IMAO SAM OSEĆAJ DA SE ODVAJAM OD DETETA! Andrej Šepetkovski otkrio šta mu je NAJTEŽE PALO dok je stvarao scenario za PRVI FILM
Nije tako davno bilo kad nam je glumac Andrej Šepetkovski otkrio da piše scenario za jednu seriju. Nisu prošle ni dve godine, ostvarenje "Ala je lep ovaj svet" doživelo je premijeru, a samo nedelju dana od premijere pogledalo ga je više od dvadeset hiljada ljudi. Vrlo zadovoljan, ovaj dramski umetnik najavljuje i seriju, koja će s nešto malo izmenjenom glumačkom podelom biti ipak znatno drugačija od filma.
Jesu li vam se slegli utisci od premijere?
- Nisam bio uzbuđen pred premijeru, reakcije sam sagledavao mirno, tako da su se utisci slegli isto veče. Veoma mi je drago što je ljude film nasmejao i razgalio, a i radujem se susretu s vedrim licima nakon završetka filma. Istrenirao sam sebe da se ne okrećem mnogo za poslom koji je završen.
Da li je lakše biti glumac ili scenarista?
- Nije teško ni pisati ni glumiti ako se zna čemu služi to delanje. Pisanje zahteva drugačiju vrstu napora od glume i traži potpunu samoću, tišinu, vreme i svežinu. Kao scenarista mogu da sprovedem svoje ideje i to donosi radost, a sa druge strane, svaki pisac se, predajući tekst u ruke reditelja i producenta, oseća kao da se odvaja od deteta. Srećom, ovde su ga lepo čuvali.
Koliko ste uticali na glumačku podelu?
- Predlagao sam podelu reditelju i produkciji, jer ipak poznajem te napisane likove u dušu. Negde bi me poslušali, negde ne, a najvažnije je da su svi glumci prigrlili projekat i sjajno profunkcionisali. Bilo mi je svejedno šta ću da igram, mnogo mi je bilo važnije da se pisano delo ekranizuje na najtačniji mogući način.
Koliko ste želeli da vaš lik bude nekako između američkog i srpskog policajca?
- Upravo sam to želeo. Da na pravdoljubivog srpskog policajca nakalemim stereotip "opasnog", pronicljivog i svojeglavog američkog inspektora kakvog smo upoznali u nizu filmova. Uopšte, u celom tekstu je bilo puno referenci na čuvene filmove, posebno one iz zlatnog doba Holivuda. Kada glavni junak Bata, smušeni i neuspešni reditelj intelektualac, dospeva u zatvor, on preživi prepoznajući situacije koje su identične scenama iz poznatih filmova sa zatvorskom temom, poput "Alkatraza", "Belog usijanja" s Džejmsom Kegnijem, "Bekstva iz Šošenka" i drugih, te glumi opasnog momka imitirajući junake tih filmova.
Postojala je ideja da se u filmu koriste inserti iz filmskih klasika?
- To je preskupo, pa je delimično propala. Ali i u filmu, a posebno u seriji "Šetnja s lavom", koju ćete videti, bavimo se odnosom prema najvrednijim ostvarenjima u filmskoj umetnosti, te moj inspektor Trišić proučavajući Batin slučaj otkrije čarobni svet autorskog filma, velikane poput Bergmana i Tarkovskog, izučava francuski novi talas, italijanski neorealizam, Kurosavu, iranski film i vremenom postaje pasionirani filmofil. Iskreno umetničko delo može da pokrene čoveka na proces samoispitivanja i na promenu.
Zašto Anđela iz filma nećemo gledati u seriji?
- Serija je drugačijeg žanra i stila, pa čak je i centralna tema osvetljena iz drugog ugla. Mnogo će novih likova biti, a neki iz filma je neće ni preživeti. Prvo je bila napisana serija i zaživela je zahvaljujući izvršnim producentima Aneti Ivanović i Aleksandri Filipović. Tokom snimanja svima se dopao snimljeni materijal pa su reditelja Filipa Čolovića i mene pitali da li možemo da napravimo i film. E, onda je Filip došao na brilijantnu ideju da uradimo nešto što do sada, čini mi se, nije viđeno. Predložio je da žanrovski i na svaki drugi mogući način odvojimo seriju i film. Osmislio je lik Anđela Ljubiše, za koga sam napisao nove scene. On nosi metaforično značenje jer se svako od nas, nesebično šireći ljubav, pretvara u anđela. Potom je Filip iskoristio scene iz serije i napravio film koji je nepretenciozan i bajkovit, odmara ljude, mada ih ne lišava razmišljanja.
Zašto ste po pesmici Jove Jovanovića Zmaja nazvali film?
- Pesmu na stihove Jove Zmaja koju peva Nikola Pejaković predložila je Aneta Ivanović, a Filip je odlučio da to bude naslov filma. I to je još jedna sjajna odluka, jer ideja filma je da je svet zaista lep, u zavisnosti od toga koliko ga mi takvim učinimo i od toga koliko se mi, unutrašnjom promenom, primaknemo lepoti i ljubavi. Sama kompozicija se savršeno uklapa u duh filma.
O čemu još želite da pišete?
- Završio sam scenario za jedan film i uskoro bi trebalo da konkurišemo za sredstva, pišem još jednu seriju i nadam se drugoj sezoni "Šetnje s lavom". Ne bih smeo još ništa da otkrivam, osim da su sve to komedije.
Jeste li ponosni na vaš lik Georgija u filmu "Sveta Petka - Krst u pustinji" i da li vam je doneo nešto drugačije u profesionalnom smislu?
- Praviti filmove na te teme je vrlo nezahvalno jer vrlo lako može da se sklizne u naivnost, lažnu patetiku ili sentimentalnu sladunjavost. Ali ovim filmom su sve te zamke savršeno izbegnute i napravljeno je delo iz kog isijavaju ljubav i jasna pouka o neophodnosti borbe sa samim sobom. Počastvovan sam što učestvujem u takvom delu. Georgije je predstavnik verujućeg naroda koji vekovima slavi Svetu Petku i moli joj se. Taj siromašni, skromni i čestiti radnik je udostojen toga da pronađe mošti svetiteljke. On je ubog, što ne znači samo da pripada socijalnoj kategoriji siromašnih već u svojoj krotosti zna da je ništa bez Boga. Takvi, "nišči duhom", osvajaju prostore najveće slobode, ljubavi i mudrosti.
(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)
Bonus video: