Udruženje sudija i tužilaca Srbije (UST) će detaljno analizirati sve odredbe radnih verzija seta pravosudnih zakona koji se donose u skladu sa ustavnim amandmanima, ali napominjem, prvi utisak je da nacrti zakona imaju određene nedostatke, suštinske i nomotehničke, saopštio je predsednik UST i Viši javni tuzilac u Beogradu Nenad Stefanović.
On dodaje da je dobro što je javna rasprava o novim zakonima otvorena pre stavova Venecijanske komisije.
- Očekujem da će javna rasprava biti konstruktivna i da će inicijalne verzije zakonskih tekstova pretrpeti adekvatne izmene, te biti u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije - ističe Viši javni tužilac.
Stefanović navodi koje su odredbe sporne:
- Sporne su odredbe radne verzije Zakona o javnom tuzilaštvu koje se tiču upućivanja javnih tužilaca jer su u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma.
Predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije daje i pojašnjenje svog stava:
- Ovaj zakon upravo predviđa upućivanje tužilaca iz nižeg u više tuzilaštvo odnosno, u posebna odeljenja za borbu protiv korupcije u cilju njegove efikasne primene. Takođe, u prelaznim i završnim odredbama se pravi razlika, čak diskriminacija - između mandata javnih tužilaca izabranih pre stupanja na snagu Ustavnog zakona (30.novembra 2021) i nakon tog datuma, umesto da se vezuje za stupanje na pravnu snagu Zakona o javnom tužilaštvu koji uredjuje trajanje mandata.
Stefanović kaže da "ostaje nejasno zašto se uopšte ovo pitanje vezuje za Ustavni zakon koji uopšte ne reguliše trajanje mandata, kao ni usvojeni ustavni amandmani".
- Kao dobro rešenje vidim to što će se šefovi javnih tuzilaštava ubuduće birati u Visokom savetu tuzilaca, a ne više u parlamentu. Napominjem da će UST nakon detaljne analize, radnoj grupi Ministarstva pravde dostaviti svoje sugestije, primedbe i komentare na zakoski tekst, a posebno bih pozdravio napor Ministarstva pravde da se kroz predstojeću javnu raspravu čuju stavovi i drugih strukovnih udruženja, a ne samo onih u radnoj grupi, koja čine manjinu - poručuje Stefanović.
On podseća da je od ukupno pet pravosudnih strukovnih udruženja učešće u radnoj grupi imalo Udruzenje javnih tuzilaca i zamenika javnih tuzilaca Srbije i Drustvo sudija Srbije. Izostali su Udruženje sudija i tuzilaca Srbije, Forum sudija i Udruženje sudija za prekršaje.
(Kurir.rs)