Šta nije u redu sa popisom stanovništva U Hrvatskoj? Ni dva dana nakon što je deo podataka objavljen, reakcije nisu prestale.
Vernik – ovako je na pitanje o veri odgovorilo 61 odsto žitelja opštine Zmijavci. E sad, ne bi bilo problema da su oni jedini pogrešno shvatili pitanje, ali nam jedan od popisivača iz zadarske regije kaže – daleko je od toga.
„Zapravo, odgovorili bi na priznanje da su Hrvati“, kaže nam jedan popisivač sa zadarskog područja.
Stvar je u tome, objašnjava nam Stjepan Šterc - da nijedan demograf nije bio uključen u sastavljanje pitanja za popis stanovništva.
"Tu opciju uopšte nije trebalo otvarati. Oni sada tvrde da je to neka vrsta zakonske obaveze. Naravno, to nije zakonska obaveza, niti je to Eurostat tražio", rekao je Šterc.
A vera nije bila jedina stvar koja je uznemirila ljude. Pitanje od 5 redova o naknadi u novcu ili u naturi dovelo je do toga da ljudi kažu da prepišemo tuđe odgovore, kaže nam popisivač, ili bi samo vikali ne, ne, nastavi.
"Ti ljudi su se nekako ispostavili kao nezaposleni, mada je na kraju opet bilo u pitanju zapošljavanje. Ovaj deo mi još uvek nije jasan. Gde nema čoveka u slučaju da ne živi tu treba proceniti kvadraturu. te zgrade i zaključi koliko soba ima ta kuća a da mi ne uđemo unutra. Došao sam ispred, pogledao kuću i otprilike stavio kvadraturu i broj soba“, rekao je popisivač.
Čujemo zamerke da neki ljudi uopšte nisu prijavljeni, da se ne vode cele porodice; pa dodajmo tome i probleme sa aplikacijom koja se rušila. Postavlja se pitanje da li rezultati uopšte mogu biti tačni?
"Garantujem da smo podatke prikupili, obradili i objavili i da su svi podaci koji su objavljeni tačni i relevantni“, rekla je Lidija Brković, generalna direktorka Republičkog zavoda za statistiku.
„Nema sumnje da je bilo šta u popisu stanovništva kompromitovano. Garantujem da su sve informacije tačne'
A ako se podaci ispostavi da su zaista tačni i relevantni, to se za sada najviše menja za manjine. Na primer, u Bjelovarsko-bilogorskoj županiji, gde su i Česi i Srbi, kojih više nema 5 odsto, izgubili pravo na mesto zamenika župana.
"Pozicija nam je omogućila vidljivost, međusobno informisanje i, na neki način, most između regionalne administracije i češke nacionalne manjine. Moramo da sednemo i uradimo dubinsku analizu svih naselja da vidimo da li ima nelogičnosti. “, rekla je Tanja Novotni Golubić, zamenica župana Bjelovarsko-bilogorske županije iz reda češke nacionalne manjine.
"Ljudi su prijavili da ih niko nije obilazio, da ih niko nije pitao za popis stanovništva, s obzirom da se radi o seoskim sredinama, selima koja su bila zahvaćena ratom. Imamo i dosta ljudi koji ne žele da govore", rekao je on. rekao je Saša Lukić, zamjenik župana Bjelovarsko-bilogorske županije iz reda srpske nacionalne manjine.
U Vukovaru je srpska nacionalna manjina spala na manje od trećine stanovništva, pa je upotreba srpskog jezika i ćiriličnog pisma dovedena u pitanje. Iako je reč o običajnom pravu koji se ne ukida tek tako, iz SNV-a nezvanično najavljuju reagovanje.
Šterc je prokomentarisao šta mogu da urade oni koji nisu zadovoljni ili koji tvrde da nisu popisani i rekao da ti ljudi ne mogu da osporavaju popis stanovništva.
A da je svijet idealan, sve bi se u Vukovaru, ako se pitaju ustavotvorci koji se ne bi miješali u problematičnu listu, moglo riješiti kao u Istri, jednostavnom promenom statuta.
Kurir.rs/RTL.hr