"Da vam je neko pričao pre 20 godina da će ljudi u 21. veku masovno da imaju fobiju od običnog popisa stanovništa koji se rutinski sprovodio i pomoću turskih teftera, da li biste mislili da je blesav, ako ne i sasvim lud?"
Ovako glasi tvit jednog korisnika Tvitera koji najbolje objašnjava histeriju Srba poslednjih dana usled planiranog "prebrojavanja" stanovništva, a koje smo, zasigurno, poslednjih nedelja svi barem jednom bili svedok.
A nameću čini se mnogi strahovi - "dal će mi neko zloupotrebiti podatke", "šta koga interesuje odakle sam došao, zašto živim tu, sa kim", "kopaju mi po prošlosti". Pa i muškarce če anketari pitati za broj dece, za koje možda trenutne partnerke nisu obaveštene.
Među podstanarima uvek se provlači bojaznost da ne navuku gazdi neke probleme pa samim tim i sebi i da li uopšte onda treba da prime popisivača na adresi gde žive.
Na sva ova pitanja iz Republičkog zavoda za statisitiku odgovaraju da razloga za strah nema i da je reč o istraživanju kako bi se dobila lična karta zemlje. Ta- kođe, građani imaju obavezu da učestvuju u upitniku, ali samo ne moraju da se izjašnjavaju na tri pitanja - o veri, nacionalnoj pripadnosti i maternjem jeziku. Ipak, postavlja se pitanje otkud sad ova teorija za vere?
"ELEKTRONSKI PUT BOLJA ALTERNATIVA"
Kako za "Blic" objašnjava psiholog i psihoterapeut Radmila Grujičić iz Psiho centra Psihomedika u Jagodini, strah i opreznost koji postoje kod ljudi nisu ništa neobično ni kada je popis u pitanju, a sve zbog vremena u kom živimo.
Ljudi se boje nepoznatih osoba koje treba da im ulaze u kuću. Generalno sam mišljenja da popis treba obaviti na više načina. Jedan od njih jeste elektronskim putem, dok bi pritom trebalo obezbediti potvrdu identiteta lica koja se popisuje. Kada je reč o starijim osobama umesto njih elektronskim putem to bi mogli da učine njihovi mladi članovi porodice - ističe psihološkinja.
Grujičić navodi da ne treba zanemariti ni činjenicu da još uvek izlazimo iz korona režima, te da kod nekih građana i dalje vlada strah od zaražavanja, dok sam popis sa sobom u velikoj meri vuče takvu opasnost. I ja nakon dve godine od početka pandemije i dalje imam takvu vrstu straha i nije mi svejedno ko će mi ući u kuću. Mislim da su ta vremena dolaženja popisivača u porodične domove prošla, i da sada građani moraju da imaju mogućnost da biraju kako to žele da obave - priča psihološkinja.
Grujičić ističe kako trenutni strah od popisa nije puko verovanje u teorije zavere, već je, kako kaže, posledica svih dešavanja koja nas okružuju, kako u državi, tako i u svetu, te da je donekle opravdan. Kakvo će tumačenje ovog popisa i svega što može da stoji iza istog biti zavisi od pojedinca do pojedinca. Neko će se pribojavati od zaraze, neko ima strah od lopova.Sve u svemu, može se reći da je takva reakcija stanovništva opravdana, s obzirom na okolnosti u kojima živimo. Medijsko bombardovanje negativnim vestima je ogromno, ljudi su izgubili razumevanje i poverenje. Svakodnevno slušamo o pljačkanju, te su ljudi s pravom na oprezu. Zatim, tu su pandemija, rat... - smatra psihološkinja Grujičić.
Pre je, kako ističe psihološkinja, postojalo svakako više poverenja kod ljudi, i strah od jednog ovakvog rutinskog procesa.. Ipak sada je situacija, kako kaže, dosta pogoršana, a za sve je kriva celokupna atmosfera u kojoj živimo
- Ja sam rođena sedamdesetih, i u vreme kada sam bila mala, bilo je najnormalnije ne zaključavati vrata od stana i kuće. Za nečim takvim uopšte nije bilo potrebe, međutim, danas ne samo što ne smemo da odemo na spavanje, a da ne zaključamo vrata od kuće, već se zaključavaju i vrata na kapiji. To u nekoj meri pokazuje koliko se društvo celokupna atmosfera u kojoj živimo promenila, pa još jednom ističem da višak opreza kod ljudi nije niti loša stvar, niti je čudna, već je samo reakcija na manjak sigurnosti koji ljudi osećaju danas - objašnjava dalje Grujičićeva.
Živimo u vremenu onlajn nasilja, nasilja na ulicama, povećane anksioznosti kod građana, egzistencijalnih kriza, te je doza opreznosti osnovana i, čini se, sasvim normalna pojava. Treba naglasiti i to da je ulazak u kuće ovlašćenih, a ne profesionalnih lica povreda privatnosti, kao i još jedan razlog za otpor kod ljudi zaključuje psihološkinja za "Blic".
Kurir.rs/ Blic
Bonus video: