U Srbiji se prosečno godišnje čak 80.000 tona opasnog otpada odlaže na deponije neopasnog jer naša zemlja ne poseduje nijednu deponiju za ovu vrstu otpada
Koliko je bacanje opasnog otpada u prirodu štetno za zdravlje govori i činjenica da samo jedan bačen rastvarač za farbu kod čoveka može da izazove dermatitis, pa čak i kancer! Utoliko je zastrašujuć podatak da se već celu deceniju u Srbiji prosečno godišnje čak 80.000 tona opasnog otpada odlaže na deponije neopasnog jer naša zemlja ne poseduje nijednu deponiju za ovu vrstu otpada.
Takođe, izveštaj Interpola pokazuje da je poslednjih meseci znatno porastao broj krivičnih dela krijumčarenja i nezakonitog odlaganja opasnog otpada. U Srbiji su zabeleženi slučajevi da upravo kompanije koje se bave zbrinjavanjem opasnog otpada taj otpad sa lažnim papirima izvoze, pa ga čak i zakopavaju u nacionalne parkove ili bacaju u reke.
Msc Slaven Tenodi s Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu objasnio je za Kurir koliko je zapravo bacanje opasnog otpada štetno za zdravlje čoveka i naveo da se opasni otpad u našoj zemlji odlaže na deponije neopasnog otpada.
Reciklaža
- Svega vrlo mali deo ovog otpada se izvozi u Evropsku uniju do postrojenja za spaljivanje otpada. Sve veći je trend ponovne upotrebe opasnog otpada, i to električne i elektronske opreme, olovnih baterija, otpadnih ulja i otpada koji sadrži ulje, pri čemu se ipak smanjuje ukupna količina odloženog opasnog otpada.
Najznačajniji potencijalni problem po životnu sredinu pod uticajem deponije je kontaminacija vodenih resursa (površinske i podzemne vode) perkolacijom i nekontrolisanim ispuštanjem deponijske (pr)ocedne vode u vodna tela - kaže Tenodi i dodaje:
- Trenutno se samo mali deo opasnog otpada u Srbiji, i to električnog i elektronskog otpada, reciklira, odnosno izdvoji se korisni deo koji se koristi. Pod opasnim otpadom podrazumevamo otpad koji sadrži barem jednu karakteristiku opasnog otpada, što uključuje i ambalažu u kojoj je neki otpad bio. Kolika je opasnost nekog otpada svakako zavisi od doze i period izlaganja.
Tako na primer, rastvarač za farbu može da izazovi dermatitis, pa čak i da ima kancerogene efekte. Generalno opasan otpad može izazvati ozbiljne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi zbog svojih različitih negativnih svojstava poput kancerogenosti, mutagenosti, teratogenosti, endokrinosti, radijacije, stoga se za njega zahteva posebna pažnja - ističe Tenodi.
Zagađena zemlja i voda
Sanja Knežević Mitrović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kaže za Kurir da opasan otpad sadrži opasne materije koje, ako se ne odlože adekvatno, odlaze u zemljište i podzemne vode.
- Opasne materije tako dospevaju i u naš lanac ishrane. Ljudi u suštini znaju šta je opasan otpad, posebno kada govorimo, recimo, o baterijama i sijalicama, ali ne znaju šta s njima da rade. Baterije se mogu odložiti u maloprodajnim radnjama.
Građani za jedan kilogram sakupljenih i predatih baterija mogu da dobiju četiri evra i to plaćaju maloprodajni lanci koji na određenim lokacijama sakupljaju ovu vrstu opasnog otpada. Problem je što ne postoji reciklažni centar za baterije u Srbiji. Kao što i sama reč kaže, opasni otpad je opasan, ono što ne ode u zemlju ili vodu, ukoliko dođe do požara, preko dima odlazi u vazduh, što takođe negativno utiče na zdravlje ljudi.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
Bonus video: