Potpredsednica SAD Kamala Haris, indijski premijer Narendra Modi i britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli biće među stranim zvaničnicima koji će stići u Japan da prisustvuju državnoj sahrani ubijenog bivšeg premijera Šinza Abea, uprkos snažnom protivljenjeu javnosti ceremoniji.
Oni će biti među oko 700 zvanica iz inostranstva, uključujući 50 bivših i sadašnjih lidera, za koje se očekuje da će prisustvovati sahrani u Tokiju u utorak, skoro tri meseca nakon što je Abe ubijen dok je držao predizborni govor.
Javno mnjenje je podeljeno kada je, šest dana nakon Abeove smrti, premijer Fumio Kišida rekao da će njegovom prethodniku biti priuštena državna sahrana koja će koštati oko 11,4 miliona dolara.
Poslednjih nedelja raste protivljenje državnoj sahrani. Ankete pokazuju da je više od polovine stanovništva zemlje sada protiv nje.
Ranije ove nedelje, muškarac se zapalio u blizini premijerove kancelarije u Tokiju. A u ponedeljak je oko 10.000 demonstranata marširalo ulicama glavnog grada zahtevajući da se sahrana otkaže. Sa druge strane, događaj privlači saveznike Japana iz celog sveta.
Čemu protivljenje?
Pre svega, piše BBC, ovo nije normalan događaj. U Japanu su državne sahrane rezervisane za članove carske porodice. Samo jednom, od Drugog svetskog rata, neki političar je dobio ovu čast, i to daleke 1967. Dakle, činjenica da se Abeu daje državna sahrana je velika stvar.
Delimično je to zbog načina na koji je umro - ubijen je iz vatrenog oružja na predizbornom skupu u julu. I Japan je tugovao za njim. Prema istraživanjima javnog mnjenja, nikada nije bio izuzetno popularan, ali malo ko je poricao da je doneo stabilnost i bezbednost zemlji.
Dakle, odluka da mu se održi državna sahrana je i odraz njegovog statusa. Niko nije duže služio u premijerskoj kancelariji i, verovatno, nijedan drugi posleratni političar nije imao takav uticaj na poziciju Japana u svetu.
Iako je Abeova ekonomska i bezbednosna politika dobila uglavnom pozitivne kritike u inostranstvu, on i dalje izaziva podele kod kuće, piše Gardijan.
Kritičari kažu da je odvukao zemlju udesno, s prezirom se odnosio prema ustavu i predsedavao administracijom zaglibljenom u kronizam i ljigavost. Abe je bio umešan u velike skandale, ali je postao japanski lider sa najdužim stažom neposredno pre nego što je podneo ostavku, navodeći loše zdravlje, 2020.
Kurir.rs/BBC/Gardijan