ISTORIJAT SUKOBA JERMENIJE I AZERBEJDŽANA NA KAVKAZU: Nagorno Karabah tačka razdora dva naroda i okidač za krvavi rat!
"Napad Azerbejdžana na teritoriju Jermenije označava da jermenski premijer Nikol Pašinjan nema podršku Moskve, kaže za Kurir magistar međunarodnih odnosa Boško Jovanović.
Azerbejdžan je sinoć napao jermensku teritoriju napadom iz različitih pravaca u blizini granica Jermenije, posebno na susednim pozicijama Vardenisa, Gorisa, Kapana i Jermuka.
Prema njegovim rečima ovo je nastavak nečeg što je počelo sa prvim ratom jer je Jermenija uspšeno izabrala prmeijera i predsednika koji su prijatelji sa Džordžom Sorosom i američkim predsednikom Bajdenom.
" Sadašnji predsednik Jermeneije je prijatelj Bajdena, kad imate takvog predsednika, koji deli slike sa Bajdenom onda baš i ne može da se oečkuje da će Moskva da stavi metak u vatru za Jermeniju. Ne može da se seče grana na kojoj se sedi. Jermenija nema ni jednog strateškog saveznika osim Rusa, dodaje on.
Međutim, istorijat sukoba Jermena i Azerbejdžanaca je znato duži izapočeo je krajem 1980 tih u osvit raspada Sovjetskog Saveza oko regiona Nagorno-Karabaha (NK), ili kako ga Jermeni zvoi Republike Arcah, koji je bio deo Persijskog i Rimskog carstva, dva halifata Abasidskog i Omajednosg, Jermenije, Seldžučke države, Ilkanata, ruskog carstva i Sovjetskog Saveza. Archa je bio deo kraljevine Jermenije gde je u 16 veku postojalo pet jermenskih kneževina koje su predstavljale poslednji vid jermenske državnosti pre konačnog pada pod tuđinsku vlast.
Trvenja i konflikiti između Jermena i Azerbejdžanaca počeli su posle stvaranje Sovjetskog Saveza , gde je Archa odnosno Nagorno-Karabah koji je bio naseljen većinom Jermenima 1923 dobio status autonomne oblasti u sastavu Azerbejdžanske Sovjetske Republike , sa čime je bio dovjen od matice Jermenije.
Decenije su prošle u miru i saradnji dva naroda koji su zajednički delili dobro i zlo sovjetske vlasti, a 1988. usledio je preokret, kada je tamošnje lokalno stanovništvo zatražilo da je vreme da se vrate pod maticu Jermeniju. Usledio je konflikt i sukob dve države unutar SSSR-a. Tome se protivila Moskva, a ne samo Baku. Tenzije je smirivala Sovjetska vojska, a eksplozija koja je dovela do krvavog rata na Kavkazu dogodila se 1991. posle sticanja nezavisnosti države. Jermensko stanovništvo na Nagornom Karabahu proglašavaju samostalnost i traže prisajedinjenje Jermeniji, što dovodi do rata i sukoba dve države, gde su Jermeni vojnički bolje opremljeni i spremiji sve do 1993 naneli ozbiljni vojni poraz Azerbejdžanu. Bilans rata bio je 30.000 žrtava na obe strane i desetine hiljada raseljneih. Azerbejdžanick oji su poraženi morali su da napuste Nagorbno karabah i odu u izgnastvo u Azerbejdžan.
Naime, te 1993. Jermeni su okupirali 20 posto teritorije koja se nalazi uz granicu Nagorno-Karabaha, a koja, po važećem međunarodnom pravu, pripada Azerbejdžanu.
Rusija naredne 1994. pokreće mirovne pregovore i sukob dve zemlje postaje zamrznut i pod nepsrestanim tenzijama, koje su eksplodirale, po prvi put na proleće 2016. sa žrtvama na obe strane i krajem septemebra 2021 dolazi do novog rata koji je trajao šest nedelja i u kome je azerbejdžanska vojska bukvalno flotom dronova razbila jermensku vojsku.
Rat je završen bitkom za grad Šušu koji se nalazi blizu Stepanakerta, glavnog grada regiona i duž glavnog puta koji povezuje Jermeniju i Nagorno-Karabah, međunarodno priznatu azerbejdžansku teritoriju pod vlašću Jermena.
Posle višenedeljnog granatiranja, drugi po veličini grad u Karabahu je pao. Obe strane koristile su kasetnu municiju i rakete iz višecevnih lansera raketa dugog dometa. Jermeni su optuživali Azere da koriste i hemijsko oružje protiv civilnog stanovništva koje se krilo u obližnjim šumama. Jermenija su tvrdli da je Šuša pala ali su ih snimci očajnih izbeglica kako beže pred ratnim dejstvima u tome opovrgli i priznali su da su izgubili rat.
Jermeni su besno izašli na ulice, izazvavši haos na ulicama Jerevana, protestujući zbog primirja i optužujući Pašinjana za izdaju i tražeći njegovu smenu i tok čak u portekle dve godine nekoliko puta, dok su Azeri proslavili „kraj duge okupacije“ i lider Ilham Aliev koji je završio MGIMO i bio predavač postao još poularniji lider. U poslednji sukob bile su uvečene Rusija i Turska. Rusija je rasporedila mirovne snahe duž obe zaraćene strane.
Lideri Rusije, Jermenije i Azerbejdžana potpisali su 9. novembru zajedničku izjavu o prekidu rata u Karabahu i obavezale se na prekid vatre od 10. novembra po moskovskom vremenu, da Azerbejdžan i Jermenija ostaju na trenutnim položajima, da će obe strane razmeniti ratne zarobljenike, kao i da se rasporedi ruski mirvoni kontingen od 1.960 vojnika sa lakim naoružanjem, 90 oklopnih i 380 drugih vozila. Mirovnjaci su se raspoređivali paraleno sa povlačenjem jermenske vojske. Ruski kontingent treba da ostane u Nagorno-Karabahu narednih pet godina, a formiran je centar za nadgledanje poštovanja prekida vatre.
Kurir.rs/A.M.