Oskarom nagrađena Amerikanka udajom za princa Monaka se odrekla karijere, ali nikada nije prestala da važi za jednu od najlepših i najzanimljivijih holivudskih zvezda, i danas, 40 godina nakon pogibije intrigira svojim životom u zlatnom kavezu.
"Ne mislim da sam dovoljno toga postigla u karijeri kako bi se isticala u odnosnu na druge. Imala sam sreće i obožavala sam glumu, ali nisam bila dovoljno uspešna kao glumica da bi me zbog toga pamtili. Htela bih da me pamte kao pristojno ljudsko biće. Biće kojem je stalo. Htela bih da pamte da sam nastojala da dobro radim voj posao, da sam imala razumevanja, da sam bila dobra", nekoliko meseci pre smrti rekla je princeza i glumica Grejs Keli.
Uvrštena je među sto najseksepilnijih žena u istoriji filma svojom je pojavom intrigirala mnoge, a hladnom spoljašnjošću golicala maštu brojnih muškaraca.
Uprkos uspešnoj filmskoj karijeri, vrhunac njene slave došao je kad se udala za princa Renijea III od Monaka. U toj kneževini koja joj je postala druga domovinom, poginula je u tragičnoj automobilskoj nesreći 14.septembra 1982. godine, a iako je prošlo četiri decenije otkad je napustila svet i danas je na glasu kao jedna od najlepših i najzanimljivijih žena 20. veka.
Njen otac Džon Brendan Keli, poznatiji porodici i prijateljima kao Džek, bio je sin irskih imigranata i vrsni sportista koji je osvojio tri olimpijska zlata u veslanju, a paralelno je gradio svoju građevinsku firmu koja mu je donela milione.
I njena majka Margaret Ketrin Majer Keli bila je veoma uspešna i, osim što se redovno takmičila u plivanju, postala je prva žena koja je na Univerzitetu Pensilvanija predava fizičko vaspitanje.
Uspešnost je uopšteno bila imperativ u porodici pa je jedan Grejsin stric, Volter Keli bio cenjeni vodviljski glumac, drugi Džordž Keli je osvojio Pulicerovu nagradu za dramu "Craig’s Wife", dok je jedan od njenih sestrića Džon Leman Džunior jedno vrijeme bio ministar američke mornarice.
Ne iznenađuje što su Džon i Margaret izvrsnost očekivali i od svoje dece - sina Džona Džuniora i ćeki Margaret (čiji je nadimak bio Pegi), Elizabet i Grejs Patricije koja je rođena 12. decembra 1929. godine.
Decu su odgajali u strogom katoličkom duhu, svi su morali biti posvećeni sportu i, naravno, biti velika podrška ocu koji je hteo da postane gradonačelnik Filadelfije.
Želja mu se umalo ostvarila i na izborima 1935. godine samo s nekoliko desetina glasova pretekao ga je njegov glavni protivnik. To vreme Grejs ne pamti po dobrom.
- Otac je deset godina bio u politici tokom mog odrastanja i mrzela sam to. Prisluškivali su nam telefone, pratili su nas i to je bilo grozno - objasnila je zvezda, a koliko je porodica bila uticajna i bogata pokazuje i činjenica što su među prvima imali televizor koji je obožavala da gleda.
- Otac je imao prijatelje u Filku koji je eksperimentisao s programima i nekim porodicama su dali televizore. Program je išao tri puta nedeljno, uvek bi nam slali najave kada i kako šta može da se gleda. Brat i ja smo to obožavali, bilo je jako zabavno - opisala je Amerikanka čiji je otac bio ponosan na svu svoju decu, osim na nju.
Bila je bljedunjavo i bolešljivo dete, a više od svega je želela da se bavi glumom, čemu se cela poridica jako protivila, posebno zato što je otac želeo da se sva deca bave sportom, a malena Grejs je uživala u čitanju knjiga i baletu.
Ipak, sa 12 godina ostvarila joj se želja i dobila je glavnu ulogu u predstavi "Don’t Feed The Animals" koja je postavljena u lokalnom pozorištu "Old Academy Players", a na elitnim društvenim događanjima redovno je učestvovala u modnim revijama s majkom i sestrama.
- Moja je najveća sreća u životu je bila Pegi. Oduvek sam verovao da će Pegi uspeti. Sve što je Grejs mogla, Pegi je mogla još bolje - hvalio je otac svoju najstariju ćerku u trenutku kada je Grejs 1955. osvojila Oskara.
Ni od majke nije dobila toliko željenu ljubav. Margaret je u svom domu zahtevala i provodila strogu disciplinu, a glavno geslo joj je bilo da ugled uvek mora biti očuvan, čega se glumica posle u životu strogo držala.
Iako je na prvi pogled delovala suzdržano i otmeno, kako ju je majka i odgojila, u njoj su tinjali pobunjenički duh i snažna seksualna želja. Nakon završetka katoličke škole, iz koje se posle prebacila u svetovnu u kojoj je bila aktivna u dramskim i plesnim grupama, sa 18 godina odlučila je da upiše glumačku akademiju u Njujorku.
U to je vreme bilo jako neuobičajeno da devojka njenih godina sama ode od kuće, no roditelji su je pustili, ali pod uslovom da joj majka nađe smeštaj. Odsela je u hotelu za žene Barbizon, u kome su bile zabranjene posete muškarcima. Međutim, Grejs je našla način da potajno dovede momke u sobu i pobrinula se da to niko ne dozna. Nekoliko je puta navodno viđena i kako u toplesu pleše hodnicima hotela.
Ipak, većinom je nosila elegantne kostime, otmene šešire i trudila se da govori britanskim naglaskom. Uz brojne ljubavnike, to joj je donelo i modne angažmane kojima je zarađivala za život pa više nije zavisila od roditeljima, a kupila je i stan na Menhetnu.
- Kada sam počela da radim, osećala sam se slobodno i oslobođeno. Počela sam sama da zarađujem za život pre 19. rođendana. Kada sam bila tinejdžerka, znala sam da pomislim da bi bilo bolje da sam dečak umesto devojčice, ali to me brzo prošlo. Vidim puno lepih stvari zahvaljujući feminističkom pokretu oslobođenja, ali vidim i neke nesrećne strane. Ponekad su cena slobode i samostalnosti usamljenost i samoća. Ali žene moraju da imaju pravo da rade, da same biraju svoju profesiju i danas im je otvoreno mnogo poslova koje odlično obavljaju. Bila sam pet godina članica jednog upravnog odbora, prva žena na tome mestu. Bilo je zanimljivo i uživala sam - opisala je deklarisana feministkinja.
U to prvo vrijeme samačkog života upustila se u vezu s devet godina starijim univerzitetskim docentom i glumcem Donom Ričardsonom.
- U javnosti se predstavljala potpuno drukčijom nego što je bila privatno. Razlika je bila fenomenalna. Bila je toliko uštogljena da su je ljudi doživljavali kao časnu sestru. Ali kada smo bili sami, za mene je plesala gola na havajsku muziku - otkrio je Don, uz čiju je pomoć prvi put zaigrala na Brodveju u predstavi "Otac".
Ubrzo nakon toga napustila je Njujork i odselila u Kaliforniju kako bi se oprobala na filmu. Prvu ulogu dobila je sa 22 godine u filmu "Četrnaest sati", njen prvi veliki film bio je "Tačno u podne", a dve godine posle uz Klerka Gejbla zaigrala je u "Mogambu" Džona Forda koji joj je doneo prvu nominaciju za Oskara.
Već se na snimanju šuškalo da je Klerk samo za nju priredio večeru uz sveće, a to medijsko zanimanje za njen privatni život donelo joj je još više angažmana.
Planetarna zvezdom postala je tek nakon filma Alfreda Hičkoka "Nazovi M radi ubistva". Iako ga sam reditelj nikad nije voleo, film je mlađanoj Grejs omogućio da pokaže koliko je dobra glumica.
Za Hičkoka je ona bila idealna plavuša - imala je držanje, eleganciju, bila sofisticirana, imala lepotu koja oduzima dah, a iznad svega bila vatra koja tinja duboko ispod ledene površine. Njene unutarašnje vatre svi su postali svesni u trenutku kada ju je kolega Kei Grant dopratio do hotelske sobe, a ona ga je pred vratima poljubila.
Mlada glumica se svidela i partneru iz filma "Nazovi M radi ubistva" Reju Milandu koji se zbog nje razveo od supruge. Tokom snimanja filma "Devojka sa sela" bila je verena sa modnim dizajnerom Olegom Kasinijem, ali upustila se u aferu s kolegom Bingom Krosbijem koji je tada bio verenn sa Ketrin Grant i navodno je zbog Keli hteo da odloži venčanje.
Neki biografi nagađaju da je afera naprasno prekinuta nakon što ju je Bing ulovio u krevetu s glumcem Marlonom Brandom. Među njene navodne ljubavnike ubrajaju se i glumci Vilijam Holden, Frenk Sinatra, Mark Miler, Toni Kertis i Dejvid Najven koji će joj godinama kasnije biti čest gost u palati.
Glumac Robert Evans u svojim memoarima opisao je kako se s Dikom Van Patonom kladio u 100 dolara da će spavati s Grejs Keli. Okladu je dobio. Tu je bio i političar JDžon F. Kenedi. Navodno su bili ludo zaljubljeni jedno u drugo, a urbana legenda kaže da se Grejs nenajavljeno pojavila u bolnici dok se 1954. godine oporavljao od operacije leđa.
Kako bi iznenađenje bilo potpuno, obukla se poput medicinske sestre, što je oduševilo budućeg predsednika SAD-a.
Svoje afere, koje su uglavnom bile sa starijim i često oženjenim muškarcima, znala je da sakrije pred novinarima, sve dok nije upoznala princa Renijea III. On se do susreta s Grejs zabavljao s francuskom glumicom Žizel Paskal koja nikada nije postala princeza zato što nije mogla da mu podari naslednika. Grejs je 1955., godine kada je osvojila Oskara za najbolju žensku ulogu u filmu "Devojka sa sela", bila gošća festivala u Kanu, gde se par upoznao. Ona je smatrala kako je napokon došlo vreme da pronađe supruga koji će udovoljiti prohtevima njenih roditelja.
- Imao sam osećaj kao da su jedno drugo odabrali iz kataloga - izjavio je porodični prijatelj Bil Hegner.
Trebalo je još samo da prekine veridbu s Kasinijem i bila je slobodna za Renijea. Za Božić je princ posetio Grejsinu porodicu u Filadelfiji nakon čega su se verili. Celi je svet tu odluku doživeo kao početak prelepe bajke - princ i holivudska kraljica, no retki su znali da je ta poseta bila dogovor oko miraza koji je Grejs trebalo da donese u brak s osiromašenim princem.
Uz to, morala je da prođe i religijske prepreke kako bi se utvrdilo je li uopše religijski podobna za tu funkciju, ali i niz zdravstvenih pregleda kojima bi se utvrdila plodnost.
- Sama činjenica da se udaje dovoljna je svakoj devojci da bude malo nervozna, a ja još napuštam svoj dom. Jako je emotivno - rekla je okupljenim novinarima pre nego što je sa svojom pudlicom Oliverom brodom otputovala za Evropu. Zakon u Monaku nije priznao samo katoličko venčanje pa se par prvo venčao civilno na 16-minutnoj ceremoniji koja je uz nekoliko važnih zvaničnika održana u dvorani s prestolom.
- Sada sam napola udata - veselo je nakon ceremonije Grejs dobacila novinaru časopisa Tajm.
Crkveno venčanje, nakon kojeg je dobila sve titule koje udaja nosi, održano je dan kasnije, 19. aprila 1956. godine u katedrali Svetog Nikole. Budući podanici okupljeni na ulici oduševljeno su joj klicali dok ju je otac vodio do oltara gde je nekoliko minuta čekala da joj se pridruži Renije.
Ta ceremonija je trajala duže od sat vremena, imala je više od 700 zvanica, a nakon što su razmenili prstenje biskup Žil Bart proglasio ih je supružnicima i ostavio im nekoliko minuta da se u tišini mole pred oltarom.
Danima pre samog venčanja u palati su bili izloženi brojni darovi koje su im slali ugledni ljudi, bogataši, državnici i evropsko plemstvo, a među njima su se našli novi Rols Rojs, staklena kzgla napunjena zlatnim zihericama, dijamantne kutije, podvodna kamera, porculanski servis za kafu, brodski barometar, kristalni dekanter, ali i sekira napravljena od zlata i kosti.
Grejs je suprugu darovala zlatnu tabakeru ukrašenu dragim kamenjem, a on njoj bisernu ogrlicu i narukvicu s dijamantnim privescima.
Njena venčanica s potpisom Helen Rouz proglašena je remek-delom i danas važi za jednu od najlepših venčanica ikada napravljenih. Oskarom ovenčana Rouz bila je jedna od glavnih kostimografkinja i dizajnerki filmskog studija Metro-Goldvin-Mejer i venčanica je bila njihov dar glumici koja se nakon udaje povukla iz te profesije.
Navodno joj se samo venčanje nije previše svidelo, kao uostalom ni život na evropskom kontinentu. Gušili su je novinari i turisti, ostala je bez svoje porodice, nije volela palatu, a iako je francuski učila u školi, nije ga dobro znala i morala je što pre da ga savlada kako bi mogla da se sporazumeva. Naučila ga je čitajući poeziju i drame, ali sa svojom decom uvek je govorila engleski.
Nakon sedmonedeljenog medenog meseca tokom kog su krstarili Sredozemnim morem bračni par je objavio da očekuje svoje prvo dete, princezu Karolinu.
Nakon nje rodio se prestolonaslednik, princ Albert, a dvanaest godina posle Stefani. Otad je u javnosti istupala samo kao majka i supruga, ne kao glumica, a na sebe je preuzela i brojne obaveze koje nosi prinčevska titula.
Bila je uključena u rad brojnih humanitarnih organizacija, postala je predsednica Crvenog krsta Monaka, ali i dalje nije bila ispunjena pa je navodno bila srećna jedino kad bi naišla na nekoga s kim je mogla da razgovara o rodnoj zemlji. Često je odlazila u SAD kako bi posetila porodicu i prijatelje te je naglašavala koliko joj je važno održavanje tih veza.
- Nije imala pojma šta znači biti princeza od Monaka i jako se bojala toga - posle je rekla njezina sestra Lizen.
Disciplina koju je naučila kroz glumu pomogla joj je sa svakodnevnim kraljevskim obavezama, a iako je znala što znači biti u žiži javnosti, ipak ju je iznenadilo koliko se mediji zanimaju za njen život.
Najviše su je pogađale laži, ali i to koliko su bila istraumatizovana njena deca. Karolina se vraćala kući u suzama jer zbog brojnih paparaca nije mogla da igra tenis, a Stefani su dve godine na treninge gimnastike vozili u prtljažniku automobila kako je fotografi ne bi pratili.
- Obožavala sam glumu i rad u pozorištu i na filmu, ali nisam baš volela da budem filmska zvezda. Obožavala sam svoj zanat, ali ne i toliku izloženost, ali čak i kada sam bila u Holivudu, moj privatni život je bio samo moj. Kada sam došla u Monako, moj privatni život postao je javan. Više nisam imala privatnosti i morala sam se tome prilagoditi jer smo suprug i ja javne osobe, ali moja deca nisu i njima to smeta.
To je cena slave i do određene mere sam je spremna da platim. Ne volim kada me ne citiraju ispravno, ne volim kada pišu "Grejs se ovo ne sviđa", ‘Grejs zamera ono"... a da me ništa ne pitaju. Ne znaju šta mislim i kako se usuđuju da pretpostave moje osećaje i mišljenje o nečemu - nekoliko meseci pre smrti rekla je u intervjuu za američku televiziju ABC.
Pojasnila je da joj smeta što se piše da joj deca padaju razrede, a odlični su učenici, da je trebala roditi najmanje 52 dece koliko se puta pisalo da je trudna, a jednako su joj bili mrska nagađanja da je stalno pred razvodom. Naravno, govora je bilo i o povratku glumi. Iako je privatno to žarko želela i neki su njena javna čitanja poezije protumačili kao prvi korak prema novoj ulozi, u intervjuu je bila rezolutna.
- Počašćena sam što me ljudi pamte i žele da me gledaju nakon 26 godina, ali gluma je celodnevni posao kojem se u potpunosti treba posvetiti. Bila bi potrebna reorganizacija života i to bi bila jako teška odluka koju bih trebala done - objasnila je Grejs i dodala kako ne voli da koristi termine "uvek" i "nikada".
Povratak glumi bio je nemoguć, a ni deca joj nisu predstavljala preveliku radost. Propao je prvi brak njene najstarije ćerke Karoline s preduzetnikom Filipom Junoom, kom se jako protivila, Albert je tokom studija u SAD-u zabavljao novinare ljubavnim avanturama, a Stefani se opijala po pariskim klubovima. Neretko se govorkalo i o vanbračnim izletima princa Renijea zbog čega je sve češće utehu tražila u alkoholu.
- Već je tada često posezala za čašom. Na jednom se partiju poprilično napila. Na haljini su joj popucali šavovi, kosa joj je bila neočešljana, a šminka razmazana. Nalivala je piće u sebe i naposletku odlučila da će sama da vozi kući, i to onaj stari kabriolet kojim je došla. Bojao sam se za nju i nisam joj dao da vozi, ali nije želela da me sluša - prisetio se njen bivši Don Ričardson.
Tokom vožnje iz Monaka u Rok Anžel, njen letnjikovac, 13. rseptembra 1982. godine doživela je krvarenje u mozgu i izgubila kontrolu nad svojim Roverom P6 3500. Na suvozačkom mestu bila je tada 17-godišnja Stefani koja je pokušala da uhvati volan, ali automobil se strmoglavio niz padinu.
Policija i hitna pomoć brzo su stigli na mesto nesreće i prevezli ih u bolnicu Monaku. Grejs su ustanovljene teške povrede mozga, pgrudnog koša, bedrene kosti i nije joj bilo pomoći. Preminula je iduće noći nakon što je njen suprug donei odluku da se isključe aparati za održavanje života.
U spomen na svoju suprugu princ je posadio veliki vrt pun njenog omiljenog cveća - ruža, prenosi Story.hr.
(Kurir.rs)
Bonus video: