Mi ne volimo sport, ne volimo košarku. Volimo da pobeđuje o i to je naš mentalitet.
Reči Nikole Jokića da početka priprema posebno gorko zvuče dan posle eliminacije sa Evrobasketu.
Senzacionalne,neočekivane i bolne eliminacije koja može da se opiše najtačnije kao debakl i bruka.
Šta god ko mislio, kakve god izgovore pokušao da nađe, činjenica je da je Srbija po opštem mišljenju važila za favorita i da je morala da se nađe u završnici.
Zašto to nije tako i ko je kriv, pitanja su na koja postoje različiti odgovori. Utisak sa lica mesta iz Berlina je da selektor Svetislav Pešić ima bar dve krivice. Ovo je bila preslikana utakmica sa Italijom od prošle godine u kvalifikacijama za Olimpijske igre i nije uspeo da mentalno pripremi ekipu za drugačiji meč. Kao da ništa nismo naučili. Takođe, nije uspeo da povrati konce utakmice u trenutku kada je selektor Italije Đanmarko Poceko napravio cirkus i zaradio isključenje. Izostala je bilo kakva reakcija.
Poraz koji puno boli brzo će biti zaboravljen kod većine jer nam je takav mentalitet. Ali problem koji je mnogo veći od poraza u Berlinu ne može tek tako da se zaboravi.
Srbija se nije proslavila na Svetskom prvenstvu u Kini, nije se ni plasirala na Olimpijske igre u Tokiju, sada je doživela debakl na Evropskom prvenstvu, a preti joj još jedan bolan udarac - neodlazak na naredno svetsko prvenstvo.
Zato je, pored pitanja ko je kriv, bitno pitanje kako izvući reprezentaciju iz nokdauna u kome se našla.
Ukoliko ostanemo i bez svetskog prvenstva naša košarka će biti na istom nivou kao Hrvatska.
Hrvata odavno nema na pobedničkom postolju, a došla je do nivoa da slavi odlazak na neko veliko takmičenje ili plasman u osminu finala.
Specijalni izveštači iz Berlina - Dejan Ignjatović i Nemanja Nikolić