Snažan zemljotres jačine 7,3 stepena po Rihteru pogodio je danas Meksiko. Zemlju je i 2017. godine potresao godine ogroman zemljotres jačine 8,1 stepen koji je pogodio njegovu južnu obalu. U trenutku pisanja ovog teksta, broj poginulih je iznosio 49.
Meksičke vlasti su to nazvale najvećim zemljotresom u zemlji u poslednjih 100 godina. Podaci Geološkog zavoda Sjedinjenih Država pokazuju više od 40 zemljotresa u Meksiku ili samo na moru sa jačinom većom od 7 u prošlom veku, ali samo četiri sa magnitudom iznad 8.
Najozloglašeniji se dogodio 1985. godine, kada je zemljotres jačine 8 stepeni Rihtera pogodio obalu države Mičoakan. Taj zemljotres je na kraju izazvao haos u Meksiko Sitiju, gusto naseljenoj prestonici zemlje, sa brojem poginulih u rasponu od 5.000 do 40.000, a hiljade zgrada teško oštećenih.
Taj zemljotres izazvao je velike političke promene u zemlji. Mnogi su bili ogorčeni nejakim odgovorom dugo vladajuće Institucionalne revolucionarne partije (PRI) na katastrofu, a stvarna politička opozicija se formirala kako bi osporila ukorijenjeni jednopartijski sistem Meksika, što je na kraju dovelo do svrgavanja PRI-a 2000.
Ako se vratimo dalje, bilo je zemljotresa još veće magnitude: jedan zemljotres koji se dogodio 1787. godine imao je procenjenu magnitudu od 8,6 i izazvao je cunami duž 310 milja obale koji je preplavio područja čak 3,7 milja u unutrašnjosti, iako je proizveo malo umrlih u oblasti koja je tada bila slabo naseljena.
Kao država, Meksiko je posebno ranjiv na zemljotrese: zemlja se nalazi u regionu gde se veliki broj tektonskih ploča nalete jedna na drugu, sa ogromnim količinama energije koja čeka da se oslobodi. Epicentar zemljotresa u četvrtak bio je blizu mesta sudara dve ploče - kokosove i severnoameričke. USGS napominje da je u krugu od 155 milja od ove oblasti bilo još osam zemljotresa jačine veće od 7.
Sam Meksiko Siti je takođe neobično ranjiv na zemljotrese. Objava na blogu Horsta Rademahera iz Berklijeve seizmološke laboratorije iz 2008. objašnjava kako problem seže do Asteka, koji su osnovali svoj glavni grad, Tenohtitlan, na veštačkom ostrvu usred plitkog jezera na centralnoj visoravni regiona. Jezero je kasnije isušeno i grad je postao Meksiko Siti, ali je osnovna ranjivost lokacije na zemljotrese ostala.
„Jezersko korito u basenu [ . . .] je jedan od najgorih osnova za izgradnju zgrade“, napisao je Rademacher. „Dok se tvrdi kamen jednostavno trese istom frekvencijom i amplitudom kao i seizmički talasi, nekonsolidovani sedimenti drevnog korita jezera reaguju drugačije: mogu pojačati podrhtavanje i još gore, mogu izgubiti svoju konzistenciju i postati tečnost.
Potres iz 1985. godine učinio je očiglednim rizike koje predstavlja ovaj faktor, jer su se mnoge zgrade jednostavno srušile dok se tlo pomeralo ispod njega – uprkos činjenici da je centar zemljotresa bio udaljen više od 200 milja.
Čini se da ovonedeljni zemljotres nije izazvao značajnu štetu u Meksiko Sitiju, iako se tamo osetio i izazvao je neke kvarove na struji i drugu štetu. Glavni grad je sproveo niz mera od zemljotresa 1985. kako bi pokušao da ograniči potencijalnu štetu, uključujući sistem seizmičkih senzora, sirene za upozorenje i značajne promene u građevinskim propisima za jačanje novih struktura.
Međutim, drugi delovi zemlje mogu biti teže pogođeni, a možda će biti potrebno neko vreme da se sazna potpuni obim štete u udaljenim oblastima.
Kurir.rs/mercurynews