Samo u poslednje dve nedelje zabeležena su četiri stravična slučaja vršnjačkog nasilja, o kojima je Kurir pisao. Stručnjaci upozoravaju da je neophodno da se problemu vršnjačkog nasilja mora pristupiti sistemski, da se roditelji moraju više baviti decom, kao i da je potrebno da se profesorima vrati poverenje koje su imali...
Početkom septembra objavljen je snimak vršnjačkog nasilja kada su se dve devojčice iz Sopota tukle, dok su ostala deca snimala i navijala. Potom je u javnost dospeo slučaj malog kabadahije koji već četiri godine maltretira svoje vršnjake, zatim je javnost zgrozio slučaj iz Kaluđerice, kada su stariji učenici osnovne škole tukli prvaka i gurali mu glavu u WC šolju. Potom su se roditelji druge škole u Kaluđerici žalili kako njihovu decu maltretira dete sa posebnim potrebama, a da je pre neki dan makazama za papir ubo drugaricu u čelo... Ovo su samo neki od slučajeva koji su objavljeni, a pitanje je koliko takvih ili sličnih incidenata ima a da ne dospu u javnost.
Na agresivno ponašanje učenika u poslednje vreme ukazuju i nastavnici na društvenim mrežama, a nedavno je jedan od njih objavio da je za prve dve nedelje rada obavio razgovore sa čak devet roditelja, kao i da je jednom učeniku petog razreda oduzeo nož.
Psihoterapeutkinja Jelena Manojlović objašnjava da decu treba ohrabrivati da prijave nasilje, kao i da roditelji moraju obraćati više pažnje na ponašanje dece.
- Deca koja su žrtve nasilja povlače se u sebe, razdražljiva su, otuđuju se od drugova... Potrebna je interakcija između škole i roditelja, to mora biti na boljem nivou i intenzivnije. Mislim da smo tu zatajili. U tinejdžerskom dobu često deca koja su žrtve nasilja ne žele to da priznaju sebi, pa da bi se dopali zlostavljačima, često i sami postaju zlostavljači prema mlađim učenicima. Preuzimaju tu ulogu, to se zove identifikacija sa agresorom - navodi Manojlovićeva.
Ona ističe da je potrebno da psiholozi barem jednom mesečno organizuju edukacije o nasilju kako mentalnom, tako i verbalnom.
- Svako deseto dete je žrtva vršnjačkog nasilja. Roditelji moraju da rade sa decom na osnaživanju ličnosti jer je deci poljuljano samopouzdanje. Učenici pribegavaju nasilju da bi bili face, internet je prepun nasilja, a njima je sve to dostupno i tu je veliki problem. Problem je i što su profesori izgubili autoritet koji su nekada imali, kao da nemaju pravo da dignu glas na dete, niti da daju ukor. Kod dece nema straha od kažnjavanja i posledica, imaju previše slobode - ističe sagovornica Kurira i zaključuje da su nastavnicima ruke vezane.
Sociolog Zorica Mršević napominje da je vršnjačkog nasilja uvek bilo, kao i da deca primenjuje modele ponašanja odraslih:
- Ako dete u svom okruženju ima primere nasilnog ponašanja, recimo ako vide to od oca, komšije, brata, oni taj model ponašanja prisvajaju kao legitiman. To je problem. Ona deca koja nisu u takvom okruženju neće biti nasilna. Žrtve su uvek slabiji i različiti, kad kažem različiti, mislim na to kad neko, recimo, ima klempave uši ili nema moderan ranac. To je odomaćeno nasilno ponašanje kao rešavanje lične frustracije, želje za dokazivanjem i isticanjem. Neko će da se ostvari kroz dobar uspeh u školi, a neko batinama.
Kurir.rs/ Mina Branković
Bonus video: