Mnoge teme o njenom životu su joj postale dosadne. Sve radi kako najbolje ume, dobro živi s mužem, ćerkom i tri mačke, a ne beži od kafana, iako voli da kuva kod kuće.
Strašan borac, direktna, otvorena i ličnost koja ume da napravi fenomenalnu atmosferu, Goca Tržan, aktuelna je gotovo tri decenije. Ako nisu u pitanju hitovi, tu je njen privatan život, o kome se priča. Snalazi se u raznim profesijama i u svakoj je uspešna. Trenutno je deo gledanog šou-programa, a planova ima puno.
Gledamo u vas u emisiji RTS "Na večeri kod". Jeste li i kod kuće tako spontani kad kuvate?
- Ništa nije namešteno. Ja stvarno volim da kuvam, to znaju svi moji prijatelji. Najviše volim da ih dočekujem kod kuće. Izuzetno retko se sa njima nalazim po kafanama jer mi je dosadila restoranska hrana. Spremam ono što vole da jedu.
A i ne isplati se, cene su baš skočile.
- Uvek se isplati da budeš s prijateljima u kafani! Tamo možeš ćevape da jedeš, ne moraš dimljeni losos. Važno je samo da se družiš, kako god. Mi smo društvo koje je uprkos ekonomskim problemima uspelo da zadrži komšijsku kafu, parče torte i kolača uz koje delimo porodičnu i prijateljsku priču. Hvala bogu što sam rođena na Balkanu i što imamo to "nešto".
Ima li posla za vas kao pevačicu? Kako ide?
- Ide super, hvala bogu. Radim puno, ali odabrano. Ne moram sve da radim. Sebe sam postavila tako da mogu da biram šta i koliko, vrlo sam zadovoljna. Bilo mi je teško u poslednje tri godine, kao i svim muzičarima, ali sve dođe na svoje. Ima priroda svoj razlog i balans zašto se sve dešava.
Sedam godina braka i 11 godina ljubavi s Rašom Novakovićem učinile su da već delujete kao stari bračni par...
- Ja sam sigurno stara, on još nije toliko, ha-ha.
Koliko vaš odnos pripisujete trudu?
- Olako ljudi shvataju ljubav, uzimaju je zdravo za gotovo. Većina misli da se sama dešava, ali ljubav mora da se neguje bliskošću, razgovorom i deljenjem. Kad ljudi koji su dugo zajedno počnu da misle kako se ljubav podrazumeva, to je smrt za ljubav. Važno je da se smeju zajedno, plaču zajedno, da su skupa u svim problemima i svim veseljima. Kad krenemo da se zatvaramo u svoje male univerzume jer navodno ne želimo da opterećujemo jedno drugo, tu dolazi do nesporazuma. Rašina i moja ljubav je takva kakva jeste jer smo se našli. Ali mi mnogo radimo na tome i ne podrazumevamo jedno drugo.
Je li bilo kritičnih, teških trenutaka?
- Nismo imali kritične momente, iako smo morali da vodimo ozbiljne razgovore. Ipak, nije bilo kriza. Nismo bili na korak do razvoda ili potpunog udaljavanja. Umeli smo da prepoznamo kad nešto nije kako treba, da nismo to što smo bili i da je vreme da razgovaramo kako bismo se vratili jedno drugom.
Dakle, u vašoj tročlanoj porodici sve ide kao podmazano?
- Mi smo šestočlana porodica! Nas je troje, plus tri velike mačke koje su kao mala deca. Od njih su dve devojčice i jedan dečak, svi su dugodlaki, brinemo se o njima, a bogami i oni o nama, ha-ha.
Vaša ćerka Lena ove jeseni je krenula u prvi razred gimnazije. Šta ste najviše dali svom detetu da postane kvalitetan čovek, materijalno ili duhovno?
- To ćemo tek da vidimo. Vreme je najbolji sudija. Važno je detetu dati osećaj da je voljeno, sigurno i da je opušteno kako bi ti reklo i najveće probleme. Lepo vaspitanje se podrazumeva, iako većina ljudi više tako ne vaspitava decu. Smatraju da je došlo takvo vreme da što si bezobrazniji, bolje ćeš da prođeš. Ja ne mislim tako. Lepo vaspitanje ne izlazi iz mode. Radomir i ja smo je naučili nekim socijalnim veštinama koje su joj bile i urođene, samo smo joj dali vetar u leđa. Bliski smo, zna da smo tu u svakoj situaciji. Najbitnije je ono što joj govorim odmalena, a to je da mi govori istinu. Svaku istinu ću da joj oprostim, a laž teško.
Kako je doživljavate kao ličnost?
- Kad biste me to pitali u trenutku kada me iznervira i uključi svoje adolescentne hormone - verovatno bih je zadavila. Kada sam objektivna, mislim da je mnogo pametnija od mene, rečita i ume da se izbori za sebe. Išla je i ide u državne škole, nisam je štitila od toga što sam u medijima. Čvrsto stoji na nogama, vrlo je oprezna, mnogo opreznija nego što sam ja. Lena je skriveno emotivna, dok su moje emocije otvorene. Volim što je takva jer čovek je živ samo dok oseća.
O vama se pišu neverovatne stvari: da niste živi, da bolujete od teških bolesti...
- Da, najviše mentalnih, ha-ha. Baš me briga. Ne znam odakle nekome ideja da me uzima u bilo koji kontekst koji nije proveren. Ali svakog čuda za tri dana. Niti to čitam niti demantujem. Čim demantuješ, još se više širi. Nakon skoro 30 godina javnog posla ne pada mi na pamet da se time zamaram.
Najviše se piše o vašem naporu da dobijete drugo dete.
- Poštedela bih sebe tih tema zato što mi je dosadilo da pričam o tome. Najzad, imam 48 godina i to bi bilo u domenu čuda. Ako se ne desi, imam svoje dete koje treba da poraste i da ga izvedem na put. Toliko je javnih ličnosti koje to isto rade i ne žele da govore o tome, pa tu štafetu prepuštam nekom drugom.
Već tri godine ste voditeljka emisije "Ako progovorim" na televiziji K1. Kako se snalazite u ovoj profesiji?
- Moja emisija bavi se gorućim temama. O njima razgovaram baš na svoj način: direktno, otvoreno, bez uvijanja, ne mrsim. Od ljudi koji su mi gosti tražim konkretne odgovore, a ne da me semantički zavode. Postavljam nezgodna i neobična pitanja i to je dobro. Najveći kompliment mi je pohvala Jovane Joksimović jer ona sjajno radi svoj posao. To me motiviše da radim dalje. Nastavljam i ovu sezonu vrlo vatreno.
Pomenuli ste svoje godine. Zaista se dobro držite. Kako?
- Treba biti objektivan prema sebi, da paziš kako se oblačiš, ponašaš, šminkaš. Mislim da pravim dobar balans. Ne želim da se tripujem kako sam sa skoro 50 godina još uvek devojčica. Banalno je, čak i uvredljivo za devojčice. Ne, hoću da budem neka kul gospođa! Ne prezam ni od čega da sačuvam svoju kožu. Znam da ću stariti, ali to može malo da se uspori. Stalno pronalazim nove načine koji nisu hirurški, sva sreća.
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović