Kada je predsednik Džo Bajden sazvao skoro desetak zapadnih lidera privatnom video konferencijom u četvrtak da razgovaraju o ratu u Ukrajini, imao je nameru da prenese ključnu poruku, kažu izvori: da ostanu ujedinjeni u kažnjavanju Rusije, čak i dok Kremlj pokušava da iskoristi energiju i slomi zapadnu odlučnost.
Bio je to bar druga takva molba Evropi prošle nedelje da se održi pritisak sankcija na Rusiju, suočena sa naglom porastom troškova energije izazvanih ruskom invazijom i izgledom teške zime nakon što je Kremlj zatvorio dotok gasa u Evropu kroz ključnu cevovod. U članku objavljenom u Fajnenšel Tajmsu u sredu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je građane da ostanu na tom kursu i nastave da podržavaju Ukrajinu, čak i kada ih čeka „teških šest meseci“.
Intenzivna kampanja razmene poruka podvlači sve veći oprez u Vašingtonu i Briselu da bi moskovsko oružje za naftu i gas – njena dva najveća izvozna sredstva i sve više okosnicu njene ekonomije – moglo uspešno da izazovu pukotine u onome što je do sada predstavljalo uglavnom ujedinjeni evropski front protiv Rusije.
Sejanje te podele i istrošavanje zapadne odlučnosti bili su ključni prioritet za ruskog predsednika Vladimira Putina, kažu američki i zapadni obaveštajni zvaničnici – posebno kada se Rusija bori da ostvari bilo kakve značajne dobitke na bojnom polju protiv Ukrajine koju podržava Zapad i koja je sve bolje opremljena sila. U subotu su ukrajinske snage ostvarile velike uspehe u severoistočnom regionu Harkova, ponovo zauzevši ključne gradove Izijum i Kupjansk.
„Putinova opklada je da će biti čvršći od Ukrajinaca, Evropljana i Amerikanaca, da može da iscrpi Ukrajince, da zadavi njihovu ekonomiju, [i da] Evropljani, suočavajući se sa teškom zimom sa velikom energijom cene, izgube odlučnost“, rekao je u četvrtak direktor CIA Vilijam Berns.
Evropa, uključujući Veliku Britaniju, već akutno oseća posledice, sa računima za električnu energiju, a lideri upozoravaju da bi se kontinent mogao suočiti sa nestankom struje zimi u zavisnosti od pada niskih temperatura. „Tržište električne energije više nije funkcionalno tržište jer postoji jedan akter, Putin, koji sistematski pokušava da ga uništi i da njime manipuliše“, rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, u govoru ranije ovog meseca.
Ministri energetike EU se takođe sukobljavaju oko plana koji se razmatra za ograničavanje cene ruskog gasa. Zemlje, uključujući Mađarsku, Austriju i Slovačku, oprezne su zbog takvog ograničenja zbog rizika da bi Putin mogao uzvratiti potpunim prekidom onog što je ostalo od tokova ruskog gasa u te zemlje.
„Nećemo isporučivati ništa ako je to u suprotnosti sa našim interesima“, rekao je on. „Nećemo isporučivati gas, naftu, ugalj, lož ulje – nećemo isporučivati ništa. „Ostalo bi nam samo jedno: Kao u čuvenoj ruskoj bajci, pustili bismo da se vuku smrzne rep".
Zvaničnici Bele kuće nastavljaju da insistiraju na tome da nisu videli nikakve vidljive prekide u ujedinjenom frontu i da u izvesnoj meri vide Putinove akcije i kao predvidljive i da služe samo za učvršćivanje odlučnosti evropskih saveznika. „Ako ništa drugo, verujemo da su akcije Rusije zapravo samo povećale jedinstvo među Evropljanima“, rekao je jedan visoki američki zvaničnik. „Poruka koju Rusija šalje svakom Evropljaninu je da oni nisu pouzdani. Dakle, animozitet prema Rusiji samo raste".
Ali rizik je stvaran, kažu drugi američki zvaničnici, da bi se, kako troškovi električne energije rastu i približava zima, evropska javnost mogla okrenuti protiv zapadne strategije ekonomske izolacije Rusije.
Rusija „definitivno želi da Evropljani budu nervozni — energija je njihovo najveće oruđe za okretanje evropske javnosti protiv rata“, rekao je jedan izvor blizak zapadnim obaveštajnim službama.
Direktan uticaj na Sjedinjene Države ostaje zanemarljiv, kažu dva izvora upoznata sa stavovima američke i zapadne vlade, s obzirom da se SAD uopšte ne oslanjaju na uvoz ruske energije i da su zapravo veliki izvoznik tečnog prirodnog gasa – činjenica koja je omogućila Bajdenu da obeća u martu da će SAD poslati dodatnih 15 milijardi kubnih metara LNG u EU do kraja godine. Kombinacija tržišnih sila, olakšavanja administracije i nedostatka ograničenja odredišta omogućila je američkim proizvođačima da već dvaput ispune Bajdenovo obećanje.
Ali američki zvaničnici su pažljivo pratili nedavni protest protiv visokih cena energije u Češkoj i budno pratili sve znake rastuće nestabilnosti u Evropi.
„Očigledno ovo pažljivo pratimo“, rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi za CNN. „Iz naše perspektive, mi još uvek vidimo snažnu odlučnost i jedinstvo na nivou rukovodstva ovde suočenih sa načinom na koji Putin energiju koristi kao oružje. A predsednik je posvećen očuvanju tog jedinstva i te rešenosti i te snage.
Unutar Bele kuće, došlo je do sveobuhvatnog efekta sa ciljem da se identifikuju, obezbede i usmere isporuke gasa zemljama koje su s jedne strane kritične za koaliciju, as druge su izuzetno ranjive na ruske napore da iskoriste njene ogromne energetske resurse.
Akutna opasnost od ranjivosti Evrope razotkrivena je ove nedelje. Bajdenov sastanak sa savezničkim liderima usledio je samo nekoliko dana nakon što je Rusija na neodređeno vreme zatvorila kritični gasovod Severni tok 1 -- i manje od nedelju dana nakon što su se desetine hiljada ljudi okupilo u Pragu u znak protesta zbog visokih troškova.
Gazprom, operater gasovoda Severni tok 1, naveo je različite tehničke probleme zbog smanjenja protoka svog gasa tokom nekoliko meseci. Ali ranije ove nedelje, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da gas neće ponovo početi da teče sve dok Zapad ne ukine svoje sankcije Rusiji.
„Problemi sa snabdevanjem gasom nastali su zbog sankcija koje su našoj zemlji uvele zapadne države, uključujući Nemačku i Britaniju“, rekao je Peskov u ponedeljak.
Zvaničnici zapadnih obaveštajnih službi su na taj potez videli samo najnoviju salvu u pokušajima Rusije da iskoriste snabdevanje energijom kao oružje i podstaknu političku nestabilnost.
„Podignite cene energije i generalno oslabite domaću podršku, a zatim ih dodatno povećajte i razbesnete ljude dovoljno da stvore neke velike političke probleme“, rekao je jedan američki zvaničnik sumirajući opštu teoriju. „Nafta i prirodni gas su [Putinov] čekić.
Pretnja od političke nestabilnosti, koju zvaničnici SAD i EU smatraju zrelom za podsticanje desničarskih elemenata širom Evrope, odavno je priznata kao pretnja, ali se o njoj retko govori otvoreno. To se promenilo.
„Nekoliko ovakvih nedelja i evropska ekonomija će se jednostavno zaustaviti“, rekao je belgijski premijer Aleksandar De Kru u intervjuu za Blumberg ove nedelje. „Rizik od toga je deindustrijalizacija i ozbiljan rizik od fundamentalnih društvenih nemira.
Američki zvaničnici neumorno rade na pokušaju da se to spreči, a predsednik Bajden je to stavio kao glavni prioritet, rekli su izvori za CNN. Kao rezultat toga, skoro jednogodišnji napor da se preusmjere isporuke gasa u Evropu i smanji njena zavisnost od Rusije pomogao je brzom popunjavanju skladišnih kapaciteta, preusmeravanju narudžbi i infrastrukture, i identifikovanju opcija politike i tehnologije za povećanje efikasnosti i smanjenje upotrebe.
Napori su se proširili širom sveta i presekli zvaničnike i agencije iz kabineta, blisko koordinisane sa kolegama iz EU i sa hitnom radnom grupom SAD-EU za energetiku koja služi kao centar za razmenu podataka. U međuvremenu, evropski lideri su se angažovali u bijesnom diplomatskom trku i sklapanju dogovora u prestonice širom sveta u hitnom pokušaju da obezbede alternative ruskoj energiji koja ima dominantnu ulogu širom kontinenta.
Imalo je jasan efekat. Uvoz ruskog gasa pao je na 9 odsto sa maksimuma od oko 40 odsto pre rata, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ranije ovog meseca. Oslanjanje na rusku naftu takođe je naglo opalo.
Na kraju, međutim, mnogo će verovatno zavisiti od vremena, rekli su brojni američki i zapadni zvaničnici za CNN. Ako je blaga zima, rezerve rezervoara za skladištenje gasa -- koje su već premašile standarde -- mogle bi biti dovoljne da spreče rasprostranjene nestašice, kaže jedan zvaničnik upoznat sa izveštajem zapadnih obaveštajnih službi.
Ali za to nema garancija, rekla je ta osoba. Dok se lideri EU bore da usvoje nove mere za zamrzavanje ili ograničavanje cena energije i raspoređivanje milijarde nove finansijske pomoći i likvidnosti, prisustvo krize koja bi se mogla preliti u ekonomsku katastrofu je opipljivo.
„To će biti bolno za Evropu“, rekla je ova osoba. „Da vidimo koliko će zima biti oštra".
Kurir.rs/CNN