NIKO U SRBIJI NE BI PRIHVATIO PREDLOG NEMAČKE I FRANCUSKE: Mora se tragati za modelom koji ne sadrži PRIZNANJE NEZAVISNOSTI KOSOVA
Nije tačno da je priznanje nezavisnog Kosova uslov da se poprave odnosi između Beograda i Prištine. Mora se tragati za modelom koji ne sadrži taj element, ocenjuje za Kurir bivši ambasador Milovan Božinović
Najnoviji non-pejper Francuske i Nemačke sa rešenjima za kosovsko pitanje još nije ušao u zvanične pregovaračke okvire, a sudeći po njegovoj sadržini i zadiranju u ključne nacionalne interese Srbije, ne može se ni očekivati da bude prihvatljiv za srpsku stranu, pre svega zbog toga što polazi od uslova da Srbija prizna kosovsku nezavisnost.
Ponuđena kapitulacija
Iako je predsednik Aleksandar Vučić otkrio da je odbio da primi papir od međunarodnih predstavnika, upozorio je da taj predlog nije nestao, već će se čekati nova prilika da mu se uruči.
Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Milovan Božinović ocenjuje za Kurir da ovaj predlog podseća na model dve Nemačke, ali da je iz njega izostavljena ključna odredba koja se tiče priznanja.
- Pitanje je zašto se Nemci sada prave naivni. Zapadna Nemačka nikad nije priznala Istočnu Nemačku, a u ovom papiru se od Srbije traži i u nekoliko navrata ponavlja da mora da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Rešenje po kojem se to prolongira na 10 godina ne menja nimalo stvari u Srbiji. Naši zapadni sagovornici vrlo dobro znaju da je to za nas ogroman i neprihvatljiv uslov, a ne vidim nikog u Srbiji ko bi to prihvatio, čak ni u opoziciji. Ovaj dokument bi mogao da se popravi, jer se mora razjasniti da li postoji model bez tog elementa. Nije tačno da je priznanje uslov da se poprave odnosi između Beograda i Prištine. Pomak u boljem položaju Srba na KiM bi, na primer, mogao značajno da promeni štimung u Srbiji i relaksirao bi međusobnu napetost - smatra Božinović.
On kaže da je EU očigledno rešila da preuzme inicijativu i prinudi dvema stranama da nađu rešenje.
- Međutim, nuditi nešto što je u najmanju ruku teško prihvatljivo za Srbiju ne vodi rešenju. Tražiti od Srbije da prizna Kosovo je njena kapitulacija, a ako se to traži, postavlja se pitanje uvažavanja Srbije kao države, sagovornika i međunarodnog činioca - naglašava naš sagovornik.
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić smatra da su non-pejperi, poput ovog poslednjeg, zapravo probni baloni koji se koriste kako bi se videlo raspoloženje javnosti. Ona kaže da prisustvujemo kreaciji paralelnog dijaloga: jedan vodi Miroslav Lajčak ispred EU, a drugi diktiraju Nemačka i Francuska.
- Kada se još neko pridruži, može značiti samo jedno - sve više ovakvih papira. Podsetila bih i na francusko-nemački non-pejper koji je pre više od godinu dana objavljen. Ovaj papir mi dođe kao nastavak, odnosno sažetak onoga što su Francuska i Nemačka videle kao moguće rešenje kosovskog problema. U čemu je kompromis ako će Srbija da pusti Kosovo u UN sada i za 10 godina da prizna Kosovo? Šta Srbija dobija time, osim maglovitih sredstava koja su pomenuta i još neizvesnije perspektive, ako za 10 godina EU možda bude spremna i završi unutrašnje reforme, to bi bila neka naknada za Srbiju? To u startu nije prihvatljivo, ali takvi tekstovi služe kao probni baloni da se vidi raspoloženje javnosti - izjavila je Suzana Grubješić za RTS.
Inače, juče po podne je nemačka vlada demantovala da stoji iza dokumenta pod nazivom „novi okvir“ za dijalog između Kosova i Srbije, prenosi Gazeta ekspres. Iz zvaničnog Berlina naglašavaju da nemaju informaciju ko je i u koju svrhu izmislio takav dokument.
Odlaganje 10 godina
Podsetimo, najnoviji predlog, koji je objavio Albanijan post iz Tirane i čija autentičnost zasad nije ni potvrđena niti osporena, podrazumeva da Srbija neće biti spremna za ulazak u EU bez potpune normalizacije političkih, pravnih i diplomatskih odnosa sa Kosovom. Međutim, s obzirom na to da je pristupanje Srbije EU još daleko, u ovoj fazi, koja će trajati 10 godina, od Srbije se neće tražiti da pravno prizna Kosovo.
NE PROPUSTITE
DANAS JE CRVENO SLOVO! OBELEŽAVA SE ROĐENJE PRESVETE BOGORODICE, praznik koji se naziva MALA GOSPOJINA
Srpska pravoslavna crkva i svi njeni vernici danas obeležavaju rođenje Presvete Bogorodice, praznik koji se naziva i Mala Gospojina.
Tog dana dnevne novine Kurir poklanjaju ikonu ROĐENJE PRESVETE BOGORODICE sa zlatotiskom i molitvom.
Rođenje Presvete Bogorodice ili Roždestvo Presvete Bogorodice spada u red najvećih crkvenih praznika. Bogorodica je rođena u Nazaretu od roditelja Joakima i Ane.
Prema očevim rečima, Bogorodica Marija je bila carskog roda Davidovog, a po majčinim rečima, bila je od roda prvosvešteničkog. Po Božjem blagoslovu, Ana je u poznim godinama rodila kćer Mariju.
U narodu postoje razni običaji koji su posvećeni Maloj Gospojini. Svadbe u jesen kreću od 21. septembra, poljoprivrednici počinju sa oranjem i setvom zimskih useva, a organizuju se i razne stočarske svečanosti. Mala Gospojina je, takođe, i slava mnogih srpskih porodica.
Čitajte KURIR!
Kurir.rs