Postoje brojni izazovi u pregovorima Beograda i Prištine o kosovskom pitanju, ali dijalog je mehanizam da se dođe do prihvatljivog rešenja i sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa dve strane. Budućnost i Srbije i Kosova je u Evropskoj uniji, navode u razgovoru za Kurir specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak i specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
Lajčak ističe da "put ka Evropskoj uniji za obe strane ide preko dijaloga pod okriljem EU", te da je "sveobuhvatan sporazum o normalizaciji urgentan, jer status kvo nije održiv", dok Eskobar smatra da "moramo da se udaljimo od narativa da je Kosovo Srbija i da idemo ka narativu da su Kosovo i Srbija Evropa".
Različiti pogledi na pitanja
Upitan da li je optimista da se kosovsko pitanje uskoro može rešiti, Lajčak za naš list kaže da je jasno da postoje izazovi na putu ka postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji.
- Strane imaju vrlo različita viđenja o brojnim pitanjima na stolu, posebno o tome šta znači sveobuhvatan sporazum o normalizaciji. Ipak, treba da očuvamo optimizam i unesemo pozitivan zamah u ono što radimo. Važno je raditi na pitanjima koja su od zajedničkog interesa i gde je napredak moguć - a ima ih mnogo, uključujući širu stratešku dimenziju. Takođe je veoma važno da prevaziđemo našu trenutnu fazu, u kojoj razgovaramo skoro svakodnevno sa dvojicom lidera samo da bismo izbegli veće tenzije i počeli više da razgovaramo o široj slici - navodi Lajčak i dodaje:
- Ne zaboravimo da je proces normalizacije povezan sa evropskim putem Kosova i Srbije - neće biti pristupanja EU ni za jednu stranu bez sveobuhvatne normalizacije odnosa, i strane to znaju. Članstvo u Uniji je strateški cilj i Kosova i Srbije, te sam uveren da će napredak u dijalogu na kraju biti neizbežan, a činjenica da su oba lidera sada spremna da se redovno sastaju u Briselu znak je njihove posvećenosti postizanju sveobuhvatne normalizacije odnosa.
Lajčak kaže da je na dvema stranama da definišu konačni ishod i dogovore se o njemu uz posredstvo EU.
- Moj mandat je da pomognem da Kosovo i Srbija postignu sporazum o normalizaciji odnosa koji je sveobuhvatan i pravno obavezujuć. Po mom mišljenju, to će biti sporazum koji će rešiti sva ključna dosad nerešena pitanja. To znači, sva glavna pitanja koja nisu rešena ranije i, paralelno s tim, finalizaciju onih koja su rešena, ali nisu potpuno realizovana - ističe naš sagovornik.
Kompromis
Na pitanje šta je za njega kompromisno rešenje / normalizacija odnosa, odnosno da li obe strane treba da budu podjednako zadovoljne, Lajčak odgovara:
- Da ponovim, na dvema stranama je da se dogovore o elementima budućeg sporazuma o normalizaciji. Kako ja to vidim, on treba da reši ključna nerešena pitanja u odnosima između Kosova i Srbije na sveobuhvatan način. Ono što mogu reći je da je sveobuhvatan sporazum o normalizaciji urgentan jer status kvo nije održiv - vreme je da se ovaj proces uspešno završi. Dijalog se vodi pod okriljem EU, ali dve strane imaju jednako vlasništvo nad njim. Kod svih pregovora o teškim pitanjima dve strane će dobiti nešto od onoga što žele i moraće da pristanu na kompromis po drugim pitanjima, i obe će morati da prihvate sporazum. Dozvolite da ponovim da put ka Evropskoj uniji za obe strane ide preko dijaloga pod okriljem EU. EU ohrabruje Kosovo i Srbiju da se uključe u proces proaktivno i konstruktivno, jer verujemo da je to u interesu i Kosova i Srbije, a i šireg zapadnobalkanskog regiona.
Ključ evropske budućnosti
Gabrijel Eskobar navodi za Kurir da veruje da je dijalog kanal i mehanizam kroz koji Srbija i Kosovo dolaze do sveobuhvatnog dogovora, koji će se završiti na, kako kaže, normalizaciji odnosa dve zemlje i koji će obema zemljama otključati evropsku budućnost.
- Naša nada, a i naši evropski partneri se nadaju da će se ove zemlje približiti Evropi, samo je potvrda težnji samih vlada... Ulazak u Evropsku uniju je strateški prioritet Srbije. Kosovo je mnogo puta reklo da želi u Evropsku uniju i druge evropske strukture. Dakle, dijalog je mehanizam kojim će se sve to otključati - kaže Eskobar.
Stoga, dodaje on, nastaviće se da se dijalog koristi kao način stvaranja rešenja od kojih svi dobijaju i "uveren sam da možemo, uveren sam da je na zapadnom Balkanu odgovor zaista integracija, a ne dezintegracija".
- Mislim da moramo da se udaljimo od narativa da je Kosovo Srbija i da idemo ka narativu da su Kosovo i Srbija Evropa. I tako, imate zajedničku budućnost, a ta budućnost se ubrzano udaljava od problema devedesetih i ide brzo ka prilikama 21. veka. Za ovaj region 21. vek će biti vek ekonomskih prilika, biće onaj u kome će zapadni Balkan postati pokretač rasta za Evropu, za ceo kontinent, gde ćete biti centar proizvodnje energije, obnovljive energije, IT, pomorstva, transporta i čitavog niza drugih privrednih sektora koje samo ovaj region može da obezbedi. Dakle, realnost je da ćete na kraju svi ionako biti povezani, bilo kroz neke regionalne ekonomske inicijative, bilo da je u pitanju CEFTA, ili zajedničko regionalno tržište, ili Otvoreni Balkan, i na kraju u Evropskoj uniji. Na kraju ćete imati dobre odnose s Kosovom, povezaćete se s Kosovom, i Albanijom, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Dakle, što brže rešimo neka od ovih pitanja, brže ćemo doći do te budućnosti mogućnosti - kaže Eskobar.
Prostor mogućnosti
On ističe da veruje da je budućnost država zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Ipak, kaže, mora se imati na umu da je to izuzetno složen zadatak.
- Ali to je takođe izuzetno važan zadatak. Svaka zemlja koja je pristupila Evropskoj uniji je demokratskija, stabilnija, prosperitetnija i mirnija nego što je ikada bila. I to je zaista važna stvar koju treba imati na umu. Ja lično bih voleo da taj proces ide mnogo brže. Mora da ide mnogo brže. A deo toga je da Evropska unija pronađe načine da signalizira da su vrata Evrope i dalje otvorena. Ali i lideri regiona imaju sopstvenu odgovornost da budu u stanju da izvrše demokratske reforme koje su neophodne za ulazak u Evropsku uniju. Tako da stalno guramo obe strane da nastave da rade ka tom cilju - naglašava Eskobar i zaključuje:
- Mislim da je zapadni Balkan prostor mogućnosti, prilika za bližu saradnju sa Sjedinjenim Državama i sa Evropskom unijom. Oni su izuzetno sposobni da budu pokretači rasta radnih mesta, ekonomskog razvoja. I to je ono na šta želimo da se fokusiramo. Želimo da se fokusiramo na pozitivna pitanja i pozitivne aspekte zapadnog Balkana. Želimo da se fokusiramo na prilike 21. veka, a ne na probleme devedesetih.
Boban Karović