Muzičar Predrag Peđa Jovanović progovorio je o tome kako ga je supruga Ana Jovanović ostavila u trenucima kada je imao velikih problema s alkoholom.
Peđa je ispričao da su mu deca i karijera bila motiv da se otarasi poroka, da je s bivšom suprugom i dalje u kontaktu, a prisetio se i velikog prijateljstva s pokojnim Džejom Ramadanovskim, koji ga je i progurao na estradi.
- Imao sam period u kom sam previše pio. To je bila, da tako kažem, jedna mračnija faza u mom životu. Nikada ne bih voleo da se vratim u to vreme. Često sam pio, a onda sam shvatio da je to nešto što mi nikakonije potrebno. Rešio sam da se trgnem i okrenem zdravim navikama. Sada pijemo samo vodu i mogu da kažem da se super osećam. Prelomni momenat da ostavim piće bio je moj razgovor sa samim sobom. Bog mi je dao šansu da sada napravim nešto od sebe i tu nema mesta neozbiljnosti. Želim da budem bolji roditelj, bolji na svim poljima - priča Peđa i nastavlja:
- O devojci ne bih da pričam, mogu samo da kažem da sam ispunjen i na tom planu. Moja bivša supruga ima pravo da radi šta hoće... Ima prava da bude s kim hoće i želi. Ko sam ja da se u te stvari mešam. Mi smo u super odnosima, imamo troje dece... Sada je sve u redu među nama i to je bitno. S Anom se svakodnevno čujem. Ona je sjajna osoba, ne bih mnogo da pričam o njoj, ali ako je pominjemo, u celoj priči sam ja kriv za rastanak. Ostavila me je baš u tom periodu kada sam preterivao u piću. Nije mogla da me trpi, to niko ne bi mogao niti bi trebalo da trpi. Moj savet svim ženama je da se odmah sklone od partnera-alkoholičara. Tu nema ničeg dobrog. Ko bi voleo da ima alkoholičara u kući. Bio sam nemoguć tada i razumem što je otišla.
Peđa se potom osvrnuo na početke u karijeri, pa je otkrio da je pokojni Džej Ramadanovski bio zaslužan za to da postane ovo što je danas:
- Pokojni Džej je bio jedan od mojih uzora. Čast mi je što sam poznavao tog čoveka. Kad smo se davno moj brat i ja 2001. doselili u Beograd, prvi klub u kom smo radili je bio njegov. Tačnije, on nas je ubacio u tu priču da radimo kod njega. Ljudi su bili skeptični po tom pitanju jer nas niko nije znao. On je verovao u nas, znao je koliki smo profesionalci i angažovao nas je u svom klubu, pa tada naša priča kreće. Nikad ne bih mogao dovoljno da zahvalim tom čoveku. Svi koji ga poznaju znaju koliko je voleo da popije. Uvek sam gledao, kad sedimo, da upijam znanje od njega. On je jedan od najmuzikalnijih ljudi s estrade. Bio mi je idol. Što se tiče naših druženja i izlazaka, uvek se sve svodilo na zabavu. Bio je pozitivan lik, s njim je uvek bilo samo smeha i razonode. Pamtim mnoge noći, urezane su mi u sećanju. Imao je veliku dušu. Sa svima je gledao da bude super, da nikoga ne ošteti, već samo da pomogne. Neće se ponoviti nikad neko kao što je on. Doktore nikada nije hteo da sluša. Nije hteo da se menja. Kad je trebalo da snimimo jednu pesmu u mom studiju, znao sam da ništa nećemo uraditi ako krenemo da pijemo - priča Peđa, pa nastavlja:
- Dolazi on kod mene i kaže: "Peđa, kaži ti meni šta ima da se pije?" Ja nabrajam: "Voda, sok, kisela, neki ledeni čaj", a on mi kaže: "Je li, bre, Peđa, ti to hoćeš da me ubiješ?!" Pričao je da voda nije dobra ni u kolenu. To su situacije koje se pamte.
Kurir.rs/Republika.rs
Bonus video: