Sa Irinom Vukotić su gledaoci uvek načisto. Spremna za svaki razgovor, ozbiljna, informisana i sigurna, lepa plavokosa domaćica jutarnjeg programa "Novo jutro" Pink televizije idealno je društvo za početak dana. Svi su zainteresovani za njenu privatnost, ali Irina je svoju u potpunosti posvetila ćerki Iskri.
Popularna voditeljka nije od onih koji se žale i kukaju u teškim trenucima, naučila je da se bori. To je i razlog što je ostavila trag u emisijama koje je radila.
U Užicu ste završili osnovnu školu i gimnaziju, igrali ste košarku, odbojku i folklor, glumili u pozorištu... A onda ste upisali srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i diplomirali. Zašto književnost?
- Moje odrastanje je bilo vrlo zanimljivo i uzbudljivo, puno ljubavi i razumevanja. Radoznala sam po prirodi, volela sam da se oprobam u mnogim aktivnostima. Pred upis na fakultet moja razmišljanja su išla od srpskog jezika i književnosti, preko psihologije, do FDU. A književnost je ljubav od najranijeg detinjstva. Tu ljubav u mene su utkali moji roditelji, ali i deda, koji je čitao sve, od "Belog Cigančeta" do Tolstoja i Dostojevskog. Moja mama je uvek najradije odvajala novac za knjige. Toliko ih imam od nje s posvetom da mi je to pravo malo blago, naročito otkad je nema.
Jezik je živa stvar, koliko treba pratiti njegove promene?
- Srpski jezik je moja ljubav od osnovne škole, kada sam odlazila na takmičenja iz gramatike i pravopisa. I dan-danas pratim sve što se pojavi iz te oblasti i mogu reći da sam jezički poznavalac i čistunac. Volela bih da svi, naročito u našem poslu, obraćamo posebnu pažnju na kulturu govora i pisanja. Dugo sam decu pripremala za prijemne ispite, a i jedina sam voditeljka koja je uporedo s poslom na televiziji predavala srpski u školi, 2004. godine.
Kako vam je izgledao Beograd u odnosu na Užice tih godina i šta vam se najviše dopalo u njemu?
- Beograd i ja smo se brzo zavoleli. U početku sam živela na Dorćolu, što bliže fakultetu, kao i svaki student. Koleginice su mi takođe bile u tom kraju i uglavnom sam vreme provodila na predavanjima i u Narodnom pozorištu. Mislim da nema predstave tih devedesetih koju nisam odgledala. Obožavala sam da idem i na koncerte.
Da li postoji malo nostalgije?
- Užice je mali grad i bila sam ušuškana u porodičnoj atmosferi - spremljen ručak čiji miris i sad osećam, šetnje i koncerti pored užičke centrale, prijatelji koji su i danas tu... Beograd je tada bio izazov za nekog od 19 godina, odrastalo se preko noći, ali je postojao i osećaj odgovornosti da opravdaš ono što su roditelji ulagali u tebe.
Počeli ste na Trećem kanalu Televizije Beograd, danas RTS, a mlađi se i ne sećaju da je ova televizija bila rasadnik mnogih najboljih TV lica, između ostalih i vas. Kakva su sećanja ostala?
- Evo, osmeh mi je na licu iste sekunde kada se pomene Treći kanal. Primljena sam među deset kandidata na velikoj audiciji za njihova nova lica, a bilo nas je bar 700 u konkurenciji.
Prolazili smo različite vežbe i zadatke i mojoj sreći nije bilo kraja kada sam primljena, i to neposredno pred polaganje poslednjeg ispita na fakultetu. Počela sam snimajući priloge za kulturno-informativnu emisiju "Mozaik" i "Dodatno ubrzanje", kultnu muzičku emisiju, a potom sve letnje programe, "Zum", Olimpijske igre. Ta atmosfera, način na koji pečeš zanat je nešto posebno. Imala sam od koga da učim, ali to su bile sjajne starije kolege bez trunke sujete o kojoj se toliko priča u poslednje vreme kada je TV u pitanju. Znali su da pohvale, prepoznaju talenat, ali i daju konstruktivnu kritiku. To je ostalo u meni, pa sam i ja takva prema mladim kolegama koji žele da nauče posao.
Kada ste prešli u kuću „Emoušn", to je kod nas bila jedinstvena produkcija koja je krenula sa rijalitijima. "Sve za ljubav", "Veliki brat"... Novi formati osvojili su gledaoce. Postoji li razlika između tih prvih i kasnijih rijalitija?
- Prilikom gašenja Trećeg kanala dobila sam poziv iz „Emoušna", što je takođe bilo svojevrsno iskustvo i izazov jer tako nešto kod nas nije postojalo. Radila sam kao voditelj i urednik izuzetno gledanih emisija. Pristupila sam "Velikom bratu" iz fenomenološkog ugla, a "Sve za ljubav" sam radila maltene do samog porođaja. Tu emisiju sam doživljavala kao neku misiju spajanja rastavljenih porodica i nebrojeno puta zaplakala na snimanju.
Radili ste na svim bitnim televizijama, RTS, Prvoj, Hepiju, danas na Pinku. Šta je ključni razlog što ste prelazili iz jedne u drugu, a da to nije materijalno? Ili jeste?
- Uvek različite okolnosti. Gašenje Trećeg kanala, onda zasićenje u „Emoušnu" i želja za novim izazovom, a to je sigurno bila emisija "Žene" i rad sa mojim divnim ženama i prijateljicama, a za koju me i danas pitaju zašto je ugašena. U informativu sam ušla neplanirano, ali tu sam već šest godina, a vreme i rezultati su pokazali da mi je to bila odlična i važna odluka. Na Pinku sam izuzetno zadovoljna postignutim za ove četiri godine prilikom uređivanja i vođenja jutarnjeg programa, a često su tu i specijalne emisije koje radim.
Vaša ćerka Iskra je nedavno proslavila 14. rođendan. Kako je s tinejdžerkom u kući?
- Iskra isijava radost, ima dosta interesovanja, ide na glumu, svira bubnjeve i ima bend Polomljeni čiviluk, tako da nam je puna kuća dece, malih umetnika. I mene podmlađuje i raduje ta njihova energija.
Koliko ste porodični tip žene? Volite li da okupite familiju ili ste vi ona koja odlazi na porodične skupove?
- Ako treba da se kuva i sprema, zna se da tad idem u goste, ha-ha. Ako treba da se organizuje dobar restoran, svirka ili kafana, tad se svi prepuste meni. Vezana sam za porodicu i volim zajedničko provedeno vreme.
Voditeljkama je gotovo zadatak da budu lepe, negovane, doterane i u trendu. Kako se dolazi do tako lepog izgleda kao što je vaš ili je majka priroda glavni "krivac"?
- Moja majka je "krivac" jer je utkala u mene zadatak da budem borac. Uvek nađem razlog za osmeh i sreću, pa i u teškim trenucima radim na sebi, posvetim se detetu, ne ogovaram, ne kukam na sve i svakog i mislim da sve to utiče i na stav i na izgled. Uvek sam volela da sam aktivna. Vozim bicikl, idem na pilates, ali hvala genetici u onim periodima kada se ulenjim.
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
Bonus video: