Kada je pokrenuo rat u Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin nadao se da će obnoviti slavu nekadašnjeg Sovjetskog saveza. Umesto toga, izazvao je haos kakav nije viđen od kolapsa SSSR-a 1991. godine, piše Politiko.
Od istočne Evrope do Kavkaza i Azije, nekadašnji delovi nekada ogromne moskovske imperije odbijaju da se pokore ili su ostavljeni sami sebi usled sve težeg i sve neuspešnijeg ruskog pokušaja da osvoji Ukrajinu. U isto vreme, dolazi do novih sukoba među državama, nekad članicama Saveza, a stare se rane otvaraju.
Jermenija i Azerbejdžan
U utorak je Azerbejdžan počeo da granatira sela i gradove duboko na jermenskoj teritoriji. To je najozbiljnija eskalacija od rata vođenog pre dve godine.
Veruje se da je do toga došlo jer je Moskva, koja je obezbedila primirje u Nagorno-Karabahu, povukla svoje elitne vojne jedinice sa tog područja i poslala ih u Ukrajinu. Azerbejdžan je iskoristio tu situaciju i zauzeo više položaja od strateške važnosti, a Rusija nije mogla ili nije želela da ih zaustavi.
Jermenija je deo vojnog saveza Organizacija Ugovora o zajedničkoj bezbednosti (CSTO) na čelu s Rusijom. Premijer Nikol Pašinjan u sredu je zatražio da se hitno pošalje vojna pomoć kako bi se zaustavila invazija na Jermeniju. Druge članice SCTO nisu bile previše voljne da pomognu a Kazahstan je poručio da nema nikakve šanse da pošalju svoju vojsku. Sa druge strane Rusija, koja je saveznica Jermenije, okleva da se uplete u novi sukob.
"Ruski neuspesi u Ukrajini znače da su njihove sposobnosti značajno ograničene i to je stvorilo vakuum moći u regionu. U ovom trenutku Rusija ili nije voljna ili nije sposobna da zauzda Azerbejdžan", smatra jermenski Tigran Grigorjan.
Sa druge strane Baku se sve više okreće od Rusije ka Turskoj koja ih snabdeva vojnom opremom i obučava njihove snage.
Gruzija
Rata se pribojava i Gruzija, gde na svakoj državnoj zgradi visi zastava Ukrajine kako bi se odala počast tamošnjim žrtvama. To nije iznenađujuće, piše Politio, ako se ima na umu da je oko petine gruzijske teritorije pod ruskom okupacijom u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Gruzija možda jeste izgubila rat protiv Moskve i nepriznatih republika 2008. i izašla iz orbite Moskve, ali je Rusija i danje treća na listi njihovih glavnih trgovinskih partnera.
Zbog toga, iako gruzijska vlada govori protiv ruske invazije na Ukrajinu, nisu uveli ekonomske sankcije uprkos tome što 60 posto ispitanih Gruzijaca smatra da nisu uradili dovoljno.
Kazahstan
Moskva ima problema i u Kazahstanu, gde je u januaru poslala "mirovnu misiju" sa ciljem smirivanja protesta protiv vlasti. To joj, ipak, nije donelo pouzdanog saveznika.
Naime, Putin je doživeo vrlo hladan tuš kada mu je na forumu u Sankt Peterburgu, predsednik Kazahstana Kasim-Jomart Tokajev poručio da "oni ne priznaju kvazi države, a to su Lugansk i Donjeck".
Nekoliko nedelja kasnije, Tokajev je rekao da je njegova zemlja zabrinuta zbog posledica ovog rata, naročito energetske krize.
Moskva se osvetila tako što su isključili naftni terminal Novorosijsk, čime je Kazahstan sprečen da izvozi svoj gas i naftu preko Kaspijskog mora. Moskva je kao razlog zavrtanju slavine navela neeksplodirane podvodne mine iz Drugog svetskog rata.
Odnosi Rusije i Kazahstana sve su gori, naročito jer Kazhstan poštuje zapadne sankcije Rusiji što je podstaklo bivšeg ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da im poruči da su "veštačka" država koju su kolonizovali Rusi.
Moldavija
Moldavija je takođe u priči. Zemlja sa tri miliona stanovnika nema snage da se odbrani od uticaja Moskve. Na istoku, u Pridnjestrovlju se nalazi 1500 ruskih vojnika kojima predsednica Maja Sandu želi da vidi leđa i podržava Ukrajinu. "Nepravedni ruski rat protiv Ukrajine jasno nam pokazuje cenu slobode", poručila je ona.
Moldavija i Ukrajina su istovremeno u junu dobile status kandidata za članstvo u EU. "Postoji jedna osoba kojoj treba dati medalju što je Moldaviju gurnuo put evropskih integracija, a to je Vladimir Putin", rekao je ekonomista Večeslav Jonita.
Tadžikistan i Kirgistan
Tu su i Tadžikistan i Kirgistan, gde su u sredu na granici u razmeni vatre poginule najmanje dve osobe. Navodno obe zemlje intenzivno premeštaju artiljeriju i drugo teško naoružanje.
Dugačka i vijugava granica koju dele dve zemlje loše je označena i obe se međusobno optužuju za iniciranje sukoba. U vreme SSSR-a granica je bila nevažna, ali poslednjih godina Tadžikistan i Kirgistan su više puta bili na ivici rata.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova "izrazilo je spremnost da pomogne stranama u postizanju dugoročnog, obostrano prihvatljivog rešenja graničnih pitanja" i ponudilo da podeli svoje "bogato iskustvo u označavanju granica".
Međutim, ruska vojna moć u regionu opada. Moskva je povukla 1.500 vojnika iz baza u Tadžikistanu, javio je Radio Slobodna Europa. Takođe, postoje izveštaji da su ruski vojnici stacionirani u Kirgistanu rotirani.
Carstva rastu i padaju
Ovonedeljni samit Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu pokazao je razmere promene vlasti.
Putin se sastao u Samarkandu sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i kasnije je priznao da je njegov kineski kolega imao "pitanja“ i "zabrinutosti“ u vezi sa ratom u Ukrajini.
Si je izdao pažljivo sročenu izjavu: "Suočeni sa svetom koji se menja, vremenima koja se menjaju i istorijskim promenama, Kina je spremna da sarađuje sa Rusijom kako bi demonstrirala odgovornost velikih sila i vodila ka uvođenju stabilnosti i pozitivne energije u svetu haosa".
To je daleko od partnerstva "bez ograničenja“ koje je par najavio neposredno pre ruske invazije na Ukrajinu.
Si je takođe rekao da će Kina "odlučno podržati Kazahstan u odbrani njegove nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta“.
Jasno je da postoji novi moćni igrač u regionu.
Kurir.rs/Politiko