poput iritacije ili zavisnosti ili ljutnje. U službi zaštite i unapređenja ovog superiornog bića fetusa, tvrdi pokret protiv izbora, opravdano je, čak i neophodno, ukrasti slobodu tim manje vrednim ženama.
Pa ipak, praksa zatvaranja žena radi "zaštite“ njihovih fetusa i novorođenčadi nema smisla sama po sebi. Zatvori su prljava, očajna i nasilna mesta; Benks, koja je imala trudnoću visokog rizika, često je krvarila tokom trudnoće u zatvoru i nije imala pristup medicinskoj nezi. Berns, koja je uhapšena samo nekoliko dana nakon porođaja, nije bila u stanju da brine o svom novorođenčetu, niti o svojoj maloj ćerki.
Ono što pokret protiv izbora radi nikome ne pomaže - ni izmišlenim "osobama" u vidu fetusa ili embriona, ni deci koja su lišena majki, ni drudnicama i porodiljama koje su ranjive i oramoćene bačene u kaveze.
Deluje, navodi autorka Gardijana, da je jedina vrednost koju pokret protiv izbora zaista vidi u fetalnim "osobama“ izgovor za mizogini sadizam.
Kurir.rs