Narodni poslanik i član Predsedništva SNS Goran Vesić, gostujući na TV Prva, rekao je da je govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Njujorku bio državnički. Aleksandar Vučić je pokazao da je da je jedan od retkih lidera svetskih zemalja koji ima hrabrosti da kaže kako zapravo stoje stvari u svetu.
Vesić je naveo da je predsednikov govor bio podeljen na dva segmenta - jedan je bio globalna kriza, odnosno uticaj rata u Ukrajini na globalnu krizu i on je tu govorio o tri problema, pred kojima se svet suočava. Prvi je energetska bezbednost, drugi je finansijska sigurnost, posebno najsiromašnijih zemalja, jer dešava se nažalost da zbog rata u Ukrajini pate i one zemlje i koje su hiljadama kilometara daleko, to su recimo afričke zemlje koje nemaju nikakve veze sa tim ratom i naravno poslednji izazovi je nedostatak odnosno problem snabdevanja hranom.
- Da nam je neko rekao pre dve godinu dana da će se svet suočavati isa ovakvim izazovima vi bi ste rekli mi živimo u 21. veku i zaista je nemoguće da mi sada pričamo o nedostatku energenata ili o nedostatku hrane. A to se danas dešava - istako je Vesić i dodao:
- Predsednik je govorio o tome da svet treba da se okrene ka miru, i da se okrene ka očuvanju stabilnosti, što je takođe povezano sa ratom u Ukrajini i govorio je da je veoma važno da se očuva teritorijalni integritet zemalja koje su članice UN. Kada je govorio o tome, o očuvanju teritorijalnog integriteta pomenuo je da je mnogo lidera govoreći pre njega reklo da je rat u Ukrajini prvi rat u Evropi posle Drugog svetskog rata, što inače nije tačno, jer prvi rat u Evropi se dogodio 1999. godine kada je NATO pakt izvršio agresiju nad tadašnjom Saveznom Republikom Jugoslavijom.
Ipak, Vesić je kazao da svet ignoriše tu činjenicu i da je izuzetno važno što predsednik Vučić priča o tome.
- Predsednik Vučić veoma jasno govori o tome da je 1999. godine bio ugrožen teritorijalni integritet Srbije, posle toga doneta je rezolucija 1244, kojom smo mi delimično pristali na to da faktički ne vršimo vlast na delu teritorije Srbije, koja je u stvari KiM, ali i dalje je nastavljeno ugrožavanje teritorijalnog integriteta Srbije, što je dovelo do toga da deo zemalja prizna samoproglašenu nezavisnost KiM i ugrozi direktno teritorijalni integritet Srbije kao što je danas ugrožen teritorijalni integritet Ukrajine - kazao je Vesić.
Na pitanje novinara da prokomentariše na šta je konkretno mislio u svojoj izjavi da se zapadu kao bumerang vraća Ukrajina na kontu Kosova, Vesić je kazao:
- Putin koristi iste argumente opravdavajući agresiju na Ukrajinu, koje je zapad koristio opravdavajući agresiju na SRJ. Jer ako neka zemlja kaže nama da su priznali samoproglašenu nezavisnost KiM, jer su se tamo građani koji su živeli opredelili tako i imali referendum, tako i njima Putin kaže da to rade građani u Donbasu ili nekom drugom delu Ukrajine, ili na Krimu, tako da koriste apsolutno iste argumente. Protivno je međunarodnom pravu i jedno i drugo. I ono što je rađeno na Kosovu kao i ono što se radi u Dombasu. Ali baš zato što Putin koristi iste argumente to Srbiju dovodi u još nezgodniju poziciju. Zemlje koje su priznale samoproglašenu nezavisnost KiM trudiće se da oduzmu Putinu te argumente iz ruke, što znači da će na nas biti veći pritisci da se reši pitanje KiM, kako Putin ne bi mogao da koristi taj argument u onome što on radi.
Na pitanje novinara kako komentariše Putinovu odluku da proglasi delimičnu mobilizaciju ili da preti otvoreno nuklearnim oružjem, Vesić je konstatovao da nije njegovo da komentariše odluke predsednika drugih zemalja, ali ono što je izvesno jeste da to znači eskalaciju rata.
- To znači da će rat dugo da traje a čak i kada jednom prestane posledice tog rata trajaće decenijama. Kako god se taj rat bude završio svet se definitvno deli na dva dela, između Evrope i Rusije biće zavesa, koja će biti mnogo neprobojnija nego što je bila za vreme za hladnog rata. To nas čeka. Srbija je deo zapadnog sveta, naše mesto je u Evropi i mi moramo da razumemo da će što svojom voljom, što voljom nekih drugih, Rusija na duži vremenski period izaći iz Evrope i okrenuti se ka Aziji. To su posledice tog rata na koje mi ne možemo da utičemo ali kao odgovorna zemlja treba da razumemo šta se dešava u svetu. Predsednik Vučić to dobro razume i zato budite sigurnu da će donositi odluke samo u interesu Srbije - izjavio je Vesić.
On se osvrnuo i na izjavu predsednika Vučića da će u narednim danima biti donete važne odluke za našu zemlju.
- Mogli smo da čujemo od predsednika sa kakvim se pritiscima suočava i na sednici Generalne skupštine UN, to su pritisci oko uvođenja sankcija i pritisci oko KiM videli ste i sami da su pojedini mediji ovde objavili da neki krugovi u EU ultimativno traže da se spoljna politika uskladi. Ti pritisci su neprestani i oni će rasti, kako se bude razvijao rat u Ukrajini. Jer očigledno pojedine zemlje koje su priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova, pokušavaju da Putinu oduzmu taj argument iz ruke, a sa druge strane niko od njih nije srećan time što je predsednik Vučić uspeo da postigne kad je u pitanju KiM, poslednjih 10 godina. Ne zaboravite da se oni nalaze u Generalnoj skupštini UN, gde je 101 zemlja, od 193 članice UN ne priznaje samoproglašenu nezavisnost, pre 10 godina je bila situacija drugačija, većina je priznavala tu lažnu državu, poslednjih godina KiM nije uspela da uđe ni u jednu međunarodnu organizaciju, ne zaboravite da smo mi uspeli da postignemo jedinstvo na KiM tako da Srbi govore jednim glasom pa ne mogu da nas podele, takođe nemojte zaboraviti da je predsednik Vučić svojom velikim uticajem u međunarodnoj zajednici uspeo da nametne da čak i one zemlje koje priznaju samoproglašenu nezavisnost shvataju da treba prihvatiti legalne srpske interese na KiM, oni su i politički, i istorijski i kulturni, i religijski i ekonomski. Ne zaboraviti da se sada prvi put priča o 17 milijardi dolara koje je Srbija uložila u privredu KiM - rekao je Vesić.
Na pitanje novinara koliko dugo možemo odolevati krizi, Vesić je kazao da na to nema odgovor ali da je najvažnije što Srbija vodi srpsku politiku, da je to i bila glavna poruka u obraćanju predsednika Vučića, da Srbija sedi na srpskoj stolici.
- Pogađa me kada čujem pojedine naše političare koji kažu kako Srbija sedi na dve stolice ili kako Srbija treba da uđe u rat koji nije njen. Mi vodimo srpsku politiku i dok je Vučić predsednik ove zemlje vodiće se politika u interesu Srbije i nećemo učestvovati u ratu koji nije naš. Rat u Ukrajini nije srpski rat! Vreme je da mi jednom u istoriji, pošto u XX veku nismo znali to uradimo, izbegnemo neke od ratova i da jednstavno vodimo računa o sebi, a naš životni interes je da imamo političku i ekonomsku stabilnost, naš životni interes je da se nastavi sa ulaganjem u Srbiju, koliko god je to moguće, a sada su u svetu ulaganja manja, zato je veoma važna poruka koju je predsednik doneo sa jednom američkom kompanijom, koja dolazi ovde da proizvodi automobile. Naš interes nije da učestvujemo u ratu ali naš interes nije ni da se sukobljavamo sa svetom. Zato predsednik Vučić vodi veoma odgovornu politiku. Srbija je deo Evrope, Srbija deli sudbinu Evrope, mi se nalazimo na putu ka EU, mi jesmo vojno neutralni, ali nismo politički neutralni i to je nešto, to je put koji nas čeka i neće biti lako da ostanemo svoji na tom putu. Ali, kao što vidite, do sada uspevamo i ja sam siguran da ćemo naći način da pokažemo da nismo kao druge zemlje, da naprosto sedimo samo na srpskoj stolici - rekao je Vesić.
Na pitanje novinara šta je naša svetla tačka u budućnosti i kada možemo da se nadamo da će biti bolje, Vesić je rekao:
- Svetla tačka je ekonomski razvoj Srbije, to što zaista Srbija pokazuje da je integrativni faktor u regionu i zato je Otvoreni Balkan najvažnija inicijativa koja se dogodila, nju promovišu predsednik Vučić ali i lideri Albanije i Severne Makedonije. Mi smo kroz Otvoreni Balkan pokazali da balkanski narodi mogu da sarađuju. Da možemo da govorimo jednim glasom i da imamo jedno tržište. Već imamo slobodan protok ljudi što znači da se putuje sa ličnim kartama, imamo zelene koridore, uz minimalne fito-sanitarne kontrole za kamione, međusobno priznajemo diplome kao i radne dozvole. Nastupamo jedinstveno i stvarano uslove da ljudi na Balkanu žive bolje. Kada postoji ekonomski razvoj, kada ljudi žive dobro tada možete da rešavate lakše otvorena politička pitanja. Zato ne razumem kada neke zemlje EU nisu za Otvoreni Balkan samo zato što Amerikanci podržavaju ovaj proces. Otvoreni Balkan nastaje onako kako se rodila EU koja je prvo bila Zajednica uglja i čelika, pa potom Evropska ekonomska zajednica, da bi jednog dana te zemlje članice EU rekle mi sada želimo da kreiramo političku zajednicu. Naše tri zemlje na Balkanu grade trenutno ekonomsku zajednicu a da li će ona biti politička pitanje je. Mi svi težimo da uđemo u EU. Najvažnije je da su Srbi, Albanci i Makedonci uzeli svoju sudbinu u svoje ruke i da smo zajedno sa još dva naroda, sa Albancima i sa Makedoncima, odlučili da svoju sudbinu sami kreiramo, da sarađujemo zajedno i da bude bolje ljudima u Beogradu, Tirani i Skoplju danas, a sutra i u Podgorici, Sarajevu ili Banjaluci jer to je rešenje za sve probleme.