Do pre nekoliko nedelja, izgledalo je kao da će sukob u Ukrajini zimu dočekati zamrznut i da nijedna strana neće ostvariti značajan napredak.
Ta prognoza se promenila sa iznenadnom i uspešnom ukrajinskom ofanzivom na veći deo okupiranog Harkova, koja je obradovala Zapad i iznervirala Moskvu.
Ruska vojska sada mora da razmotri koje snage - i gde su one tačno raspoređene - mogu da povrate inicijativu nakon što je Ukrajina za nedelju dana osvojila više teritorije nego što su ruske snage uspeleza pet meseci.
U to je uključena i važna politička dinamika. Kremlj je suočen sa teškim izborima: da li da proglasi opštu mobilizaciju kako bi ponovo ojačao svoje jedinice u Ukrajini i kako da upravlja budžetskim deficitom – iako su im devizne rezerve na istorijskom nivou.
Daleko van teatra rata, Rusija mora da odluči koliko će koristiti kao oružje svoj gas u Evropi gde se vlade pripremaju na velike troškove kako bi ublažile efekte izuzetno ograničenog snabdevanja.
Tu je još jedna potencijalna dilema: pojavili su se prvi znaci da kineska podrška Rusiji možda jenjava.
Promenljivo bojno polje
Kontraofanziva Ukrajine preko Harkova, u kombinaciji sa sve slabijim napredovanjem Rusa na jugu, postavila je pred Kremlj i rusko ministarstvo odbrane, niz loših opcija.
Kako se zima približava, oni moraju da izaberu kom frontu da daju prioritet i da li da udvostruče napore da se ispuni Putinov cilj: zauzimanje Donbasa. Rusi trenutno drže oko 20% ukrajinske zemlje, uključujući Krim i delove juga.
Zauzimanje Donjecka i Luganska je sada veći zadatak za Ruse. Sedmomesečni rat je pokazao nedostatke ruske logistike, kojoj neće biti lakše ni po vlažnijem, hladnijem vremenu.
Za nekoliko dana Rusija je izgubila jednu od tri osovine napada u Donjecku; na druga dva nije postignut napredak od kraja juna.
U isto vreme, ruska odbrana u Hersonu je pod rastućim pritiskom uprkos tome što je pojačana, zahvaljujući uspehu Ukrajine da prekine snabdevanje preko reke Dnjepar i njihovim stalnim granatiranjem komandnih mesta i skladišta municije.
Ruska vojska nema mnogo svežih jedinica koje bi mogla da ubaci u sukob. Nedavno uspostavljeni 3. armijski korpus uglavnom se sastoji od dobrovoljačkih bataljona regrutovanih širom ruskih regiona. Ostale bataljonske taktičke grupe su rekonstituisane nakon velikih gubitaka. Postoje izveštaji o kršenju discipline među ruskim jedinicama. Neuredno povlačenje u Harkovu, sa ogromnom količinom napuštene vojne opreme, svedoči o tome - i o hroničnim komandnim problemima koji neće nestati preko noći.
Ukrajina je takođe izgubila hiljade vojnika, uključujući mnoge iz svojih najboljih jedinica u Donbasu. A vojni zvaničnik NATO-a rekao je za CNN da je kontraofanziva bila veliki podsticaj za moral ali da "ne može da zamisli da se ista stvar dogodi dvaput“.
Ruska artiljerija i raketne snage i dalje uveliko nadmašuju snage Ukrajine. Moskva, ipak, nije bila u stanju da iskoristi ovu superiornost i pretvori je u dobitke na terenu. Oko 40% Donjecka ostaje pod kontrolom Ukrajine.
Predsednik Vladimir Putin je to priznao u petak - rekavši da ofanzivna operacija u Donbasu "teče sporim tempom, ali se nastavlja. Postepeno, postepeno, ruska vojska zauzima nove teritorije“.
Uprkos pozivima u Moskvi na opštu mobilizaciju, ovo se i dalje čini malo verovatnim, navodi CNN. Putin je rekao: "Mi se borimo samo sa delom ruske armije, delom koji je po ugovoru...Stoga, ne žurimo na ovom delu".
Ukrajinska pobeda?
Neki posmatrači su počeli da se pitaju da li je ukrajinska pobeda zamisliva. To zavisi od toga kako se definiše pobeda. Predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je cilj da se povrate okupirane teritorije, kao i Krim.
General Dejvid Petreus, bivši direktor CIA i komandant američkih vojnih snaga u Iraku, rekao je da očekuje da Ukrajina ponovo preuzme teritoriju koju su Rusi zauzeli od februara, i da je "čak zamislivo da bi mogli da preuzmu Krim i Donbas“, uz pomoć rastućeg otpora u okupiranim oblasti.
Ali to bi zahtevalo vreme i uključivalo bi teške borbe, rekao je Petreus za CNN. Da je to bio cilj Ukrajine, njene linije snabdevanja bi bile rastegnute, a njene bolje jedinice raširene. Zauzvrat, ukrajinske snage bi bile ranjive na kontranapade.
Na kraju krajeva, uspeh Ukrajine na bojnom polju zavisiće od kontinuiranog i proširenog snabdevanja zapadnim oružjem. Narednih nedelja znaće se šta se sa tim dešava, ali se zalihe zapadnih zemalja smanjuju.
Američki zvaničnici su takođe oprezni i strahuju da bi Ukrajina mogla da pretera. SAD su i dalje izuzetno oprezne kada je u pitanju slanje oružja Ukrajini koje ima domet veći od 80 kilometara i koje bi moglo da pogodi mete duboko na ruskoj teritoriji. Vašington se do sada odupirao zahtevima Ukrajine za taktičkim raketnim sistemima dugog dometa (ATACMS) koji imaju domet do 300 kilometara.
Neki zapadni zvaničnici strahuju da bi takvo poniženje u Kremlju moglo da izazove nepredvidivu reakciju, uključujući i taktičko nuklearno oružje. Bivša zamenica generalnog sekretara NATO-a, Rouz Gotemoler, izjavila je ove nedelje za BBC da "u ovom trenutku brine zbog takvog scenarija".
Još u februaru, uoči invazije, Putin je upozorio da će se svaka zemlja koja Rusiji stane na put suočiti sa "posledicama kakve nikada nisu videli u svojoj istoriji“.
Ali Olga Olika, direktorka Programa za Evropu i centralnu Aziju u Međunarodnoj kriznoj grupi, veruje da Kremlj ne bi pristao na takvu eskalaciju jer bi "detoniranje oružja za masovno uništenje izazvalo međunarodnu odmazdu, uključujući, vrlo moguće, direktno vojno učešće NATO".
Čini se da je američki predsednik Džo Bajden to potvrdio u nedavnom intervjuu za CBS kada je upozorio Putina da ne treba dalje eskalirati borbe u Ukrajini, rekavši da će biti posledica ako Kremlj upotrebi hemijsko ili nuklearno oružje u borbama.
"Nemoj. Nemoj. Nemoj. To bi promenilo lice rata više od bilo čega od Drugog svetskog rata“, rekao je Bajden. Na pitanje kakav bi bio odgovor SAD ako bi Rusija upotrebila hemijsko ili nuklearno oružje, Bajden je rekao da bi on bio "posledičan".
Drugi analitičari ističu da bi upotreba taktičkog nuklearnog oružja imala ograničenu vojnu korist i da bi vojska mogla čak da se usprotivi Putinovom naređenju za njihovu upotrebu.
"Teško je zamisliti da bi čak i nuklearni udari omogućili Rusiji da slomi volju Ukrajine da pruži otpor“, rekao je general Valerij Zalužnji, glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine.
Rusija i dalje ima zastrašujući arsenal balističkih i drugih raketa koje bi mogle da se koriste ne za osvajanje teritorije, već za nanošenje katastrofalne štete infrastrukturi Ukrajine: struji, vodi i komunikacijama.
Na ruskoj državnoj televiziji stručnjaci su se zalagali za uništenje ukrajinske elektroenergetske i vodovodne infrastrukture. I bilo je znakova da ruske snage rade upravo to sa napadima na izvore struje u Harkovu i hidroelektrane u Krivom Rogu poslednjih dana.
Bez obzira na to, putanja rata izgleda drugačije u poslednjim mesecima godine koja je počela sa malo nade da bi Ukrajina mogla da se odupre ruskom napadu. To samo po sebi može da učvrsti kičmu evropske podrške i podstakne nastavak vojne pomoći, uprkos skupoj zimi nezadovoljstva zbog grejanja i cena goriva, smatra CNN.
Gasni gambit
Odavno je jasno da je deo strategije Kremlja da evropsku rešenost da podrži Ukrajinu podrije energetskom krizom.
Na forumu u Vladivostoku ranije ovog meseca, Putin je rekao: "Nećemo isporučivati ništa ako je to u suprotnosti sa našim interesima. Nema gasa, nema nafte, nema uglja, nema mazuta, ništa“.
Usred neuspeha na bojnom polju, magazin Forin afers ocenjuje da je Putinova najbolja a možda i jedina nada, da će podrška Zapada Kijevu ispariti sa rastom troškova i cena i nestašicom energenata.
Cene gasa u Evropi su 10 puta veće nego pre godinu dana, donoseći Rusiji oko milijardu dolara dnevno u prva tri meseca sukoba od izvoza energije. A režim sankcija Rusiji će imati značajan uticaj samo na duži rok, jer je ruska ekonomija samostalna, navodi američki CNN.
Ali nadolazeća zima će biti test energetskog pritiska Moskve. Umesto da traže kompromis, evropske vlade su zaključile da bi ustupci samo ohrabrili Kremlj. Spremni su na veliku potrošnju kako bi zaštitili potrošače i dugoročnu strategiju za smanjenje zavisnosti od ruske energije. Nakon što su pretražili svet u potrazi za alternativnim dobavljačima, oni su izgradili rezerve (u slučaju Francuske na više od 90% kapaciteta).
Iako su veleprodajne cene gasa i dalje zapanjujuće visoke, pale su za oko jednu trećinu u poslednje tri nedelje. Neki analitičari misle da će i dalje nastaviti da padaju, smanjujući troškove subvencija koje uvode evropske vlade koje već nemaju novca.
Postoje i znaci da je neočekivani prihod Rusije od visokih cena nafte i gasa možda dostigao vrhunac. Međunarodna agencija za energetiku predviđa da će ruska proizvodnja nafte biti 17% manja do sledećeg februara u poređenju sa predratnom proizvodnjom, kada se oseti puna snaga sankcija EU.
U svojoj analizi Forin afers navodi da su saveznici Ukrajine odredili svoj kurs. "Mnogi skeptici na Zapadu veruju da će demokratije pokleknuti pred teškoćama. Ali takvi glasovi potcenjuju otpornost Zapada", navodi se u tekstu.
Bez golubica mira
Signali sa obe strane ukazuju na to da se pripremaju za dugu zimu, umesto da istražuju izglede za primirje.
"Rusija će učiniti sve da okonča sukob u Ukrajini što je brže moguće, ali Kijev odbija da pregovara“, rekao je Putin na sastanku sa indijskim premijerom Narendrom Modijem u petak. U međuvremenu, cilj Rusije je i dalje "oslobođenje Donbasa“ i nigde "ne žure".
Ali ruski lider je takođe priznao da je svestan "zabrinutosti“ Indije i Kine imaju u vezi sa sukobom.
Kineski lider Si Đinping, u svom prvom susretu sa Putinom još od pre invazije, nije pomeninjao Ukrajinu poimence, što je nagnalo neke da poveruju da se Peking polako distancira od Rusije.
Sa svoje strane, Ukrajinci su dosledni u tome da ne pregovaraju sa Moskvom sve dok ne povrate su teritoriju. Zelenski je ljutito odbacio sugestije francuskog predsednika Emanuela Makrona, bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera i drugih da Ukrajina treba da pregovara kako ne bi ponizila Rusiju (Kisindžer je kasnije povukao svoju preporuku).
S obzirom na trenutno stanje na bojnom polju, malo je razloga za Ukrajinu da traži primirje, dok je Kremlj pod teškim pritiskom da pokaže rezultate svoje "specijalne vojne operacije“ ako je jedna trećina Donbasa i dalje u ukrajinskim rukama.
Bivši direktor CIA-e i penzionisani general američke vojske Dejvid Petreus veruje da se Rusija suočava sa "katastrofalnom situacijom" u vojnom smislu. On je rekao za CNN da Rusiji "bukvalno ponestaje vojnika, municije, tenkova, borbenih vozila i tako dalje“.
Vojni zvaničnik NATO-a rekao je za CNN da očekuje da će Putin morati da ponovo razmisli o svom stavu do sledećeg proleća "ako NATO ostane ujedinjen oko energetskih problema i ako Ukrajina nastavi da se bori. Ali on neće pregovarati ranije, pošto je hladna zima njegovo najbolje oružje."
Nakon toga, puni efekat embarga na rusku energiju zapadnih vlada i Japana i na izvoz visokotehnološke opreme u Rusiju počeće da se oseća. Ovo poslednje već počinje da utiče na proizvodnju oružja, primoravajući vojsku da obriše prašinu sa oružja koje je bilo u skladištu.
Ukrajinski sukob je izazvao mnoga iznenađenja - a predviđanja mogu biti glupa, zaključuje CNN. Trenutni oblik bojnog polja sugeriše da bi se početne uloge Ukrajine i Rusije – odbrane i napada – mogle promeniti u narednim mesecima, dok se ruske snage fokusiranju na nemilosrdno bombardovanje civilnih i vojnih ciljeva.
Kurir.rs/CNN