Legendarni srpski košarkaš Dejan Bodiroga odnedavno predsednik Evrolige evocirao je uspomene na Indijanapolis 2002. godine, kada je naša reprezentacija osvojila svoje poslednje zlato.
Tadašnja Jugoslavija osvojila je Svetsko prvenstvo usred Amerike, pobedivši pri tome famozni "Drim tim" u četvrtfinalu, kao i Argentinu u legendarnom finalu.
Bodiroga se prisetio legendarne scene kada je uzeo peškir iz ruku Redžija Milera da se obriše tokom meča.
- Nije bilo planirano, možda se malo i prevelike važnosti dalo tome. Mi smo se vratili, bilo je to u egalu, bili su u čudu, samo se desilo. Već se videlo kod njih i kod njega, da nisu očekivali da će ući u egal završnicu sa nama. Počinje pritisak da ide na njih, lopta je sve teža i teža. Videli su da ne kontrolišu stvar i da gube - opisao je Bodiroga u razgovoru za "Sportal" i otkrio da je Miler među prvima čestitao na pobedi.
- On je baš došao. Maltene je prošao teren, ali došli su i drugi. Ne mogu da kažem da nisu. Pre nekoliko dana sam bio na putu i video sam Grega Popoviča, eto, malo smo se osvrnuli na neke stvari i popričali. Oni su uvek imali veliko poštovanje i ponašali se dobro. Ali to je bio veliki udarac za njih, na svom terenu da izgubiš od Srbije, odnosno Jugoslavije, ali da kažem, svi igrači su bili iz Srbije. Nisam osetio nedostatak poštovanja, osetio sam da su svi čestitali, nije bilo nikakvih izuzetaka.
Bodiroga se prisetio da ih je za meč sa Amerikancima posebno inspirisao Vlade Divac koji je počeo da zvižduće "Marš na Drinu".
"To je bilo nešto dodatno. Već smo bili maltene u utakmici, na samom sastanku u hotelu. Kari nas je već pripremio odavno, bili smo spremni i dan pre utakmice, na treningu... Već smo bili našpanovani, svlačionica je spremna, jedva smo čekali samo da izađemo i krenemo. To je Vlade osetio, pa je sve došlo spontano, uz taj potez, nismo mogli da dočekamo da krene utakmica. Tako smo bili našpanovani. Već smo bili spremni da izađemo, ne treba ti više ništa. Svi smo već bili spremni i to je bio samo dodatni gas.
Osvrnuo se i na finalni meč sa Argentincima, koji su takođe imali svoj najjači tim u istoriji, predvođen Đinobilijem, Skolom, Delfinom, Obertom, Noćionijem...
"Mnogo teška utakmica. Ja dugo nisam gledao ponovo utakmicu. Kad sam je nedavno gledao, opet sam se preznojio, iako sve već znaš, jednostavno proživljavaš ponovo tu utakmicu. Izuzetna reprezentacija Argentine, Đinobili, Skola, Noćioni, Oberto, Skonokini... Igrali su dugo u nizu, jaka reprezentacija. Imali su tehnički potkovan tim, dobru atletiku. Jednostavno, desio se momenat, 2 minuta i 21 do kraja, pogledam gore, semafor, -8. Rekoh, ovo nam polako ide i moglo bi da ide. Ostalo je istorija", rekao je Bodiroga i dodao:
Toliko toga smo napravili do tada, nisam hteo da nam sve ode kroz tu jednu utakmicu. Kao što sam rekao onda i motivisao saigrače, odigrali smo fantastično odbranu, nismo primili poen, u napadu smo pogodili vezano to što smo pogodili. Zaslužena pobeda, bez obzira što neko na ovaj ili onaj način proba da sve komentariše. Ja bih uvek potpisao, kad bi mi neko dao, +8 na dva minuta do kraja bilo kog finala. Velika, sjajna pobeda protiv sjajne reprezentacije. To je tako posebno bilo i jedva sam čekao da se vratimo da to podelimo sa našim narodom i navijačima. Oni su nas i tamo doduše pratili, bili su sjajna podrška i motivacija u Americi. Uvek su davali poseban motiv, zaključio je Bodiroga
Kurir sport