BILO JE OVO JEDNO IZUZETNO PUTOVANJE: Odlazak Federera kraj ili početak kraja zlatne ere svetskog tenisa?
Za mnoge ljubitelje tenisa je ovo – kraj “Zlatne Ere” svetskog tenisa, a za druge – početak njenog kraja.
Povlačenje Rodžera Federera iz profesionalnog tenisa na petom izdanju “njegovog” Lejver Kupa u velelepnoj O2 Areni u Londonu dolazi kao veliki šok I za njegove ljubitelje i za njegove poštovaoce – bez obzira na realne okolnosti vezane za niz operacija koje nisu uspele da reše problem sa povredom do te mere da bi se ovaj legendarni as osećao dobro na terenu I van njega. Odluka je doneta tokom leta, biran je pravi momenat da se ona zaokruži na pravi – igrački – način, i “švajcarski maestro” je u Londonu da u narednim danima stavi tačku na svoju impozantnu tenisku karijeru – ali ne i tenisku misiju, sa jasno izraženom željom da ostane u “belom sportu” kroz više “konstruktivnih” uloga koje bi bogatstvo svega što je značio svetu sporta uopšte pretočilo u legat za njegovu budućnost.
Željni da vide kako će izgledati Rodžerovo povlačenje na samom terenu, mnoge poklonike tenisa je začudilo da će Rodžer nastupiti samo u dublu, u petak – pa se postavilo pitanje njegovog fizičkog stanja i kako se takva odluka uklapa u pravila takmičenja?
“Da, i mene je brinulo moje fizičko stanje u ovom trenutku – s obzirom da sam svestan svojih ograničenja. Zbog toga sam se prokonsultovao sa Bjornom oko toga da ipak odigram samo jedan dubl meč – u petak, posle čega bi me Mateo odmenio. Bjorn i Džon su se takođe prokonsultovali među sobom i sa ATP-jem – i sada je na meni da se što bolje spremim za moj poslednji dubl meč sa još uvek nepoznatim partnerom. Malo sam nervozan jer dugo nisam nastupao, i nadam se da ću biti na nivou događaja".
Tema mentalnog zdravlja u sportu i tenisu bila je jedna od najvažnijih u poslednje vreme, te je predstavnike medija interesovalo kako se njegova povreda i odluka o povlačenju odražavala na njegovo mentalno stanje?
“Rehabilitacija je bila uglavnom laka, uz povremene problemčiće – ali je to sve sastavni deo procesa. Uglavnom mi je bilo veoma prijatno kod kuće, jer sam predugo bio na putu. Brinula me je hirurgija jer sam imao bojazan da to može da okonča moju karijeru – I to je bio najemotivniji deo priče. Razumem pritisak koji igrači na turneji danas osećaju, i ne mislim da neko treba da nas posebno žali. Brojni su izazovi pred teniserima, ali sam ja uspeo da ih rešavam uz moj sjajan tim – koji se nije često menjao i time predstavljao pravu, pouzdanu bazu. Svi smo mogli otvoreno da pričamo među sobom, i to je značajno doprinosilo tome da se osećam dobro, stabilno i idem dalje."
Donošenje odluke o povlačenju prvi put je razmatrano tokom leta tekuće godine.
“U tom periodu sam nastojao da dižem formu, ali to nije išlo željenim tokom. Tada mi je postalo jasno da bi sledeći problem – kakav god on bio – neumitno doveo do kraja karijere. Na neki način bih bio osuđen da se krećem u “bezbednoj zoni”, uprkos tome što sam uvek uživao u tome da dižem svoju igru i spremnost na viši nivo – u potpunom skladu sa svojim telom. Takođe sam se dosta zamarao, kao posledica dodatnog truda u tim okolnostima. A kada je povrh svega toga stigao sken – nisam bio zadovoljan njegovim rezultatom. Na takvom raskršću – nisam želeo da idem u smeru neograničenog rizika, i tokom cele svoje karijere sam govorio da to nije za mene. BIlo je teško vraćati se posle svakog hirurškog zahvata od 2016 nadalje, pogotovo što sam bio siguran da ću uspeti da okončam karijeru bez hirurgije.
Tenis je težak sport za povratnike – pogotovo zato što zahteva često igranje dugih mečeva, na različitim kontinentima i podlogama. Niko ne može da vas zameni. U mentalnom smislu je veoma teško nositi se sa tim da ćete morati da se vraćate skoro na početak – a najteže, naravno – kada shvatite da je došlo vreme za kraj. Bojao sam se kako ću to prevazići, ali sam to uspevao da stavim po strani tokom letnjeg odmora. Do te odluke sam stigao nedugo posle Vimbldona, iako sam se tada nadao da ću tu moći ponovo da zaigram naredne godine – ali sam u razgovoru sa svojim timom I Mirkom zaključio da je tako najbolje. Drago mi je da niko drugi tada nije znao za to, I kada sam se vratio sa odmora – počeli smo da se bavimo temom oproštajnog nastupa. Taj period bih najradije ocenio kao stresan, “gorko-sladak” – jer obožavam da provodim vreme na terenu, takmičenje, putovanja. Nikada mi to nije padalo teško – jer sam uživao u igri I pobedama, a učio iz poraza – što je bilo savršeno. Voleo sam svoju karijeru u svakom smislu, ali i ona ima kraj – za mene kao i za druge. Ona je bila jedno izuzetno putovanje, i veoma sam zahvalan na tome!” ističe švajcarski maestro.
“Nisam se mnogo bavio time koji momenti u mojoj karijeri bi mogli da se smatraju najvažnijim. Naravno, prvi osvojeni Vimbldon, meč protiv Samprasa, povratak 2017 i osvajanje Australije, Rolan Garos 2009 bi bili među njima, ali I brojni “slatkiši” i uspesi na manjim turnirima, zanimljivi zaključci…Teško je zamisliti da ćete se sada vratiti u vašu bazu memorije i odatle izvući nešto, ali često su to bivala i neka sjajna poznanstva, razgovori – zbog čega se takođe osećam privilegovanim,” napominje on.
Upitan da kaže na šta će biti najviše ponosan u vezi njegove karijere, Federer je iznenadio odgovorom:
“Mislim da sam nekoliko puta pre odgovorio na to pitanje – a on glasi – svojom dugovečnošću u teniskom vrhu. Početak mog puta nije obećavao u tom smislu, bio sam daleko od konsistentnosti – I zato je to bio pozitivan šok za mene kada sam došao do toga da razmišljam da li bih mogao da ponovo osvojim neki turnir sledeće godine ili za 15 godina. Divio sam se asovima poput Mihaela Šumahera, Tajgera Vudsa i ostalih – kad ono – eto i mene među njima. To je bilo fantastično osećanje, “ ističe Rodžer.
“Stvari koje vam nedostaju u jednom trenutku vam mogu postati omražene u narednom, i zato nisam siguran kako da ocenim veliki broj njih. Voleo sam svoju rutinu priprema za mečeve, anksioznost I dugo isčekivanje pred izlazak na teren i hiljade ljudi koji očekuju da ih zabavite – ali mi je drago da se to neće ponavljati. Ono što će mi svakako nedostajati bez pogovora je publika, koja je uvek centralna pojava za nas. Shvatio sam tokom korone da bi mi igranje bez nje oduzelo preko 80% užitka I zadovoljstva bavljenja tenisom. Mislim, I dalje ću putovati, upoznavati ljude, potpisivati autograme širom sveta ljudima koji su došli iz svih delova naše planete – ali mnogo manje nego pre – I to će mi iskreno nedostajati” lamentira Federer nad jednom od posledica povlačenja.
“Malo sam se brinuo kako će se odvijati sve ovo – pred medijima, obožavaocima – i da li ću moći norlalno da pričam o ovome a da ne postanem previše emotivan. Nikada nisam želeo da ovo bude povod za žalost - kao da ispada kao da idete na svoju sahranu – već nešto potpuno drugačije, zabavno i zanimljivo. Naravno, ne mogu biti oduševljen ovime – ali sigurno neću biti skrhan. Zbog toga nisam želeo previše da mislim o povlačenju i objavljivanju – jer nisam želeo da zamislim sebe u ovoj ulozi ranije – i mislim da mi je takav stav puno pomogao u tome kako se osećam i ponašam danas. Razgovori sa mojim timom i Mirkom, planiranje oko Lejver Kupa, jedan smiren pristup i odsustvo pompe i prenaglašene emotivnosti su bili izuzetno značajni da se osećam spokojno u vezi mog povlačenja – iako naravno ne mogu biti oduševljen što je taj momenat stigao,” kaže Federer.
Najava da će ostati aktivan u tenisu za Federera ne nosi neki konkretni angažman:
“Želeo sam samo da svima dam do znanja da se neću pretvoriti u duha. Eto, pričao sam sa Bjornom nedavno, i rekao mi je da je prošlo 25 godina pre nego što se on vratio na Vimbldon. To naravno boli svakog ljubitelja tenisa, ali je sasvim razumljiva odluka. Ipak, ja nisam takav – jer osećam da mi je tenis dao previše toga da bih tako “raskinuo” sa njim, I uvek ću biti zaljubljen u toliko toga što tenis podrazumeva. I zato – bilo mi je drago da objavim da ćete me gledati, a u kojoj ulozi konkretno – još uvek nisam odlučio,” ističe on.
Odluka o tome ko će biti njegov dubl-partner – nije još donesena – ali se špekuliše da bi to mogao da bude jedan od njegovih najvećih rivala, Rafael Nadal.
“Da, to bi zaista bila jedinstvena situacija, s obzirom na naše rivalstvo – ali I prijateljstvo. Obojica smo imali tu sreću da otkrijemo da postoji nešto više osim suparništva, stvorivši jedan zaista poseban prijateljki odnos. Mislim da smo time poslali jednu lepu I značajnu poruku svetu sporta I šire, i zato bi bilo divno kada bi se to I desilo u petak uveče. Ne znam da li će tako i biti, ali je nesporno da bi to bio – jedan poseban momenat!” jasan je Rodžer.
Aktuelni svetski broj jedan Karlos Alkaraz često napominje da mu je idol u odrastanju bio upravo Federer, i da mu je žao što neće biti u prilici da odigra takmičarski meč sa njim…
“I meni je veoma žao što do toga neće doći, pogotovo zato što pomno pratim sve što je do sada učinio – gde je osvajanje Ju Es Opena kruna tih uspeha. On je jedan od tih novih superzvezda tenisa. Tenis je u dobrim rukama i sada I kada su ga napuštali veliki asovi poput Pita i Andrea ranije. Uvek ima raznih komentara – te kakva je to scena na kojoj se stalno smenjuju osvajači Slemova, te zašto uvek isti osvajaju Slemove – kada smo to počeli da činimo Rafa, ja, Novak, Endi i Sten. Za Karlosa me vezuje jedna simpatična anegdota, kada sam jedne godine trenirao sa njim dok je bio u juniorima. Trening je bio super, ali – kako je tu bio i njegov trener Huan Karlos – zamolio sam da mi sledeći trening bude sa njim a ne sa Karlosom, jer sam želeo da stvari budu opuštene između nas dvojice, starih znalaca. Umesto toga sam “dobio” opasan trening, gde Huan Karlos Ferero nije napravio skoro niti jednu grešku – bukvalno kao da se i dalje takmiči u vrhu našeg sporta,” seća se sa humorom Federer.
London je bio poprište brojnih uspeha Rodžera Federera – i nije slučajno izabran za mesto njegovog oproštaja.
Kada je Serena odlučila da to bude Ju Es Open, bilo mi je lakše odlučiti, jer ionako nisam bio spreman da nastupim tamo. Možda sam mogao da objavim povlačenje I ranije, ali mi je drago da je sve ovako ispalo na kraju. O2 Arena I Vimbldon su mesta mojih velikih uspeha i sjajnih nastupa, a činjenica da će uz mene biti takvi sjajni asovi na terenu – kao I Bjorn Borg na klupi – znači da nema mesta tugi i samovanju u ovom trenutku. Nisam želeo da “otmem” ovaj događaj za svoj oproštaj, ali mi je bilo krivo da vidim kada se igrači opraštaju od svoje karijere na nekom turniru, najčešće posle poraza. Ipak, uvek sam insistirao na tome da se integritet ovog turnira održi, I zbog toga sam se često konsultovao sa svim organizatorima kako bi se uspostavila prava ravnoteža između takmičenja i mog čina.
Upitan da li legenda poput njega ima prava da žali za nečim u svojoj karijeri, i šta misli o dolazećim asovima poput Alkaraza I Sinera, Federer kaže:
“Možda I možete za nečim da žalite, ali se sve dešava sa razlogom – makar to bile I neke greške. Bavljenje njima je integralni deo napredovanja, I drago mi je da mi se neke od tih situacija ne vraćaju kao more. Više se sećam radosnih trenutaka, trofeja – do kojih su vodile razne odluke, koje su često morale da budu samo moje, a ne I timske. Nikada nisam želeo da nekog drugog krivim za svoje odluke ili neuspehe niti da budem u takvoj situaciji, i drago mi je da su mi moji treneri od najranijih dana omogućavali da budem ono što jesam i sam nosim važnost svojih odluka na plećima. Mislim da će nova generacija asova biti sjajna, I da su već veće atlete nego prethodne generacije – i oni, i Zverev, Medvedev, Cicipas, Rubljov i ostali. Oni koji se najbolje kreću postaju najbolji igrači, i tako je bilo u poslednjih 20 godina i biće nadalje. Ne verujem da će igra servis-volej biti aktuelna, jer sadrži previše rizika i razočarenja u slučaju da pokušaj ne uspe – i zato će se ostajati više na osnovnoj liniji posle servisa. Ipak, servis I volej su važan deo teniske raznovrsnosti, što smatram da će biti više nego neophodno za buduće najveće asove našeg sporta. Obožavao sam segment svoje igre u tranziciji, poluvoleje, igru koju su pre mene gajili Henman, Sampras – gde morate da budete pre svega pametni u izboru udaraca i njihove dužine kako protivnik ne bi imao prilike da zauzme željenu poziciju u razmenama, potisnut nazad. I pored toga što mi se čini da će toga biti sve manje, i dalje ću obožavati da gledam tenis – jer će ga nositi fantastična igračka snaga, odbrambene sposobnosti, brzina. Ukratko, biću Br.1 navijač naših naslednika!” uz osmeh kaže Federer.
Debata o “najvećem igraču svih vremena” će se voditi u nedogled. Kako ocenjujete vaše mesto u tom razgovoru, i da li ste posebno ponosni na to da ste inicirali nastanak zlatne ere tenisa? – glasilo je poslednje pitanje 20-strukom osvajaču Grend Slemova danas?
“Veoma sam ponosan na svoju poziciju u istoriji tenisa. Sve posle osvajanja 15. Grend Slema protiv Samprasa na Vimbldonu je za mene bio bonus, obaranje tog njegovog impozantnog rekorda. Danas će igrači biti motivisani da od najranijih uspeha idu ka obaranju rekorda, ali to nije bio slučaj sa mnom ispočetka. Bilo mi je važno kako raspoređujem turnire, da li sam srećan na terenu I van njega, da li mi je život na turneji odgovarao. Srećom, tako je bilo – sve do poslednjih nekoliko godina – ali sam presrećan zbog činjenica da sam posle tog 15-tog osvojio još 5 Grend Slemova. Za mene je to izuzetan uspeh, uz preko 100 osvojenih titula ukupno i činjenice da sam toliko dugo trajao u vrhu teniskog sveta. Rekordi nisu nešto što me čini posebno srećnim, i to vam sa potpunom iskrenošću potvrđujem,” rezimira u odgovoru na ovo važno pitanje Rodžer.
Vuk Brajović / Kurir sport