Ivica Stanojlović iz Kukljina živi u vrlo teškim socijalnim uslovima. Otac je troje dece, samohrani roditelj, bez posla, plate i socijalne pomoći. Uz to, prezadužen je.
U posetu porodici Stanojlović u selo Kukljin, na desetak kilometara od Kruševca, otišao sam autobusom do centra sela, a zatim pešice uzbrdo. Najveći deo puta je bez asfalta, prekriven blatom i barama. Domaćinstvo je siromašno, bez vode, struje, a o kupatilu i internetu da i ne govorimo.
"Živim sa troje dece, samohrani sam roditelj, a pritom izdržavam i svoje stare bolesne roditelje, koji nemaju nikakva primanja, jer je otac podigao kredit za mene, čim je počeo da prima penziju pre godinu dana, kako bi platili kazne, advokate i sudske troškove, a i bez toga penzija mu je mala - oko 14.000 dinara. Nemam nikakva primanja ni od države, jer mi je Centar za socijalni rad prekinuo socijalnu pomoć zbog bivše supruge na koju se i vodila, a ona je zadržavala novac za sebe, jer je otišla i ostavila decu", jada se Ivica.
"Pored problema sa alimentacijom, koju bivša supruga ne daje deci, imam problema i sa njenim roditeljima, koji me vređaju i maltretiraju. Suđenje traje, presude raznovrsne, a izvršitelji traže prvo pare, pa onda da urade svoj posao. Vrzino kolo bez kraja, a hrane nema za svaki dan i deca moraju da idu u školu, sa gorčinom u srcu i duši za Kurir govori Ivica Stanojlović i nastavlja:
"Centar za socijalni rad mi je jedno vreme davao socijalu pomoć u iznosu od 700 dinara da bi je zatim, zbog toga što sam se konstantno žalio, povećao na 6.000 dinara, a i to su mi vremenom ukinuli jer nisu hteli da prime potvrde od škole koje su tražili. Kad god sam morao da obnovim socijalnu pomoć, oni bi mi je uskratili na nekoliko meseci, iako mi je rečeno da samohranom roditelju ne može biti prekinuta".
On dodaje da je radio, ali samo na kratko.
"Otišao sam da radim u firmu 'Kromberg i Schubert', iako sam zbog desne ruke delimično nesposoban za rad, ali zbog izvršioca koji su mi blokirali račun za platu nisam mogao dalje da nastavim. Radio sam skoro dva meseca, a i plate tamo nisu dovoljne ni za jednog čoveka, a kamoli za nas šestoro".
Ivica kaže da sa decom živi u jednoj sobi bez kupatila.
"Nemamo normalne uslove za život, struja u kući mi je isključena i nisam u mogućnosti više ni da decu školujem, ni izdržavam".
Ivica je i rođen u siromaštvu, ali je do sada uspevao za svoje troje dece da obezbedi sredstva za najnužnije potrebe, bavio se boksom, obezbeđenjem i raznim drugim poslovima sve dok se nije teško povredio i imao dve operacije desne ruke, zbog koje ima doživotne posledice i invaliditet.
"Škola je počela za najmlađe dete, ja nemam čime da je ispratim u školu, kao i za ostalo dvoje starije, kojima treba da platim ispite, pa su prestali sa daljim školovanjem. Iz škole mi kažu, kao i iz Socijalnog, da to nije njihova briga. Mi smo svi zajedno izloženi na milost i nemilost sudbini, a deca mi se bave inače i sportom i normalno su i patrijahalno vaspitana. Već su dosta tragedija iz detinjstva imali zbog siromaštva, odlaska majke, loših uslova za život u jednoj sobi, a i dalje kroz sve to prolaze. Hoću da nađem rešenje i zaštitim porodicu, da možemo da živimo kao sav normalan svet u normalnim uslovima", sa velikom tugom priča Ivica.
Veliki problemi pritiskaju i decu. Sin Bojan Stanojlović i starija ćerka Sanja Stanojlović pohađaju Hemijsko-tehnološku školu, dok najmlađa Bojana ide u sedmi razred OŠ "Vuk Karadžić". Budućnost im je svima ozbiljno ugrožena.
"Osećam se loše zato što sam sprečena da idem na redovnu nastavu i krenem u školu, jer nemamo uslova. Plakala sam, a otac je jako potresen zbog svega toga, kao i drugih problema koje ima. Nedostaje mi škola, učenje, druženje, fizičke i sportske aktivnosti i volela bih da sve ovo prestane i da mogu da živim kao sva druga deca. Da mogu sebi da kupim užinu, kao drugi, i da imam školski pribor, jer mi on fali uvek, kao i garederoba za koju se jedva snađemo. Ona se brzo sliže i upropasti, jer uglavnom nosim sve isto, a udžbenike sam dobijala besplatno od škole", kaže devojčica.
Ivičin otac Mileta Stanojlović, penzioner od prošle godine, podigao je kredit od 480.000 dinara, koji treba da otplaćuje šest godina, a majka Radmila Stanojlović nije još u penziji, jer još ne ispunjava uslove, ali nema nikakva primanja, a inače je invalid (izgubila prst, obolela od dijabetesa).
Ima li kraja problemima Ivice Stanojlovića i njegove porodice?
Kurur.rs/Ž. M.