Bivši general NATO-a upozorio je da alijansa nije spremna da se upusti u rat sa Rusijom ukoliko se njena invazija na Ukrajinu pretvori u „najgori scenario“.
General ser Ričard Širef, koji je bio zamenik vrhovnog komandanta savezničkih snaga za Evropu između 2011. i 2014. godine, rekao je da je uspeh ukrajinske kontraofanzive „opravdanje“ vojne podrške Kijevu, posebno SAD i Ujedinjenog Kraljevstva.
Britanac je rekao da bi to moglo „poslati snažnu poruku klimavim nacijama“ u alijansi o podršci Kijevu, „posebno Nemcima koji su bili krajnje patetični“.
Ali u svom pozivu članicama NATO-a da „skinu rukavice“ i „povećaju“ snabdevanje Kijevom oružjem, Širef se plašio da alijansa nije u poziciji da reaguje, ako se rat izlije van granica Ukrajine.
„Način upravljanja rizikom od eskalacije je da NATO bude spreman za najgori slučaj, a to se još uvek ne dešava“, rekao je on za Njuzvik. „Kada mislim na najgori slučaj, najgori slučaj je NATO u ratu sa Rusijom.
Od početka rata, SAD i njeni saveznici u NATO-u pokušavaju da idu tankom linijom između pružanja vojne pomoći Kijevu bez eskalacije sukoba.
Ruski državni mediji i pojedini političari u Moskvi koji ukazuju na vojnu podršku koju NATO daje Kijevu već su uokvirili sukob kao sukob između alijanse i Moskve.
Direktno uključivanje NATO-a bi se dogodilo samo ako bi se jedna od njenih država članica suočila sa napadom, što bi pokrenulo njen princip kolektivne odbrane, član 5, problem za koji je Širef rekao da alijansa nije spremna.
„Biti spreman za najgori slučaj znači mobilisati rezerve. To znači obnoviti izgubljene sposobnosti odbačene u godinama rezova u odbrani.
„To znači da se industrija osposobi za proizvodnju artiljerijskih granata, protivtenkovskih rešetaka, protivvazdušnih projektila“, rekao je on. „Ne samo da zamenimo zalihe predate Ukrajincima, već i da počnemo da gradimo sopstvene zalihe jer smo izdubljeni.
„Čekirajte za određene zemlje NATO-a koje obezbeđuju oružje“, rekao je on govoreći o pomoći koja je data Kijevu. „Čekirajte izjavu [šefa alijanse Jensa] Stoltenberga posle samita NATO-a o posvećenosti Ukrajini i porazu Rusije.
„Ali Gama apsolutno nije uspeo jer je uradio ono što je potrebno da se pripremi za rat“, rekao je Širef, koji je sada izvršni potpredsednik Sigma7 Global Risk Autkams kompanije.
Stoltenberg je u julu rekao da će biti sedmostruko povećan broj trupa alijanse u visokoj pripravnosti kao deo snaga za reagovanje NATO-a (NRF). Međutim, u avgustu je pozvao zapadne zemlje da brže obezbede više oružja kako bi pomogli Ukrajini, posebno kada dolazi zima.
U martu je u godišnjem izveštaju alijanse navedeno da je samo osam od njenih 30 zemalja ispunilo njene smernice da se najmanje 2 procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP) neke članice troši na odbranu.
Rouz Gotemoler, zamenica generalnog sekretara NATO-a od 2016. do 2019. godine, rekla je za Njuzvik da je ukrajinska kontraofanziva „neverovatan primer koliko je Ukrajina dobro radila zajedno sa saveznicima u NATO-u i sa samim NATO-om na poboljšanju učinka svojih oružanih snaga“.
Širefova kritika Nemačke usledila je nakon optužbi Ukrajine da Berlin ignoriše molbe Kijeva za oružje kao što su tenkovi i borbena vozila pešadije, iako je obećao dalju vojnu pomoć.
Kurir.rs/Newsweek