RODITELJE KOJI UGROŽAVAJU ŽIVOTE DECE U SAOBRAĆAJU PRIJAVITI CENTRU ZA SOCIJALNI RAD! Okanović: Koriste ih za svoj egzibiocionizam
Pojedini roditelji koriste svoju decu za svojevrsni saobraćajni egzibicionizam u trci za lajkovima i deljenjima, ne mareći što na taj način dovode život deteta u opasnost i uče ga opasnim navikama u saobraćaju
Bezbednost u saobraćaju uvek je aktuelna tema, a posebno u danima kada su đaci krenuli u novu školsku godinu. Svi tada moraju biti daleko oprezniji.
Kad se tome pridoda da vremenski uslovi postaju lošiji, da se ranije smrkava, što se posebno odnosi na povratak kući učenika iz popodnevnih smena, i na sve to bahato i opasno ponašanje mnogih vozača koji ne poštuju pešačke prelaze i samo gledaju kako da najbrže prelete preko ležećih policajca - onda je jasno zašto je uvek potrebno govoriti o svemu tome.
Sa sagovornikom Kurira Damirom Okanovićem, direktorom Komiteta za bezbednost saobraćaja, dotakli smo se i manjkavosti našega zakona, električnih trotineta...
- Deca su onakva kako ih obrazujemo. Danas to sve manje rade porodica i škola, a sve više društvene mreže i televizija. Međutim, još uvek roditelji imaju najvažniju ulogu u kreiranju budućih odraslih učesnika u saobraćaju. Veoma je važno da shvatimo da će deca ponavljati naše greške koje činimo u njihovom prisustvu i da treba da se uzdržimo od nepropisnog ponašanja u njihovom prisustvu. Da ne govorim o tome da nipošto ne treba decu da učimo opasnom ponašanju u saobraćaju poput vožnje na prednjem sedištu, nekorišćenju dečjeg sedišta, prelasku ulice na crveno svetlo... Sa druge strane, treba ojačati sistem saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja dece u sistemu formalnog obrazovanja, jer broj poginule dece na godišnjem nivou i dalje je dvocifren, što je veoma zabrinjavajuće.
A gde su oni koji voze decu na skuterima, a viđali smo ih tokom leta?
- Svako svesno ugrožavanje dece u saobraćaju trebalo bi prijaviti nadležnom Centru za socijalni rad. To je ipak nešto više od ugrožavanja bezbednosti saobraćaja. Radi se o ugrožavanju života deteta, neki misle čak i zlostavljanju deteta na jedan specifičan način. Pojedini roditelji koriste svoju decu za svojevrsni saobraćajni egzibicionizam u trci za lajkovima i deljenjima, ne mareći što na taj način dovode život deteta u opasnost i uče ga opasnim navikama u saobraćaju.
Ko su najugroženiji učesnici saobraćaja?
- Među pešacima koji stradaju u saobraćaju najviše je onih koji su stariji od 65 godina. Njihovom stradanju doprinose slabija čula i opažanje, teže kretanje, ali pogrešan stav da vozači moraju i mogu da se zaustave svaki put, odnosno u svakoj situaciji kada oni prelaze kolovoz.
Nesavesnost se često viđa na Zrenjaninskom putu, gde su postavljene betonske ograde da ljudi ne bi pretrčavali ulicu, ali oni to i dalje rade...
- Zrenjaninski put je jedna od "najcrnjih" saobraćajnica u Beogradu, naročito za pešake. Otkad je postavljena betonska ograda, situacija je mnogo bolja. Pešaci moraju da shvate da je takvo ponašanje izuzetno opasno i da ih vozači ne očekuju van pešačkih prelaza. Pešak kojeg udari auto pri brzini od 50 km/h sigurno će dobiti teške telesne povrede i duži period provesti u bolnici, a čak 20% je verovatnoća da uopšte neće preživeti sudar.
Koje su to crne tačke na kojima bi trebalo da se kolovozne trake fizičke razdvoje?
- Praksa u državama koje imaju najbolje rezultate jeste da se kolovozne trake sa po dve ili više saobraćajnih traka fizički razdvajaju na mestima gde postoji povećana opasnost od prelaska vozila na suprotnu stranu. To se naročito odnosi na krivine i tamo gde se razvijaju veće brzine. Tu praksu treba usvojiti ne samo u Beogradu već svuda u Srbiji. Razdvajanje može da se izvrši na više načina, a jedan od njih je i postavljanje betonskih elemenata, kao na Zrenjaninskom putu u Beogradu. Nedavno se dogodila teška saobraćajna nezgoda u produžetku Požeške ulice ka Carevoj ćupriji, gde se ponovo aktuelizovalo to pitanje.
Onome ko je izgubio dozvolu zbog nezgode u kojoj je neko stradao treba li uopšte vratiti dozvolu?
- Neki tvrde da je pravo na upravljanje motornim vozilima tzv. prirodno pravo, koje, kada se jednom stekne, ne može se oduzeti, već samo privremeno suspendovati. Ima i mišljenja poput onog koje zastupa profesor Milan Vujanić da se ne radi o pravu već privilegiji upravljanja motornim vozilom. Ja sam bliži stavu profesora Vujanića, što vodi ka tome da postoje ljudi koji definitivno ne zaslužuju privilegiju da smeju da sednu za volan i upravljaju motornim vozilom. Možda bi među njima trebalo da se nađu višestruki ponavljači najopasnijih saobraćajnih prekršaja ili oni koji pri nasilničkoj vožnji izazovu smrtnu saobraćajnu nezgodu, o tome bi trebalo da odluči struka. Ali svakako treba zakonom omogućiti trajno uklanjanje pojedinih lica iz javnog saobraćaja u svojstvu vozača motornih vozila.
Za električne trotinete i dalje nam propisa. U čemu je problem?
- Zapelo se jer nema pomaka kada je reč o novom Zakonu o bezbednosti u saobraćaju. Zasad imamo dve opcije: da se vozačima električnih trotineta dozvoli kretanje po biciklističkim stazama i trakama. Međutim, pošto ih kod nas nema dovoljno, u obzir dolazi vožnja po kolovozu. Sve evropske regulative kažu da trotineti ne smeju da se voze po trotoarima. Za njih će propisi verovatno biti najsličniji onima koje važe za bicikliste.
Kurir.rs/Suzana Trajković
Bonus video: