FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Popu popovo, bobu bobovo
Posle dužeg odsustvovanja iz javnosti, pre neko veče se u „Utisku nedelje“ pojavi istaknuti predstavnik islamskog ogranka Srpskog sveta Muharem Bazdulj da bi - uz Bećkovićkinu asistenciju, a suprotstavljen Izabeli Kisić i Vladimiru Veljkoviću - stao na branik pravoslavne veronauke i usput isponapušavao potpisnike apela za njeno ukidanje u državnim školama.
Bilo je to dva u jedan. Sve što je rekao u „Utisku“ Bazdulj je napisao i objavio - gde? Kako gde - u Rotopalanci. Ili je možda prvo napisao tekst, pa ga onda izdeklamovao kod Bećkovićke. Ko će znati. Tekst sam (s verovatnim zakašnjenjem) pronašao na Rotopalankinom sajtu.
Beoramzan je tek od relativno skoro u Srbiji, ali je na ubrzanom kursu ispekao stare srpske zanate. Samo oslušnite: „Sve u tom apelu je sporno na najmanje četiri nivoa. Personalno je indikativan jer su prvi potpisnici apela isti oni ljudi koji su potpisivali peticije podrške Milu Ðukanoviću.“ Šta to znači? Kako šta? Oni koji su potpisali peticiju podrške Ðukanoviću mogu biti samo neprijatelji Srba i svega što je srpsko, uključujući i svega što je srpsko Muhamedove vere.
Bilo je žalosno gledati nekada talentovanog momka kako podaduo, stilizovan kao arlekin, daje sve od sebe da ostavi utisak nezavisnog intelektualca koji hrabro ide uz kurac moćnicima iz pederskog lobija, uspevajući samo da ostavi utisak da (sve niže) ide niz dlaku. Kome? Kome treba.
Pustimo mi Bazdulja da ide niz dlaku sve dok ne ode u qwrz. Pređimo na meritum stvari. Apel - koji sam po sili potpisivanja peticije Ðukanoviću i ja potpisao - fakat nije najpreciznije sročen. U parapolitičkom delovanju SPC veronauk je najmanje sporan, poglavito zahvaljujući veroučiteljama - poznajem ih petnaestak blagočestivim ženama i muškarcima od kojih deca mogu čuti samo dušekorisne stvari.
Apel je u suštini poziv - bolje reći džaba krečenja - da država povrati ingerencije koje je iz pogrešne računice prepustila - ne pravoslavnoj crkvi, ona je vrlo širok pojam i s njom je manje-više sve u redu - nego Buloviću i Periću. Tim redosledom.
U Euromahali se smatra da napred pomenuta sveštena gospoda kopiraju „ruski model“. Imaju oni i te kakve veze s Rusijom, ali wrong. I u Rusiji su crkva i država u filharmoniji, ali redosled stvari je obrnut. Tamo Putin ide napred i donosi odluke, a Kirilo cupka iza njega, prska svetom vodicom, kadi i govori amin.
U Srbiji nije tako. U Srbiji Bulović donosi odluke, Perić ih saopštava, Visoki Vučić kaska iza i aminuje. Državin ustav kaže Prajd je dozvoljen, Perić u ime Bulovića kaže ne može i - ne može. Ne svidi se Buloviću državni udžbenik iz biologije, Bulović se naroguši, Perić reaguje, a državni ministar promptno šalje udžbenik na reviziju. Ode Perić u Bijeljinu na Dan nacionalnog barjaka, sozercava nešto o relativnosti državnih granica, kad, gle, opravdanije jego ne dolazi od Bazdulja, nego od bivšeg ustaše Pilsela, koji kaže da Porfirije u stvari „hoće da smanji“ Srbiju. Wrong, Drago. Neće. Ali će je smanjiti.