Nedavni slučaj kada se privatni mlazni avion Cesna koji je poleto iz Španije, preleteo pola zapadne Evrope i srušio se u Baltičko more kod Letonije zbog hipoksije koja je najverovatniji krivac zašto su se pilot i posada onesvestili, inicirao je ponovo priču o jednom bizarnom slučaju koji se desio daleke 1989. godine.
Četvrti jul 1989. godine. Hladni rat uveliko traje, ali niko za to previše ne mari, posebno ne američke trupe u Evropi, koje obeležavaju nacionalni praznik Dan nezavisnosti. Svi se spremaju za zabavu, provod i vatromet u večernjim časovima. Međutim, niko od njih nije očekivao da će se tog dana naći u vrtlogu jednog bizarnog incidenta.
S druge strane Gvozdene zavese, za sovjetske trupe stacionirane u Istočnoj Evropi bio je radni dan. Posebno živo bilo je na aerodroma gde su bazirane sovjetske vazduhoplovne jedinice. Tog 4. jula planiran je redovni letački dan. Eskadrila lovaca „mig 23 M”, koji su činili kičmu sovjetske PVO uz granicu sa zemljama zapadnog bloka, pripremala se za rutinski let i trenažu pilota.
Živo je bilo i u bazi „Bagic” u Poljskoj, na obali Baltičkog mora. Tamo su bili stacionirani sovjetski lovci tipa „mig 23 M” koji su pripadali 871. lovačkoj eskadrili. Tehnička priprema na zemlji tekla je po planu. Nije bilo uočenih otkaza na tehnici. Činilo se da je sve u redu. Iskusni pilot pukovnik Nikolaj Skurgin nije mogao ni da sanja da će tog dana biti akter bizarne nesreće te da će njegov avion ubiti osamnaestogodišnjeg mladića u jednom, 900 kilometara udaljenom belgijskom selu.
Pošto se Skurginov lovac odvojio od piste i krenuo put visina, sve je bilo u najboljem redu, međutim, iz nekog nepoznatog razloga motor je potpuno izgubio snagu kad je letelica bila na visini od 150 metara. Skurgin je shvatio da će se avion srušiti za svega par sekundi, zbog čega je aktivirao ručice izbacivog sedišta i katapultirao se kako bi se spasao.
Međutim, Skurgin je ostao u šoku dok se padobranom spuštao ka zemlji budući da njegov lovac nije dalje gubio visinu i snagu, nego je počeo iznenada da dobija na visini, a onda se usmerio direktno prema vazdušnom prostoru koji su kontrolisale članice NATO-a.
U zapadnonemački vazdušni prostor „mig 23″ bez pilota ušao je tačno u 9.44. Dežurni na osmatračkim radarima primetili su uljeza koji dolazi iz pravca Istočnog bloka i koji je posle svega par minuta napustio prostor Zapadne Nemačke te ušao u vazdušni prostor Holandije. Momentalno je podignuta uzbuna. Tog dana u bazi Soesterberg u Holandiji na dežurstvu su bila dva pilota, kapetani J. D. Martin i Bil Marfi, pripadnici 32. TFS taktičke lovačke eskadrile „Volfhoundsen”, koja je bila naoružana lovcima F-15.
Na znak za uzbunu, Martin i Marfi seli su u svoje lovce i poleteli. Prilikom poletanja imali su probleme u komunikaciji s kontrolom leta. Jedino što su uspeli da razumeju bilo je da treba da presretnu uljeza i nateraju ga na prinudno sletanje.
Zahvaljujući svojim radarima uočili su sumnjivu letelicu i krenuli prema njoj. Letelicu su presreli tačno u 10.05. Kad su se približili, ostali su u šoku pošto su shvatili da je neidentifikovana letelica zapravo sovjetski lovac „mig 23″, i to nenaoružan. Još veći šok usledio je kad su ustanovili da u kabini nema pilota iako je letelica i dalje u vazduhu. Komunikacija sa zemaljskom kontrolom je ponovo bila uspostavljena i bez prekida pa su obavešteni da je nepoznata letelica koja juri na zapad zapravo sovjetski „mig 23″. Opisali su stanje u vazduhu i letelicu koja juri proglasili za neposrednu opasnost jer niko nije mogao da predvidi gde će se srušiti. Pilotima američkih lovaca F-15 naređeno je da, u slučaju da avion krene ka Severnom moru, sačekaju povoljnu priliku i obore ga.
Kreće praćenje
Obojici pilota naređeno je da do daljeg prate letelicu. Posle nekih pet minuta leta na visini od 11 kilometara, avion je iznenada počeo da naglo gubi visinu. Pretpostavljalo se da je opala količina goriva u letelici. Piloti su o tome obavestili operativni centar. U centru su predvideli da postoji velika šansa da se letelica sruši negde u blizini Lila, na samoj granici između Belgije i Francuske. Kasniji proračun koji su napravili u operativnom centru pokazao je da je računato da će „mig 23″ pasti u prazno polje u Belgiji, zbog čega je označen kao nerizična letelica.
Međutim, ono što proračuni nisu mogli da predvide bilo je ponašanje same letelice u vazduhu. „Mig 23″ iznenada je napravio blagi zaokret ka severu. Francuski piloti u lovcima tipa „miraž 2000″ već su bili u pripravnosti da obore sovjetski lovac ako uleti na njihovu teritoriju.
Ipak, nakon pređenih 900 kilometara, „mig 23″ bez pilota usmerio se iznenada ka zemlji i, umesto da padne na njivu, srušio se na jednu farmu u Belgiji. U toj tragediji život je izgubio osamnaestogodišnji mladić koji se u trenutku pada „miga 23″ nalazio u kući.
Kad se saznalo za pad sovjetskog lovca i smrt belgijskog mladića, digla se velika prašina u medijima, a belgijska vlada oštro je protestovala. Na razgovor u tamošnje ministarstvo spoljnjih poslova pozvan je sovjetski ambasador, kome je predočeno nedopustivo ponašanje Crvene armije, koja nije obavestila nikoga o incidentu s „migom 23″, čime je svesno ugrozila civilno stanovništvo. Tadašnji belgijski ministar spoljnjih poslova Mark Ejskens izrazio je zabrinutost zbog toga što „od trenutka kada je ‘mig 23’ prvi put primećen na NATO radaru do trenutka kada se srušio, više od sata kasnije, nijedna reč upozorenja nije došla sa sovjetske strane”, te što je postojala „primetna sporost” Sovjeta u otkrivanju informacije da li je avion nosio nuklearno ili možda biološko oružje.
U svom odgovoru, Sovjetski Savez je priznao krivicu za incident sa avionom, kao i za smrt mladića. SSSR je pristao da u znak izvinjenja Belgiji na ime materijalne odštete uplati 685.000 dolara.
Pilot pomahnitalog lovca, pukovnik Skurgin, kada je saznao da je njegov lovac usmrtio mladića na farmi u Belgiji, izjavio je saučešće porodici stradalog i izrazio žaljenje zbog svoje odluke da iskoči iz aviona na prvi znak problema umesto da uloži sve napore kako bi letelicu prizemljio.
Kurir.rs/A.Mlakar