Završna svečanost 89. Vukovog sabora održana je danas na otvorenoj pozornici u Tršiću, rodnom selu reformatora srpskog pisca i azbuke Vuka Stefanovića Karadžića.
Posle ‘‘Himne Vuku’‘ Stevana St.Mokranjca, pozdravnu reč upustio je Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice, a tradicionalnu saborsku besedu održao profesor dr Jovan Delić, dopinski član SANU.
Petrović je rekao da je naša ćirilica neće propasti sve dok je naše književnosti, pa makar se ona prostirala i preko društvenih mreža.
- Vuk bi rekao da ne radimo za jedno vreme i jedno pokolenje. I zaista, radimo i živimo ovde u Vukovom kraju za hiljadu đaka koji svake jeseni ulaze u vukovske i dositejevske školske klupe, pružamo finansijsku podršku za više stotina akademaca na univerzitetima. I pored ogromnih ulaganja države godišnje se u obrazovanje iz budžeta grada, izdvaja više od 500 miliona dinara.
A želimo i više jer znamo da samo tako možemo vajati još većim grandiozno delo Vuka Karadžića. Davno je rečeno da pobednici nikada ne odustaju. I ne samo zato što sebični nikada ništa ne počinju, već i zbog toga što slabi nikada ništa ne završavaju. Na putu uspeha jedina granica biće naši sno i. Tom porukom našeg predsednika Aleksandra Vučića, sa ovog saborovanja pozivam vas da u “zboru i dogovoru“ gradimo i čuvamo naš jezik, pismo i državu – kazao je gradonačelnik.
Ako je Vukov Srpski rječnik iz 1818. ključna i osnovna knjiga novije srpske kulture – tako misli Pavle Ivić, srpski lingvista svetskog glasa i statusa – onda je nesumnjivo da je Vuk ključna ličnost i glavni junak novije srpske kulture, njen temelj i orijentir kroz vekove, a naročito u smutnim vremenima istorijskih kriza, koja prati brižljivo planirano i proizvođeno duhovno ludilo i razaranje najvećih vrijednosti, kazao je u besedi ‘‘Vuk St. Karadžić – Temelj i orijentir’‘ profesor dr Delić.
- Ima li savršenije azbuke, odnosno savršenijega pisma, od Vukove ćirilice u kojoj svaki glas ima svoje pismeno, svoje slovo? To nije ni rusko, ni francusko, ni njemačko, ni englesko pismo. Doduše, Vukovo pismo pokušavaju da „usavrše“ nedograđena lingivistička nedonoščad, ali se zna kako prolaze oni koji s Vukom ratuju, pa i sa mrtvim Vukom. Da li je neko više sakupio, bolje uredio i priredio ogromno srpsko usmeno blago: lirsku i epsku poeziju, pripovijetke, poslovice, zagonetke, pitalice, brzalice?
Da li je neko pisao bolje od Vuka o tome šta je radio i uradio? Šta bi bilo od naše usmene tradicije da nije Vukovoga djela? Te tradicije ne bi bilo. A usmena epika je, što reče Vasko Popa, „naša klasika, jedina i prava.“ Bez Vuka tu klasiku ne bismo imali, bez obzira na moje poštovanje za sve druge sakupljače.
Koja je knjiga temelj novije srpske kulture; njena osnovna knjiga? Vukov Srpski rječnik; velika riznica srpskog pamćenja – rekao je besednik i dodao da je Vuk je bio čovjek pregnuća, spreman da preduzeti posao dovede do kraja, bez obzira na „otpor materijala“, okolnosti i protivnike.
Besednik je kazao da koliko njemu poznato niko u našem narodu i kulturi nije stvorio, i iza sebe ostavio veće, obimnije i značajnije književno, naučno, jezikoslovno i uopšte kulturno delo od Vuka, ili kao Vuk.
- Da li je neko u našoj književnosti i kulturi, pre i posle Vuka, učinio koliko on, ili više od njega, za status i recepciju srpske književnosti i kulture u svetu? Nikad niko! - zaključio je dr Delić.
Na otvorenoj pozornici zatim je izvedena predstava ‘‘Igra Vaska Pope’‘, u čast stogodišnjice rođenja ovog srpskog pesnika, a održano je i saborsko poselo ‘‘Kolo za Vuka’‘.
Ovogodišnji Vukov sabor odvijao se u znaku 125 godina od prenosa Vukovog praha iz Beča u Beograd, 40 godina od smrti književnika Meše Selimovića, stogodišnjice od rođenja velikog pesnika Vaske Pope i 40 godina umetničkog stvaralaštva, Lozničanina, akademika Svetislava Božića. Vukov sabor je naša najstarija i najmasovnija kulturna manifestacija. Prvi je održan 17. septembra 1933, i od tada se svake godine uoči Male Gospojine u Tršiću okupljaju poštovaoci Vukovog dela. Organizator 89. Vukovog sabora je Centar za kulturu “Vuk Karadžić” iz Loznice, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja i Grada Loznice.
Kurir.rs/T. Ilić