Od momenta kada je ruski predsednik Vladimir Putin objavio čuvenu delimičnu mobilizaciju od 300.000 vojnika i održao govor u kome je spomenuo da ako bude trebalo da se Rusija zaštiti kao krajnja mera biće upotrebljeno nukelarno oružje. Od tad ta priča dobila je na punoj snazi i o njoj svi govore od Bajdena, preko Stoltenberga, preko Zelenskog do Medvedeva koji naširoko o tome zbori na svom Telegram kanalu.
Svi se pitaju svakodnevno, pa i deca u školi, da li će biti nuklearnog rata? Većina kaže da, ali neki i da neće bti nuklearnog rata niti će Putin da to oružje upotrebi. O tome za Vojnopolitičku osmatračnicu govorio je Boško Jovanović, magistar međunarodnih odnosa i vojni komentator. Ovo je njegov autorski tekst:
Da bi krenuli u odgovor na pitanje zašto neće, trebamo da vidimo kad je nuklearno oružje upotrebljeno u ratu i ko ga je upotrebio. Nuklearno oružje je upotrebljeno dva puta. U Hirošimi i Nagasakiju čime je izvršen genocid nad japanskim narodom od strane Amerikanaca. Jer bacati atomsku bombu znači izvršiti genocid. A, pošto su samo to Amerikanci radili i Amerikanci su poznati po upotreni na primer narandžastog gasa, koji je promenio genotip hrabrog vijetnamskog naroda, vrlo je teško zamisliti, praćeno sa strane da bi Putin upotrebio nuklearno oružje.
Zašto neće da ga upotrebi? Iz vrlo prostog razloga iz Strategije nacionalne bezbednosti Rusije , gde se govori da se nuklearno oružje upotrebljava ako je ugrožen opstanak Ruske Federacije ili njihovih saveznika. Pošto Luganska i Donjecka oblast nisu saveznici Rusije, već oni idu ka tome da se ujedine sa Ruskom Federacijom , razloga za upotrebu nuklearnog oružja nema. Nuklearno oružje deli se na strateško i taktičko. Strateško ima nameru da pogađa duboko u neprijateljskoj teritoriji strateške ciljeve i da parališe protivnike, a taktičko, koje nikad nije upotrebljeno u teoriji govori o tome da se ono upotrebljava na jednom delu fronta kako bi se neprijatelj onemogućio u daljem delovanju. Postoji totalni nuklearni i ograničeni nuklearni rat i jedna i druga teorija nisu sprovedene u praksi.
Teorija ograničenog nuklearnog rata, je postojala u Strategiji nacionalne bezbednosti predsednika Regana i tad je postojala ideja da Amerika može da preživi nuklearni rat, ako u njemu izgubi do 40 miliona stanovnika.
Da bi razumeli zašto se neće upotrebiti nuklearno oružje možemo da se setimo tragedije u Černobilju gde je radioaktivni oblak otišao u Belorusiju, pa je to ubedilo jednog Jurija Šarapova da se preseli u Sibir. Pošto se preselio u Sibir to dovoljno govori o tome da se nikad ne zna gde može da ode radioaktivni oblak posle detonacije.
Pošto je Putin javno na sajtu Kremlja u tekstu na ruskoj i engleskoj verziji objavio svoj esej, da su Rusi i Ukrajinci jedan narod on sigurno neće da krene protiv ukrajinskih snaga, jer ih smatra Rusima. To nije nikakva teška filozofija, samo treba da se čita.
Putin je samo rekao da će u slučaju nužde da upotrebi nuklearno oružje. I to je dovelo do toga da Englezi prestanu da više prete nuklearnim ratom. Dva političara su u tome prednjačili to Liz Tras i Ben Volas. U to vreme britanska ministarka spoljnih poslova (danas premijerka) i ministar odbrane.
Putin nije pretio, on je samo odgovorio na pretnje to je činjenica. A to što je Lavrov rekao da Rusija može da upotrebi nuklearno oružje, pa je onda rečeno da se u diplomatiji ne preti, ne, ne, ne, u diplomatiji se primenjuju sva sredstva da bi druga strana razumela poruku. Isto je Lavrov rekao ako ne pričate sa mnom, pričaćete sa Šojguom. To je ponovio 150 puta, pa se na to nije obratila pažnja.
Ali, upotreba nuklearnog oružja i šta bi bilo ako Putin baci bombu. Izvinite, Putin neće da baci jednu bombu, ako baci, baciće sve i taj rat će trajati 15 minuta i ćao više. Tako da nema razloga za brigu.
A predsednik Bajden je otvoreno rekao za američke medijie putem u TV intervjuu je rekao da on ne želi da se meša u rat u Ukrajini jer bi to dovelo do kraja civilizacije. Kao što američka mornarica nije htela da se meša u deblokadu ukrajinske obale.
Sve te priče samo označavaju samo trku za klikovima, za gledanošću, a osnovna medija da informišu se potpunosti i izgubila i ona više praktično, faktički više ne postoji. Tako da bi ljudima bilo mnogo bolje da ne čitaju, nego da čitaju laži i sebi stvaraju jednu vrstu panike.
Kurir.rs/A.Mlakar/B/Jovanović