Iako se ne dešava svakoj medicinskoj sestri, da kao dispečer porodi ženu preko telefona Biljani Pašalić (49), medicinskoj sestri Hitne pomoći u Pančevu, sa više od 30 godina radnog iskustva, to se desilo prvi put.
Iza sebe ima desetak porođaja na nespecifičnim mestima - od porođaja u stanu preko onog poznatog na Pančevačkom mostu do porođaja na benzinskoj pumpi...
Noć kao na filmu
Porođaji je, kako kaže za Telegraf - hoće. Talična je rekla bi i nasmejala se ova zdravstvena radnica za ponos.
Noć u Hitnoj pomoći kao na filmu, dogodila se u subotu, 10. septembra. Biljana Pašalić primila je poziv kao prvi red hitnosti. Porođaj je bio u toku. Radilo se o trudnici iz Starčeva, koja je te večeri, pomoću Biljaninih instrukcija, rodila drugo dete, devojčicu. Kada je ekipa Hitne pomoći stigla na adresu, mogla je samo da čuje bebin plač, vidi istovremeni šok i radost ukućana, zbrine mamu i novorođenče i transportuje ih u bolnicu.
- S obzirom na to da je to naseljeno mesto ekipa je krenula odmah po pozivu. Dispečer je za to vreme obavezan da uzima sve podatke i da, eventualno, pruži pomoć telefonskim putem porodici ako je malo udaljenije mesto, što je i bio slučaj. Rečeno mi je da se ženica porađa i da je porođaj u toku. Bila joj je to druga trudnoća - počinje razgovora za Telegraf Biljana:
- To su uvek dramatične situacije za porodicu a i za nas to nije baš tako jednostavno, zato što ekipa ne može tako brzo da stigne do mesta. Obaveza dispečera u tim trenucima jeste da da osnovne podatke i da usmeri porodicu šta može da uradi najbolje, kako da se ponaša do dolaska ekipe. Nismo zaista očekivali da će to biti porođaj, najmanje da će do dolaska naše ekipe da se završi, ali je sve išlo u tom pravcu.
Trudnici je, naime, pukao vodenjak. Pre toga je bila kod ginekologa, koji je rekao da beba neće još "napolje". Međutim, vodenjak je pukao zbog čega su i pozvali Hitnu pomoć.
- U jednom trenutku sam sa druge strane linije čula: "Evo je glava"! Porodica je, naravno, bila uznemirena, kako bi svako od nas reagovao. Davala sam instrukcije porodici, i moram da kažem da je te večeri komunikacija na relaciji Hitna pomoć-pacijent bila odlična, što je jako bitno. Bili su vrlo raspoloženi da na moje instrukcije odrađuju posao, što je bilo jako bitno da bi se porođaj završio korektno i da bude sve u redu. Obično se pacijenti ljute kada im mi postavljamo određena pitanja. Misle da su suvišna. Rekla bih da nijedno pitanje sa ove strane nije suvišno baš zbog toga što dajemo instrukcije šta treba da se radi. Na moje instrukcije oni su odgovorili savršeno, dobro su odradili sve što je trebalo i rođena je jedna zdrava devojčica, i majka je bila potpuno u redu - priča naša sagovornica.
Sestra izvršavala instrukcije i porodila sestru
Da bi se sve završilo kako treba, neophodna je smirenost i sa jedne i sa druge strane. Ona kao dispečer, medicinska sestra i babica na daljinu, mora u tim trenucima da bude i psiholog.
- Vi ne znate ko je sa druge strane žice. Kada je situacija dramatična, svi su jako uznemireni. Dispečer tada mora da insistira na smirenosti porodice, a i on sam mora da bude smiren, kako bi instrukcije bile lagane, a da opet svi čuju i poštuju "naredbe" koje treba da budu kratke i jasne. "Hajde sada sačekajte. Moram da komuniciram sa najsmirenijim u porodici. Tišina da možemo lepo da iskomuniciramo." U ovoj situaciji se pojavila rođena sestra porodilje kao najsmirenija i ona je na kraju izvršila taj porođaj, pomoću mojih instrukcija. Bila babica, praktično - kaže Biljana.
Na pitanje ko je nju uspeo da smiri, kaže:
- To je za nas uobičajen posao, ali uvek postoji osećaj straha od nekih nepredvidivih situacija. Vi niste tamo da možete da reagujete. Svo znanje koje imate morate u par minuta da prenesete tom nekom ko je tamo. Jako je bitna reakcija porodice, da adekvatno reaguje, da bi Hitna pomoć mogla da nastavi taj rad. U ovom slučaju je zaista bilo dobre komunikacije.
Kada je ona porođaj već bio završen na adresu je stigla i ekipa Hitne pomoći, koju su činili doktor Miroslav Tepšić, medicinski tehničar Magda Marinković i vozač Svetozar Grujovski.
-Tad nastupa olakšanje za i za dispečera, to jest mene, a i za porodicu jer posle porođaja i dolaska bebe na svet predstoji niz medicinsko tehničkih radnji koje treba da se urade da se beba nadalje zbrine i transportuje do bolnice. To je preuzela moja ekipa, i jako je bitno da ekipa koja ide na teren bude jaka jaka, uigrana, svako ima svoje mesto a svako to mesto je jako bitno, počev od vozača koji vozi na adresu da bi se stiglo pravovremeno i bezbedno - priča Biljana.
Šta ekipu čeka na adresi
Doktor Tepšić kaže za Telegraf da su sve vreme na putu do Starčeva razmišljali šta će videti na adresi na koju su krenuli.
- Pitali smo se da li porođaj završen, da li je u sredini. Na svu sreću porođaj je bio gotov. Beba je ležala na majčinom stomaku, vezana pupčanom vrpcom, tako da je naš glavni zadatak bio da klemujemo tu pupčanu vrpcu i da pratimo stanje bebe i porodilje. Posle smo ih prebacili u bolnicu. Tu se vodilo računa da se porodilja sa te pozicije na krevetu prebaci bezbedno do saniteta, i pratili smo vitalne parametre i bebe i porodilje - kaže za Telegraf.rs doktor Miroslav Tepšić.
Medicinski tehničar Magda Marinković kaže da su ukućani bili presrećni, a doktor dodaje i da su bili istovremeno i u šoku.
- Porođaji su jedno predivno iskustvo i za tu majku, i za nas. Lepo je kada se dešavaju tako lepe stvari u našem poslu - kaže Magda i otkriva šta joj je porodilja prvo rekla:
- Prvo je rekla da je umorna.
Vozač Svetozar Grujovski ne krije da uvek postoji presija da se na adresu stigne brzo i bezbedno.
- Zavisi šta je u pitanju, ali pogotovo kada vozimo bebe postoji taj adrenalin da se transport što brže obavi i što bezbednije, naravno.
Imala desetak porođaja na nespecifičnim adresama
Biljana je, inače, pre par godina zaustavila saobraćaj sa ekipom na Pančevačkom mostu da bi porodila jednu trudnicu. I nije to jedini porođaj na nespecifičnom mestu kojem je "kumovala", ali je sada prvi put porodila ženu preko telefona.
- U Hitnoj pomoći se uvek dešavaju neke neplanirane situacije. Tu ne možete nikada da insplanirate. Reagujete u skladu sa datom situacijom. Imali smo različitih porođaja, svako od nas je bio na različitim mestima ali je ovo prvi put da dajem isntrukcije preko telefona. Ranije sam davala instrukcije ali se nije desio porođaj. Neke stvari su neprdvidive i onda se desi to što se desilo. Bitno je da je sve bilo dobro i da se dobro završilo. Svako iskustvo je ostavljalo određeni kapacitet znanja i daje vam mogućnost da se lakše organizujete. Nijedan teren naš nije isti ali iz svakog terena izvučete neku pouku i način kako da se ponašate na sledećem - priča Biljana i otkriva :
- Mene porođaji hoće, moram da priznam. Unazad nekih 10 godina, 10 porođaja je bilo na vrlo nespecifičnim mestima. Jedan na mostu, drugi na benzinskoj pumpi, jedan u gradu u stanu... Moram sa zadovoljstvom da kažem da su to sve lepi događaji, porođaji su tekli prirodno, što je najbitnija stvar. Lagano je išlo i sve dobro završavalo. Majke su dobro prošlo na porođaju.
Trudnica joj rekla: "Imala sam utisak da ste mi iznad glave"
Biljana se nakon svega čula sa majkom koju je porodila preko telefona.
- Došla je tetka u našu smenu da se zahvali Hitnoj pomoći, a čula sam se se i sa majkom koja je jako zahvalna. U jednom momentu je rekla: "Imala sam utisak da se nalazite iznad moje glave". Zaista, sve je teklo onako kako sam ja njima govorila. Dakle, jako je bitno da se slušamo i mi njih i oni nas.
Načelniku Službe za hitnu medicinsku pomoć u Pančevu dr Zoranu Manasijeviću ne ostaje ništa drugo nego da se ponosi svojim timom.
- Ja sam zadovoljan sa ekipom ljudi koja radi u Službi medicinske pomoći u Pančevu. Dosta smo podmlađeni u sastavu. Ovo je još i starija ekipa ljudi, i iskusnija, što je dobro. Treba mešati iskustvo i mladost. Ova situacija je specifična jer je to jedna od retkih lepih stvari koja se dešava u Službi hitne medicinske pomoći. Rođenje novog života je nešto jedinstveno. To je nešto što se ne dešava često, mi se uglavnom bavimo ružnijim stvarima. Takav nam je posao. Pošto sam i ja kroz posao radio porođaje, znam kako to izgleda - kao da si ti dobio to dete, takav je osećaj. I, verujem da su se i oni tako osećali, pa i danas, jer to ostaje da tinja u glavi. Ja sam im zahvalan što su to tako uradili - kao u seriji, kao u filmu odrađeno sve kako treba - kaže dr Manasijević svestan da se lepe i pozitivne vesti, nekako, sklanjaju u stranu.
A, na pitanje znaju li građani kada uopšte treba da pozovu Hitnu pomoć, kaže:
- Dobar deo posla koji mi radimo je u stvari opšta medicina, međutim, ovo je Hitna pomoć. Mi smo pre svega terenska služba a to vrlo često ne mogu da shvate pacijenti - da mi moramo da budemo na terenu. Ovde u Hitnoj , vrlo često se dešava a pogotovo u panedmiji kovida, da su sve tri ekipe na terenu. Ili su u transportu za Novi Sad, Batajnicu... I, vrlo često se dešava da noću ovde bude samo dispečer a dođu i pacijenti, pa dolazo do nervoze a mi noću imamo samo 3 urgentne ekipe.
Zbog svega ovoga, ova prelepa priča o načinu dolaska na svet jedne devojčice, ima još veći značaj.
(Kurir.rs/Telegraf)