Skoro polovina dece uzrasta od jedne do 14 godina doživljava telesno i psihološko kažnjavanje, a mališani već sa dve godine dobijaju prve batine
Čak polovina roditelja u Srbiji i dalje smatra da je batina iz raja izašla, te prilikom vaspitavanja svojih mališana pribegavaju ćuškama i batinama!
Misija Unicefa u Srbiji saopštila je da je u poslednjih 15 godina sve manje dece koja su izložena nasilnom disciplinovanju u svojim domovima, ali da ipak 45% dece uzrasta od jedne do 14 godina i dalje doživljava telesno i psihološko kažnjavanje. Ovakve metode najčešće se primenjuju kod male dece, koja već u uzrastu od dve do tri godine dobijaju prve batine, dodaje se u saopštenju.
Ohrabrujuće je da više od 90% roditelja saglasno da nasilna disciplina nije dobra za dete, jer ona povređuje i ponižava dete, razvija nepoverenje i nesigurnost, a nepoželjna ponašanja se neretko ponavljaju.
- Mnogi roditelji u Srbiji primenjuju pozitivne metode vaspitanja dece, međutim, postoje i oni kojima su udarac, bes i vika prva i jedina reakcija na izazovno ponašanje deteta - rekla je direktorka Unicefa u Srbiji Dejana Kostadinova.
Socijalni psiholog Vesna Tomić navodi za Kurir da se fizičko kažnjavanje dece u razvojnoj psihologiji ne preporučuje kao metod rešavanja problema.
- Bilo bi dobro i da autori ovog istraživanja daju interpretaciju svog istraživanja. Roditelji su uzor svojoj deci, koja kopiraju njihove modele ponašanja. Dakle, detetu treba objasniti, ako treba, i 33 puta, da nešto nije u redu. Nekada je potreban veliki napor da se to učini, ali fizičko kažnjavanje ne. Neophodna je direktna verbalna i strpljiva komunikacija do iznemoglosti - objasnila je Tomićeva.
S druge strane, psihijatar dr Ivica Mladenović smatra da je apsolutna zabrana batina nonsens, kao i da je potrebno da se dođe do mnogih promena u društvu, koje mora pomoći roditeljima.
- Deca po definiciji traže ljubav i granice. Ako uspemo da nađemo pravu meru, onda nećemo doći u situaciju da eventualno fizički kažnjavamo dete. Nije krucijalno pitanje da li treba tući decu ili ne, nego da li dobro razumemo decu. Moramo napraviti granicu i razliku kada deca dovedu svoj život u opasnost ili život tuđeg deteta. Nisam zagovornik apsolutnog prekida fizičkog kažnjavanja, tačnije batina, s tim što te batine ne smeju biti nekontrolisane, ne smeju biti po glavi i ne smeju biti atak na ličnost. To mogu da razumem kada dete napravi problem, kada prosto u nekim situacijama ne može drugačije da se odreaguje, jer deca ispituju granice - smatra dr Mladenović i ističe da batine ne smeju biti deo svakodnevice.
Dečji psiholog Jelena Krstić Anđelković kaže da se tokom svog rada susreće s roditeljima koji smatraju da su batine okej.
- Prema mojoj slobodnoj proceni, oko 90% njih primenjuje ćušku, a oko 50% smatra da to nije u redu, ali se ipak desi da nekad izgube kontrolu. Nama je takva vrsta vaspitanja nekako kulturološki bliža nego ona mirnija, ne samo u odgajanju dece već i u ostalim odnosima. Kao nacija treba da se učimo mirnim i nenasilnim merama. U vaspitavanju dece je potrebna doslednost i postavljanje granica.
Kurir.rs/ Mina Branković
Bonus video: