Nakon Švedske, i Italija će imati najdesnije orijentisanu vladu od Drugog svetskog rata koju će najverovatnije voditi Đorđa Melon, čija je konzervativna koalicija trijumfovala na parlamentarnim izborima
Jačanje desnice u Evropi prilično je zabrinjavajuće i izazvano je, pre svega, strahom građana od nesigurnosti usled sve većih potresa u svetu. Pobeda krajnje desnice u Italiji na izborima održanim u nedelju pokazatelj je da se trend njihovog jačanja nastavlja, što bi trebalo da zabrine čitavu Evropu, ocena je analitičara.
Naime, Đorđa Melon, po svemu sudeći, postaće prva predsednica najdesnije orijentisane vlade Italije od Drugog svetskog rata, nakon što je njena konzervativna koalicija trijumfovala na parlamentarnim izborima pre dva dana. Preliminarni rezultati pokazali su da bi desni blok trebalo da ima ubedljivu većinu u oba doma parlamenta.
Kriza
Inače, krajnje desne partije već su bile u vladajućim koalicijama u Finskoj i Austriji, dok su desničarske vlade već u Mađarskoj i u manjoj meri u Poljskoj. Analitičari ukazuju na opasnosti od jačanja desnice u Evropi.
- Naravno da me taj trend jačanja desnice zabrinjava, jer je on dokaz da unutar krize ona jača. Nekoliko je razloga za to, a pre svega taj što ona naplaćuje neku vrstu straha ljudi od životne nesigurnosti. Kako desnica ima sklonost ka nacionalnom zatvaranju, ljudima to deluje kao izlaz, recimo pred migrantskom radnom snagom, koja im dodatno ugrožava radna mesta. Takođe, tu je negativan refleks na globalizaciju i zanemarivanje identitetskih pitanja, a stranke desnice vešto spajaju pitanja nacionalnog i socijalnog identiteta - navodi za Kurir Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka.
Dodaje da desnicu jača i nesigurnost građana pred promenama, digitalizacijom itd.
- I kod nas postoji neki trend jačanja desnih pozicija. To je refleks prema ranijim vlastima - kaže on.
Dramatično udesno
I karijerni diplomata Zoran Milivojević ukazuje na to da je jačanje desnice u Evropi rezultat porasta suverenističkih politika, ali i otpora vladajućoj neoliberalnoj politici u okviru EU.
- Posledica je svakako i krize koja dolazi, pre svega na ekonomsko-socijalnom planu, gde se ignorišu nacionalni interesi na račun globalnih, kao u slučaju Ukrajine. Zato se javlja porast nacionalnih osećanja i jača otpor politikama levice, koje daju prednost solidarnosti, migrantskoj politici, Ukrajini u odnosu nacionalne potrebe itd. A sve to se odražava i na standard i socijalnu situaciju - ističe Milivojević.
Dodaje da glasači na ovaj način takođe pokazuju otpor komandovanju iz jednog centra, odnosno briselskoj administraciji.
I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je još u izbornoj noći govorio o jačanju desnice u našoj zemlji. On je tada rekao da je "uticaj ukrajinske krize ogroman na rezultate izbora", te "da se Srbija dramatično pomerila udesno". Predsednik je nedavno rekao da će Srbija biti najsrećnija kada ekstremni politički činioci ostanu u zapećku.
Ivana Žigić/ Foto/Source:EPA-EFE/GIUSEPPE LAMI