U svom obraćanju naciji predsednik Rusije Vladimir Putin izričito nije rekao da će ruski nuklearni kišobran pokriti pripojene oblasti Ukrajine niti je mobilizaciju povezao sa aneksijom. On se u svom govoru osvrnuo na delimičnu mobilizaciju, referendume o aneksiji u ruskim oblastima Ukrajine i mogućnost nuklearnog rata - ali ih je predstavio kao zasebne teme, a ne kao koherentnu celinu.
Činjenica da je pomenuo sve tri teme u jednom govoru je jasno trebalo da sugeriše vezu, ali se potrudio da izbegne bilo kakvu takvu vezu eksplicitno ocenjuju eksperti Instituta za proučavanje rata.
Putin je svoje komentare o mogućnosti upotrebe ruskog nuklearnog oružja stavio u kontekst navodnih zapadnih pretnji da će upotrebiti nuklearno oružje protiv Rusije a aneksiju nije povezao ni sa delimičnom mobilizacijom već sa potrebom da se obrani linija fronta na kojoj se sada ruske snage bore.
Voditelja Vladimira Karalejića interesovalo je koliko je opasan ovaj govor Putina, ali i Putinovo "ne blefiram" s obzirom da se državni zvaničnici retko izražavaju žargonski.
Ognjen Pribićević, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, smatra da baš takav govor govori o tome koliko situacija ozbiljna.
- Vrlo se retko koristi u diplomatiji. To nije rečnik koji se očekuje od šefa države, niti rečnik koji bi mi trebali da upotrebljavamo, to je onaj treći nivo gde bi trebao da se upotrebi. Ja neću reći ko bi to trebao da upotrebi, ali ovo govori koliko je situacija zapravo ozbiljna. Zašto on to tako govori? Jer mnogi ljudi na zapadu ne veruju da će on to uraditi. Različitih su kultura zapad i istok i to je jedan veliki problem o kojem je i Kisindžer govorio 2015. i 2016. godine. O tom zapravo ne razumevanju koji postoji između istoka i zapada i šta su čije crvene linije - rekao je Pribićević.
Kurir.rs
Bonus video: