S obzirom na to da se danas, tokom dana, očekuje nova najava Federalnih rezervi SAD da podigne kamatne stope za, očekivano, novih 0,75 procentnih poena, može se reći da SAD uvode svet u eru relativno visoke kamatne stope, odnosno potpuno drugačiji ekonomski ambijent od onog koji je obeležen stimulativnim monetarnim politikama najvećih svetskih centralnih banaka, kakvom smo svedoci od poslednje finansijske krize 2008.
Naime, ako Fed nastavi da povećava kamatne stope na očekivanu stopu zbog zaustavljanja inflacije, do kraja godine kamate na američke federalne fondove biće 4-4,25 odsto, što ukazuje na dramatičan dalji rast troškova zaduživanja koji brojna prezadužena domaćinstva, gradovi, lokalne samouprave, institucije, kompanije, pa čak i nekoliko država neće moći da izdrže. Pošto je dolar globalna rezervna valuta, njegovo jačanje i rast kamatnih stopa u SAD određuju finansijska kretanja na planetarnom nivou. Kakve posledice treba očekivati od nastavka zaoštravanja američke monetarne politike u SAD, globalno i u EU?
Prva i najlogičnija posledica pooštravanja politike Fed-a trebalo bi da bude usporavanje ili čak zaustavljanje inflacije, ali je u ovom trenutku još uvek veoma teško proceniti u kojoj meri američka centralna banka treba da uspori privredu da bi usporila rast cena. Čak i ako Fed zaustavi inflaciju u SAD, to ne znači da će i Evropa biti oslobođena ove pretnje, jer je stari kontinent pod većim pritiskom rasta cena energenata, a Evropska centralna banka je bila mnogo neodlučnija ili sporija u pooštravanje monetarne politike, pa je dolar značajno ojačao prema evru. To znači da evrozona de fakto uvozi inflaciju iz svih uvoznih zona dolara zbog slabog evra. Drugim rečima, uspeh Amerike u zaustavljanju inflacije ne znači da će Evropa biti te sreće, može se desiti suprotno.
Ključna posledica rasta kamatnih stopa u SAD biće usporavanje privrednog rasta, ne samo u Americi, već i na globalnom nivou. Rizici od recesije usled energetske neizvesnosti posebno rastu u Evropi. Već nedeljama se vode debate o tome da li se može izbeći bar ozbiljan ekonomski pad ili duboka recesija. Procene o tome koliki bi pad mogao biti veoma variraju, ali je jasno da čak i umerena recesija u ovom globalnom okruženju može imati ozbiljne posledice na više tržišta, posebno akcija i obveznica. Stoga je Fed pod sve većim pritiskom preduzetnika, investitora, ekonomista i nekih političara.
Džejmi Dajmon, generalni direktor Džej Pi Morgana, poznat je po tradicionalnoj primedbi na poteze centralne banke zbog nanošenja previše bola američkoj i globalnoj ekonomiji, pa je izašao sa veoma oštrim upozorenjem. Investicioni svet je verovatno najviše zabrinut za akcije. Legendarni investitor Rej Dalio dao je mračnu prognozu da treba očekivati dalji pad cena akcija od 20 odsto ako kamatne stope porastu na 4,5 odsto i više. „Čini se da će kamate mnogo rasti – ka rasponu od 4,5 do 6 odsto. To će urušiti rast kredita privatnom sektoru, kao i potrošnju, što će dovesti do pada privrede“, rekao je milijarder koji je osnovao Bridžvoter asošiejts na LinkedInu.
Sumorne prognoze slavnog investitora deluju konzervativno u poređenju sa scenarijima koje je čuveni „Dr. Propast“, ekonomista Nurijel Rubini, koji je taj nadimak dobio jer je tačno predvideo krizu 2008. godine. Problem sa Rubinijem je u tome što on predviđa - precizno. Sada, zbog kombinacije faktora, taj Rubini očekuje „zaista teško sletanje” američke ekonomije, što će rezultirati drastičnim padom S&P 500 (ključnog američkog berzanskog indeksa) za 40 odsto. „Čak i u slučaju ’vanilije recesije’, S&P 500 može pasti za 30 odsto“, kaže Rubini, koji upozorava da oni koji predviđaju samo blagi ekonomski pad treba da pogledaju ogromne koeficijente duga: „...mnoge zombi institucije , zombi domaćinstva, korporacije, banke i banke u senci, kao i zombi države će umreti... Videćemo ko će ostati bez svega“, kaže Rubini.
Čuveni dr. Propast smatra da Fed neće moći da snizi inflaciju na 2 odsto bez daljeg agresivnog povećanja kamatnih stopa i, kao i većina, predviđa da će do kraja godine kamatne stope u Americi dostići 4-4,25 odsto, a ako se inflacija pokaže čvršće u sektoru usluga, trebalo bi, smatra, očekivati kamatu na federalna sredstva na nivou od čak pet odsto. Uz šokove koje je na globalnom nivou proizveo sukob u Ukrajini, Rubini ne veruje da će fiskalni podsticaji na globalnom nivou biti posebno korisni; nego će se dodatni dugovi samo akumulirati i vladama će „ostati bez fiskalnih metaka“. Sve u svemu, ako bi dr. Očekuju nas propasti administracija, stagflacija slična onoj iz 1970-ih i ogroman stres duga u globalnoj finansijskoj krizi. „To neće biti kratka i plitka recesija, biće ozbiljna, duga i ružna“, kaže Rubini, koji veruje da će pored prezaduženih korporacija i banaka u senci, sada mnogi hedž, privatni kapital i kreditni fondovi implode. Na kraju krajeva, morate znatida se nova Rubinijeva knjiga zove „Megapretnje”.
Držite se podalje od akcija i držite se gotovine, glavna je Rubinijeva preporuka. Neko će reći da nije pametno držati se gotovine ako su pasivne kamate i dalje veoma niske, a inflacija visoka. Na primer ako kamata na štednju brzo poraste na 4 procenta, a inflacija ostane na 6 procenata, realna kamata će ponovo biti -2 procenta. Međutim, Rubini upozorava da bi akcije mogle da padnu za 10-30 odsto, pa je jedan od logičnih izbora izbegavanje dugoročnih obveznica i ubacivanje inflacionih inflacionih instrumenata kao što su popularni TIPS (treasuri inflation-protected Securities) u investicione portfelje.
Veličina promena u finansijskom okruženju je ogromna, baš kao i brzina ovih promena. Većina anketiranih ekonomista je do pre nekoliko nedelja očekivala da će Fed do kraja godine podići kamatne stope na nivo od 3-3,25 odsto, a i to se smatralo drastičnim. Sada je srednja procena rasta kamatnih stopa u 2022. niska od 4 procenta, sa daljim rastom u 2023, što mnogi zajmoprimci neće izdržati. Poseban problem je što čak ni umereni prognostičari ne veruju da će Fed lako vratiti inflaciju na 2 odsto. Teoretski, inflacija se može obuzdati korišćenjem monetarnih alata do nivoa od oko 4 procenta, ali rast cena ispod tog nivoa mogao bi da pruži veoma snažan otpor.
Šta je sa nama u EU? Problem je što ECB toliko kasni da tek sada sa svojim kamatnim stopama napušta negativnu teritoriju, što ne odgovara široj percepciji povećanih rizika i neizvesnosti na tržištima, pa je dalji pritisak na slabljenje evra u odnosu na dolara može se očekivati, odnosno novi problemi sa uvozom inflacije. Uz mogućnost daljih globalnih šokova na strani ponude, Evropa bi se sigurno mogla naći u težoj situaciji od Sjedinjenih Država. Šokovi ne moraju da dolaze samo iz energetskog sektora, mogući su i finansijski. Posebnu pažnju treba posvetiti razvoju tržišta duga SAD, posebno po pitanju emisija američkih trezora, koje bi moglo postati veoma nestabilno ukoliko Fed bude insistirao na smanjenju bilansa ili monetarnom zaoštravanju, a ne samo na podizanju kamatnih stopa.
U slučaju da Sjedinjene Američke Države počnu da imaju problema sa finansiranjem, Fed će morati ponovo da kupi emisije Trezora jer ne sme da dozvoli kolaps tog tržišta. Kada je reč o otmici, Amerikanci teško mogu da očekuju dobru volju međunarodnih investitora. Na kraju krajeva, Kinezi već deset godina snažno smanjuju svoju izloženost emisijama američkog trezora. Iako su puni novca kao zrna nara, Kinezi danas drže samo 40 odsto emisije američkog trezora, a pre 10 godina čak 14 odsto. Sve se više govori o tektonskim promenama u globalnim finansijama.
Kurir.rs/Jutarnji