Policija je identifikovala trinaestogodišnju devojčicu koja je proteklog vikenda napadala prolaznike u Voždovoj ulici u Nišu.
Devojčica se najpre okomila na vozača autobusa stranih tablica koji se zaustavio na stajalištu u centru grada.
Sa njom je policija obavila razgovor, izveštaj je upućen Višem javnom tužilaštvu ali ona ne može da snosi nikakve posledice jer je s obzirom na to da je mlađa od 14 godina, potpuno krivično neodgovorna.
Zašto su ostali prisutni vadili telefone i snimali pomenute neprilike i kakvo smo to društvo postali voditelji Redakcije Olja Lazarević i Vladimir Karalejić razgovarali su sa dr Milenom Milanović, psihoterapeutkinjom i advokatom Nemanjom Todorovićem.
- Ovaj slučaj mogao bi da se podvede pod širi oblik maloletničke delinkvencije. Vrlo je osetljivo govoriti o tom detetu jer nisu urađena psihološkog testiranja kojima bi se mogle utvrditi poremećaji ponašanja - kaže dr Milanović.
- Do 14 godina maloletnici su apsolutno krivično neodgovorni i ništa ne može da se desi. Od 14 do 18 se tretiraju kao mlađi i stariji maloletnici i snose određenu krivičnu odgovornost. Zakon predviđa da za štetu koju naprave mlađi od 14 godina, odgovornost snose roditelji. Bez obzira da li je reč o materijalnoj ili nematerijalnoj šteti. To je građanskopravna šteta i tu se radi o novcu. Ali niko ne ide u zatvor kad je reč o krivičnopravnoj odgovornosti - pojašnjava advokat Todorović
- Neke druge sankcije mogu uslediti. Ako nema odgovarajuće uslove za život, dete može biti predato hraniteljskoj porodici. Ne možete očekivati da dete do 14 godina bude svesno svojih postupaka - dodaje Todorović.
- Problematika je dvojaka. Deca do 12. godine nisu kognitivno zrela. Mozak nije dovoljno razvijen da bi psihičke funkcije dobro obradile podatke i donošenje odluka. Ona mahom reaguju u učenju po modelu. Taj model, s obzirom na ovaj vid agresivnog ponašanja, verovatno su gledala u svojoj kući. Kod starije dece oni pripadaju oblicima sociopatije i psihopatije. Magnetnom rezonancom može da se utvrdi da su im nerazvijeni centri za empatij, takva deca su bezosećajna - smatra dr Milanović.
- Sigurna sam da je ključ rešenja u kolektivno nesvesnom, a to je da se svi aktiviramo. Po mom ličnom ukusu, nedovoljno razgovaramo na teme ponašanja. Nama je to smešno i zabavno, a u stvari ništa tu nije smešno. Izveštava se o ovom događaju na nivou senzacije. A trebalo bi advokati sa strukom da rade na menjanju kaznenu politiku jer očito drugo ne radi. Kod adolescenata i odraslih postoji jasan kriteruijum za psihijatrisjko lečenje koje je obaveznog karaktera. Bez tvog pristanka dobijaš nalog za mesec dana lečenja u psihijatrijskoj ustanovi. Agresija je izuzetno u porastu i to je alarm da nešto preduzmemo konačno - objašnjava Milena Milanović.
- Daću vam lagani primer, kod mene u kompiluku u osnovnoj školu Miloje Vasić bilo je vršnjačkog nasilja. Nekoliko starijih učenika je prvaku stavljalo glavu u WC šolju, a direktor nije ni prijavio slučaj. To je stiglo do medija, a ne do direktora. Vrlo zanimljivo. Da se takvo ponašanje registrovalo na vreme i sankcionisalo prremeštajem iz škole, uticali bismo na tu decu. Direktor pojma nije imao o tome i kako onda da sprečimo. Ako vi pustite decu da to rade nekažnjeno, šta će onda raditi kad odrastu - kaže Todorović.
- Da je moje dete, ja bih reagovao "Jao, kad dođe kući" Dete mora da ima dozu straha od autoriteta i da zna koje su granice.
- Ono što vidimo u praksi i kroz analize je da su ovakve osobe trpele odrđeni vid nasilja. Postavljanje autoriteta je stari model vaspitanja i to proizvodi narcisizam i buntovničko ponašanje kod dece. Roditelji prelaze iz krajnosti u krajnost iz izuzetne strogoće u popustljivost. Dete koje treba da izraste u funkcionalnu ličnost je poštovanje njihovih emocija i doslednost u ponašanju. Kada kaznite dete, nikako strogo je ispoštovati kaznu do kraja. Ta strogost vuče roditelje da im postaje žao i onda imamo sistem duplih poruka koje zbunjuju decu - kaže psihoterapeutkinja.
Kurir.rs