Ovo je priča o najkrvavijoj epizodi Drugog čečenskog rata, bitka za kotu 776 na planini, kada je puk ruskih padobranaca iz 76. vazdušno desantne divizije iz Pskova i pripadnici SPECNAZ pružilo herojski otpor da 2.500 čečenskih terorista predvođenih komandantom Hatabom zaustave njihov prodor. Borbu za kotu 776. životom je platilo 84 ruska padobranca i skoro 700 terorista.
Posle drugog zauizmanja Groznog, čečenske snage nisu mogle da se odopru nadmoćnijim ruskim trupama, koje su za razilku od prvog rata vođenog 1994-1996. temelljito se pripremli za sukob sa teroristima koje su predvodili Aslan Mashadov i Šamil Basajev.
Teroristima je zbog nadmoćnosti ruske vojske bilo naređeno da se povuku iz ravničarskog dela ove ruske autonomne republike ka severu gde su se nalazili veliki planinski lanci, odakle bi se vodila gerilska borba.
Među čečenskim teroristima bilo je i dosta inostranih boraca. Da bi se sprečilo ponavljanje nekih epizoda iz Prvog čečenskog rata ruskim jedinicama na terenu naređeno je da po svaku cenu moraju zaustaviti teroriste da se domognu planinskih venaca i bezbedne zone u koju ruski vojnici nisu ulazili ni u periodu od 1994-1996. i koja se smatrala sigurnom zonom za džihadiste.
Prolaz se morao blokirati ljudima, a svaki pokušaj proboja eliminisati artiljerijom ili avio-bombama. Važnu ulogu u prolazu ka sigurnoj zoni igrale su tri kote 707,6, 776 i 787.
Naredba da se posednu tri najvažnije kote izdata je padobrancima, odnosno za taj zadatak izabrane je padobranski puk, kojima su bili pridodati specijalci SPECNAZ. Puk je činio Treći bataljon 104. padobranskog puka 76. padobranske divizije, Prvi bataljon sa minobacačima 120 mm i tri čete pripadnika SPECNAZ.
Operativna saznanja ukazivala su da se prema trima kotama kreće 2.500 čečenskih terorista koje je predvodio Saudijac al Hatab..Bio je vlažan i maglovit 29. februar 2000 kada su se čečenski teroristi zauzeli kotu 705,6. Rusi su shvatili da ključni prolaz za teroriste u dolini izmešu kota 776 i 787. Zadatak zauzimanja tog prostora poverena je bila 6. četi majora Moldova kojima je bio pridodat i 3. vod 4 čete i dva odeljenja izvišača sastavljenih od SPECNAZ pripadnika.
Interesantno je da su Ččeni svo vreme pratili rusku komunikaciju i saznali kuda se kreća naznačena jedinica kojoj su postavili zasedu. Teroristi su padobranicima prišli sa leđa i udarili na njih. U naletu ruski padobranci povukli su se na kotu 776.
Usledila je jedna od najkrvavijih bitaka Drugog čečenskog rata. Kapetan Romanov koji je držao kotu 776 teško je ranjen u eksploziji minobacačke granate, koja mu je otkinula obe noge. Džihadisti su u talasima jurišali, ali padobranci nisu ni milimetar odstupili.
U napadu na kotu 776 Hatab je u borbu uveo elitnu grupu Hamar sa 400 boraca, kojom je komandovao Bakujev.
Herojski primer žrtvovanja
U bitci za kotu 776 isticali su se primeri herojskog žrtvovanja ruskih vojnika. Vojnik Aleksandar Lebedev se sa poslednjom ručnom bombom bacio na grupu čečena koji su ga zarobili. Poručnik Kalgatin, iako ranjen u grudni koš povezao je dve mine MRUD i aktivirao ih. Dvojica pručnici Panov i Kožemjakin poginuli su sa svojim vojnicima, zaustavljajući proboj terorista.
Potpukovnik Jevtjuhin zatražio je da ruske artiljerija otvori vatru na njega vatru, kako ne bi pao u ruke terorista.
Spas stigao sa neba
Kada se činilo da je sve gotovo i da će svi padobranci i pripadnici SPECNAZ biti ubijeni iznenada se pojavilo pojačanje koje je stiglo sa neba. Naime pojavili su se borbeni helikopteri Mi-24 koji su sa neba udarili po teroristima što nevođenim raketnim zrnima, što topovima.. Krvava bitka za kotu 776 bila je završena.
Na bojnom polju ostalo su 84 mrtva padobranca pripadnika 6. čete, od kojih je bilo 13 oficira. Na koti 776. stradalo je 75 padobranaca. Oko 73 čečenskih terorista sa komandantom Hatabom se predalo ruskim padobrancima. U ovoj krvavoj bici stradalo je 400 čečnskih terorista, dok je na koti 776 stradalo njih 200.
Kurir.rs/A. Mlakar