Meksička borilačka veština "Lucha libre" (najbliži bi bili kečeri, prim. aut) popularnost u svetu, duguje El Santu, čoveku po imenu Rodolfo Guzman, koji je ceo život bio sakriven pod srebrnom maskom karakterističnom ove vrste rvanja.
Santo kako su ga svi zvali, je postao je kultna figura ne samo rvanja, nego i simbol Meksika i pravi narodni junak. Narod ga je obožavao i imao je status ikone. O njemu je snimljena i animirana serija, a nastao je i strip u kojem je on bio glavni junak. Glumio je u više od 50 filmova.
Poznat je po tome što nikad nije skinuo masku, pa njegovi obožavaoci nisu videli njegovo lice. Nisu znali ni njegovi saradnici kao ni ekipa koja se brinula oko njega, od trenera, sparing partnera, fizioterapeuta, lekara… Santo nije skidao masku ni tokom privatnih sastanaka. Imao je i još jednu masku koju je koristio za vreme obroka, i koja je imala izrez za usta. Kad bi išao u inostranstvo, uvek bi išao posebnim letom, odvojen od ekipe kako bi izbegao da ga vide.
Rodolfo Guzman rođen je 23. septembra 1917. godine, a detinjstvo i mladost proveo je igrajući bejzbol i američki fudbal. Najpre je naučio džiju džitsu, a kasnije i klasično rvanje. Očarala ga je Lucha libre , a 1934. debitovao je u profesionalnom rvačkom krugu kao Rudi Guzman (Rudo na španskom znači loš momak), što je bio početak legendarne karijere. Krajem tridesetih godina Guzman je bio etablirani rvač koji se borio pod različitim imenima: Crni Demon, Crveni čovek i Bat II.
Pošto je već je postojao takmičar po imenu koji se zvao El Murtielago - Hesus Velaskez koji je prigovorio komisiji za boks i rvanje i tako je Guzman morao promeniti nadimaki postati El Santo, što mu je predložio njegov menadžer.
El Santo je postao meksički junak nakon legendarne borbe protiv Crne senke 1953. tokom koje je skinuo masku protivnika. Naime, u nekim borbama ulog je velik – ko izgubi mora zauvek skinuti masku. Tako je rivala zauvek izbacio iz nadmetanja. Međutim, nakon ove pobede usledio je meč protiv Plavog Demona i to je bio jedini meč koji je izgubio. Od tada, njihovo suparništvo postaje večno, iako su čak i zajedno glumili u brojnim filmovima.
Santo mu nikad nije oprostio taj poraz. Godine 1952. El Santo je postao lik iz stripa. Budući da su stripovi s El Santom postali veliki hit u Meksiku, dobio je i prvu ulogu u filmu iz 1958. godine 'Santo vs. Zli mozak' . Postao je filmska zvezda koja je nastupila u više od 50 filmova, uključujući i 'Santo lice smrti ', 'Santo protiv zombija', 'Santo protiv. Frankensteinova kćeri, i najslavniji iz 1962. Santo i Žena Vampir.
Oženio je Mariju de Los Anđeles Rodrigez Montanjo početkom 1940-ih, a imali su desetoro dece. Meksički junak nastavio je sa borbama do 1982. godine. Borio se tokom oproštajne turneje, koja je završila sadam dana pre njegovog 65. rođendana.
Za vreme karijere, Santo je uvek uspevao zadržati masku na licu i nije dopustio obožavacima da vide njegovo lice sve do 1984. godine. Te godine je napokon skinuo masku u javnosti, gostujući u TV emisiji Umro je 10 dana kasnije od srčanog udara 5. februara. U njegovom rodnom gradu Tulancingu podignut je prvi kip El Santa, a danas ih ima po celom Meksiku.
Santov najmlađi sin, Jorge Ernesto krenuo je stopama oca. Nasledivši srebrnu masku, borio se pod imenom El Hijo del Santo. Nakon odlaska u penziju 2014., Santov unuk počeo se rvati kao El Santo, junior. u Japanu.
- Dok su Amerikanci imali Supermena, Betmena ili Spajdermena, mi smo imali pravog superheroja El Santa, koji se borio protiv svih od mumija do nacista, ali za razliku od onih američkih superj unaka, on je bio stvarni čovek. Mogli ste o njemu čitati stripove, a onda ga u nedelju gledati u areni kako se bori“, rekao je jedan El Santov prijatelj.
Kurir sport