OVOG DATUMA POMERAMO KAZALJKE I SPAVAMO SAT DUŽE: Evo kako to utiče na ljude i šta može da izazove
Letnje računanje vremena koje je počelo 27. marta. završava se u nedelju, 30. oktobra, odnosno kao i svake godine poslednjeg vikenda u oktobru.
Tada kazaljke časovnika sa 3 treba vratiti na 2 časa, odnosno pomeriti za jedan sat unazad.
Vreme u tri časa u nedelju, 30. oktobra računa se kao dva časa, u skladu sa Zakonom o računanju vremena.
Letnje računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je s Evropskom unijom.
"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu. Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.
Da li i kako pomeranje sata utiče na naše zdravlje
Pomeranje sata za 60 minuta unazad čini se kao poprilično mala stvar, ali ta promena zapravo može uticati na nas i naš organizam.
To je uglavnom fizički uticaj, ali za većinu ljudi ipak je reč samo o manjim promenama.
Kada se ciklus dan noć menja, onda se zajedno s njim menja i naš biološki ritam kako bi mu se prilagodio. Tada u telu dolazi do manjih promena jer su većina naših hormona i ponašanje, san, glad, nivo energije i imunološki sistem vezani uz naš telesni sat na koji utiče ciklus dan noć.
Srećom, ako osetite fizičku promenu, ona će trajati svega nekoliko dana i onda ćete se ponovno osećati normalno.
Šta može da izazove pomeranje sata?
- Nemiran san
Istraživanja pokazuju da većina ljudi, uprkos tome što su svesni promene, idu na spavanje kasnije. Obično je potrebno neko vreme za prilagođavanje, a ovaj efekt najgore pogađa ljubitelje spavanja. Puno su veće šanse da će se osoba prvih nekoliko noći češće buditi, što može dovesti do preranog ustajanja, snižene opreznosti i pojačanog stresa. - Smanjena sigurnost u saobraćaju
Nemiran san uzrokuje neispavanost, a zbog osećaja umora vozači mnogo lakše gube koncentraciju pa su im reakcije usporene. Ako se osećate neispavano, svakako popijte šolju kafe pre nego što sednete u auto. - Pomeranje sata i srčani udar
Studija sprovedena 2014. godine na više od 42 hiljade osoba pokazala je pad broja srčanih udara od 21 odsto u nedelji nakon pomeranja sata unazad. Zanimljivo, rizik od iste bolesti raste za 24 odsto kod prelaska na letnje računanje vremena. - Moglo bi vam se popraviti raspoloženje
Iako ćete noćas spavali jedan sat kraće, ova promena ima i jednu pozitivnu stranu. Lekari tvrde da je izloženost prvim jutarnjim zracima sunca najbolje što se može dogoditi za vaše raspoloženje. Pomeranje sata većini će omogućiti da zoru dočekaju na nogama i naterati ih na izlaganje jutarnjem suncu. - Pad koncentracije
Pomeranje sata može da donese manjak koncentracije na radnom mestu, posebno prve nedelje nakon pomeranja sata. Ali, dobra vest je što će se organizam brzo prilagoditi promeni.
(Kurir.rs)