U Njujorku danas počinje debata svetskih lidera na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a otvaranju će prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Generalna debata traje do 26. septembra, a Vučić će se obratiti sutra.
Na Generalnoj debati će učestvovati čak 92 predsednika država i kraljeva i 58 predsednika vlada, dok će ostale državne delegacije predstavljati potpredsednici država i vlada i ministri spoljnih poslova.
Glavna tema ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN, koja je počela 13. septembra, jeste "Prelomni trenutak: transformativna rešenja za međusobno povezane izazove".
Generalna debata svetskih lidera počinje po srpskom vremenu u 15 časova, odnosno u devet sati ujutru u SAD.
Debatu će tradicionalno otvoriti svojim obraćanjem predsednici Brazila i SAD.
Vučić će se obratiti u sredu oko 18 časova po lokalnom vremenu, kao 13. govornik popodnevne sesije, a pre njega govoriće predstavnik Konga i predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, koji će se obratiti putem video-veze.
Za razliku od prethodne godine kada je bio ograničen broj članova delegacija zbog kovid mera, ove godine to nije slučaj, tako da se očekuje da će u kompleksu UN na Ist riveru biti između 2.000 i 3.000 ljudi.
Vučić će danas, posle otvaranja Generalne debate, imati sastanak sa predsednikom Gvatemale Aleksandrom Eduardom Đamatei Faljom, zatim sastanak sa kancelarom Austrije Karlom Nehamerom, a onda će prisustvovati neformalnom ručku za lidere Zapadnog Balkana koju priređuje šef diplomatije EU Žozep Borelj.
Vučić će imati sastanak i sa predsednicom Američko-izraelskog komiteta za javne poslove (AIPAC) Betsi Kori, a kasnije i sastanak sa generalnim sekretarom UN Antonijom Guterešom.
Predsednik će se sastati i sa kongresmenom Erikom Svolvelom i imati još neke sastanke.
Govori svetskih lidera po protokolu traju najviše 15 minuta.
Kako su saopštile UN, ovogodišnja tema "Prelomni trenutak: transformativna rešenja za međusobno povezane izazove" proizilazi iz priznanja da se svet nalazi u kritičnom trenutku u istoriji UN zbog složenih i međusobno povezanih kriza, uključujući pandemiju kovida 19, rat u Ukrajini, humanitarne izazove bez presedana, prekretnicu u klimatskim promenama, kao i sve veću zabrinutost zbog pretnji globalnoj ekonomiji.
Stoga je neophodno pronaći i fokusirati se na zajednička rešenja za ove krize i izgraditi održiviji, i otporniji svet za sve i za generacije koje dolaze, navele su UN.
(Kurir.rs/Novosti)